Миљана Кравић
Миљана Кравић (Београд, 1980) српска је глумица. Дипломирала јуна 2002. године представом Чеховљеве једночинке (улоге: Нина и Јулија), у класи професора Петра Банићевића и асистента Оливере Викторовић на Академији уметности Београд.
Миљана Кравић | |
---|---|
Друга имена | Миљана Марић |
Датум рођења | 22. новембар 1980. |
Место рођења | Београд СФРЈ |
Активни период | 1999— |
Занимање | глумица |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиРођена је 22. новембра 1980. године у Београду, где је завршила основну школу и XII београдску гимназију. Завршила је последипломске студије на Факултету драмских уметности у Београду, одсек театрологија.
Од 1. септембра 2003. године члан је Народног позоришта Кикинда, где је дебитовала улогом Елизе Дулитл у „Пигмалиону” Бернарда Шоа.[1]
Као студент играла на сценама Београдског драмског позоришта, КПГТ-а, Пан театра и Студентског културног центра.
Године 2001. учествовала на фестивалу беседништва SIRMIUM LUX VERBI, а 2005. године са представом „Текелија” Српског народног позоришта учествовала на фестивалу Будва град театар, исте године са представом „Општинско дете” Народног Позоришта Кикинда учествовала на фестивалу Нушићеви дани у Смедереву, и Фестивалу Професионалних позоришта Војводине у Зрењанину. Са представом „Ти луди тенори” свог матичног позоришта учествовала на фестивалу Дани комедије у Јагодини 2007. године.
Краткометражни филм Вассилиса Блиоумиса „Don’t leave me with strangers” у коме игра главну женску улогу, освојио је награду за најбољи грчки краткометражни филм на фестивалу „Naoussa International Short Film and Video Festival”, а представа „Славуј и кинески цар” освојила је награду за најбољу представу у целини на Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину, 2010. године, у конкуренцији представа за децу и младе, другу награду на XIX Которском фестивалу позоришта за дјецу, 2010. године и grand prix на међународном фестивалу TIBA у Београду, 2011. године
Године 2007. водила програм доделе награда „Златни беочуг” и 2017. године водила фестивал домаћих играних серија FEDIS. Снимала је џинглове и рекламе за радио Кикинда и радио Јагодина, преко 20 ТВ реклама и спотова и више синхронизација цртаних филмова (дугометражни анимирани филм Wинкс, Ванда и ванземаљац, Ум бели делфин, Макс и Руби, итд.)
Миљана је удата и живи у Београду са мужем и два сина и понекад користи и презиме Марић
Позоришне представе
уредиГодина | Представа | Улога | Режија | Позориште |
---|---|---|---|---|
2018. | Избирачица | Милица Тимић | Јана Маричић | Народно позориште Кикинда |
2018. | Заљубљена вештица | Вештица и Лепа Добрила | трупа Октопус | Академија 28 |
2017. | Смрт човека на Балкану | Докторка | Мирослав Момчиловић | Народно позориште Кикинда |
2016. | Тајна Црне руке | Данило Илић, сестра Љуба Поповић, Ајфелова кула | Љубиша Ристић | КПГТ/СНП/Центар Сава |
2016. | Српска Лајка | новинарка Виолета Дропља | Марко Ђурић | техничко-уметничка сарадња Народног позоришта Кикинда и Народног позоришта Београд[2] |
2015. | Мрешћење шарана | Госпава | Јовица Павић | Народно позориште Кикинда |
2013. | Од Мрава До Лава | Босиљка | Никола Завишић | Народно позориште Кикинда |
2011. | Чаробне маказе | Сована | Јован Царан | Народно позориште Кикинда |
2010. | Ревизор | Марија Антоновна | Љубослав Мајера | Народно позориште Кикинда |
2010. | Чаробњак из Оза | више улога | Миодраг Динуловић | Народно позориште Кикинда |
2009. | Славуј и кинески цар | Љубљена жена царска тридесет и седма | Миодраг Динуловић | Народно позориште Кикинда |
2009. | Женидба и удадба | Кумача Перса | Филип Гринвалд | Народно позориште Кикинда |
2008. | Снежана у земљи патуљака | Снежана | Миодраг Милованов | Народно позориште Кикинда |
2007. | Поп Ћира и Поп Спира | Ержа | Предраг Стојменовић | Народно позориште Кикинда |
2006. | Ти луди тенори | Дијана | Јуриј Рудолф | Народно позориште Кикинда |
2006. | Ивица и Марица | Марица | Миодраг Милованов | Народно позориште Кикинд |
2005. | Велика ауто трка | Федра | Предраг Стојменовић | Народно позориште Кикинда |
2005. | Мајстор за оно | Маца | Бане Видаковић | Позориште Славија |
2004. | Општинско дете | више улога | Борис Лијешевић | Народно позориште Кикинда |
2004. | Текелија | сестра | Душан Петровић | Српско народно позориште Нови Сад |
2004. | Како Банат кроз родољубље иде | Радослав Златан Дорић | Народно позориште Кикинда | |
2003. | Црк’о без тог | Смиља | Владимир Лазић | Народно позориште Кикинда |
2003. | Код вечите славине | Магдалена | Иван Хансман Јесенски | Народно позориште Кикинда |
2003. | Пигмалион | Дулитл | Тибор Вајда | Народно позориште Кикинда |
2002. | Ред Харинг | Ненцy Преблицх | Театар СКЦ | |
2002. | Чудесна шума | ПАН Театар | ||
2000. | Отац Сам | Љубиша Ристић | КПГТ | |
1999. | Ричард III | Љубиша Ристић | КПГТ | |
1999. | Родољупци | Горчин Стојановић | Београдско драмско позориште |
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога |
---|---|---|
2000.-те | ||
2000. | Рат уживо | илегалка |
2001. | Муње! | шанкерица |
2002. | Породично благо (ТВ серија) | |
2002. | Наса мала редакција (ТВ серија) | Жана Тасић |
2002. | Волим те највише на свету | Запрошена девојка |
2003. | Најбоље године (ТВ серија) | Секретарица |
2004. | Са Ти на Ви | Петра |
2004. | Јелена | млада Јелена |
2005. | Леле, бато (ТВ филм) | Болничарка Бранка |
2005. | Сциссорс | Анна |
2006. | Миле против Транзиције | ТВ репортерка |
2006. | Нитрат чорба | Катарина |
2006−2007. | Све је за људе (ТВ серија) | Ивон |
2007. | Дон’т леаве ме wитх странгерс | Миљана |
2007. | Промени ме | пацијенткиња |
2008. | Рањени орао | Славка |
2008. | Тхе Бротхерс Блоом | грађанка |
2009. | Грех њене мајке (ТВ серија) | Босиљка |
2010.-те | ||
2010. | 6 даyс дарк | Рената |
2013. | Жене са Дедиња | жена из агенције за продају некретнина |
2015. | Ургентни центар | др Ана Пејовић |
2016. | Војна академија 3 | матичарка |
2018. | Јутро ће променити све | Бојана |
2018. | Истине и лажи 2 | директорка продаје |
2018. | Ми смо видели лето | Енина мама |
2018. | Војна академија 4 | матичарка |
2019. | Јужни ветар | Спартина жена |
2020.-те | ||
2021. | Колегинице | Славица |
2022. | Игра судбине 4 | докторка |
Улоге у синхронизацијама
уредиГодина | Наслов | Улога |
---|---|---|
2009. | Магија Винкс: Тајна изгубљеног краљевства | Флора, Марион, Локет[3] |
2014. | Легенда о Кори | Власница продавнице[4], Старија жена на пијаци[5]; Сена (С4Е2)[6] |
Радио драме
уредиГодина | Наслов | Улога | Режија | Радио |
---|---|---|---|---|
2003. | Пигмалион | Елиза Дулитл | Тибор Вајда | Радио Нови Сад |
2007. | Годишњица | Соња | Саша Латиновић | Радио Београд |
2007. | Друга верзија | Мери | Саша Латиновић | Радио Београд |
2007. | Први сусрет | Дара | Саша Латиновић | Радио Београд |
2008. | Јефтино, има душу, живи под водом и почиње на слово... | Буба | Саша Латиновић | Радио Београд |
2008. | Дуги живот краља Освалда | Емилија | Милан Јелић | Радио Београд |
2009. | Бити позитиван | Нина | Владимир Поповић | Радио Београд |
2009. | Моја маленкост и ја | Верица | Бојана Јанковић | Радио Београд |
2009. | Немирна година | Гага | Зоран Рангелов | Радио Београд |
2009. | Бечки валцер | Разредна | Марица Вулетић | Радио Београд |
2009. | Песникиња и нечастиви | Рођака | Зоран Рангелов | Радио Београд |
2017. | Шећер | Шпела | Милан Јелић | Радио Београд |
Извори
уреди- ^ „Миљана Кравић”. Народно позориште Кикинда. Архивирано из оригинала 25. 03. 2019. г. Приступљено 25. 3. 2019.
- ^ „"Српска Лајка" пред новобечејском публиком”. ТВ Нови Бечеј. Приступљено 25. 3. 2019.
- ^ Магија Винкс : Тајна изгубљеног краљевства (на језику: српски), Приступљено 2023-08-09
- ^ „Гледајте сада Легенда о Кори, 4, 1, Афтер Алл Тхесе Yеарс бесплатно онлајн | СкyСхоwтиме Србија”. @скyсхоwтиме (на језику: српски). Приступљено 2023-08-09.
- ^ „Гледајте сада Легенда о Кори, 4, 4, Тхе Цаллинг бесплатно онлајн | СкyСхоwтиме Србија”. @скyсхоwтиме (на језику: српски). Приступљено 2023-08-09.
- ^ „Гледајте сада Легенда о Кори, 4, 2, Корра Алоне бесплатно онлајн | СкyСхоwтиме Србија”. @скyсхоwтиме (на језику: српски). Приступљено 2023-08-09.
Спољашње везе
уреди- Миљана Кравић на сајту IMDb (jezik: engleski)
- „Intervju:Svi bi trebali da negujemo kulturu”. Pravda. Приступљено 25. 3. 2019.