Мирослав Вицковић

Мирослав Вицковић (Цетиње, 27. мај 1951Подгорица, 9. јун 2004) био је црногорски политичар и високи функционер Либералног савеза Црне Горе.

Мирослав Вицковић
Лични подаци
Датум рођења27. мај 1951.
Место рођењаЦетиње, ФНРЈ
Датум смрти9. јун 2004. (53 године)
Место смртиПодгорица, Србија и Црна Гора
УниверзитетПравни факултет Универзитета Црне Горе
Професијаполитичар
Политичка каријера
Политичка
странка
Либерални савез Црне Горе

Поријекло

уреди

Отац Мирослава Вицковића, Михаило, био је потпоручник и емигрант у црногорској војсци, и противник уједињења Црне Горе и Србије 1918. године, те учесник у Божићном устанку 1919. Био је учесник и вијећник II засједања АВНОЈ-а, први министар здравља и први послијератни градоначелник Цетиња. Мајка Мирослава Вицковића, Анђа, рођ. Врбица, умрла је када је њему било двије године.[1]

Биографија

уреди

Основну школу и гимназију је завржио на Цетињу, а Правни факултет у Подгорици. Од марта 1977. године до августа 1990. радио у тадашњем Републичком секретаријату унутрашњих послова Црне Горе, гдје је био шеф Кабинета министра полиције. Након Антибирократске револуције напушта овај посао не желећи да служи Милошевићевим намјештеницима у Црној Гори и њиховој политици.[2]

Каријеру професионалног политичара започиње марта 1995. године у Либералном савезу Црне Горе, на мјесто извршног директора Странке. У периоду од 1992. до 1996. године био је одборник ЛСЦГ у Скупштини општине Подгорица. Године 1997. биран је за посланика у Скупштини Црне Горе са листе коалиције Народна слога, као и 1998, 2001. и 2002. године са листе Либералног савеза Црне Горе, обављајући и функцију шефа Посланичког клуба ЛСЦГ у Скупштини ЦГ. За предсједника Либералног савеза изабран је први пут 1999. године на Конференцији у Игалу, а на исту функцију поново је изабран на Конференцији 2002. године, одржаној у Подгорици. Вицковић је изабран за градоначелника Цетиња 2002. године. Преминуо је у Подгорици 2004. након кратке и тешке болести.[3]

Мирослав Вицковић је био ожењен и отац је троје дјеце, Милице, Марије и Мирка.

Данас се ви грдно дијелите, и не само што се ви дијелите, него и дијелите овај народ. А ја вам кажем да ви немате право више да дијелите овај народ! Црној Гори је доста тих подјела! Ево, ми у Народној слози смо успјели чини ми се, да макнемо ту оловну плочу тих трагичних подјела са Црне Горе. А ви сада поново - ко је за Мила, а ко је за Мома! Ајмо једном господо, ајмо да учинимо један људски напор, да овај народ схвати да не може и не смије бити никаквих других подјела осим на људе и нељуде, на демократе и антидемократе, на оне који желе прогрес и на конзервативце.

— О расколу у ДПС, Скупштина Црне Горе, 1997. године.

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди