Игало у локалном говору значи жало, морска обала, блато муљ. [1] Лазар Томановић је користио ту реч. При опису Улциња је записао: ...улази у малу оцињску луку, коју опточива игало покривено најситнијем пијеском. У грчком језику поред ријечи паралиа (Παραλία), постоји и ријеч аигиалос (Αιγιαλός) - за плажу.
Игало је познато као туристичко место, а захваљујући радиоактивном - морском муљу са Блатне плаже - или како је још називају Стара бања, центар је здравственог туризма Црне Горе. Игало је познато и по неексплоатисаној минералној води названој „Игаљка“. Године 1930. је извршено испитивање игаљског блата у лабораторији познатог француског лечилишта Виши („Vichy“), које је дефинитивно потврдило његову изузетну лековитост, али тек након Другог светског рата, на иницијативу Мирка Ј. Стијепчића, који ангажује др. Светозара Живојновића реализовани су давно донети планови о оснивању лечилишта у Игалу, које је Одлуком владе Црне Горе од 1.XI 1949. године коначно и основано.
У Игалу се налази црква Св. Преображења Господњег, из друге половине 17. века, која је обновљена 1857. године.
Игало је сједиште омладинског спортског клуба Игало.
ДемографијаУреди
У насељу Игало живи 2988 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (37,1 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 1300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2003.[4] |
---|
|
|
| |
|
Срби |
|
2.270 |
60,46 % |
Црногорци |
|
1.011 |
26,93 % |
Хрвати |
|
94 |
2,50 % |
Муслимани |
|
22 |
0,58 % |
Југословени |
|
15 |
0,39 % |
Роми |
|
14 |
0,37 % |
Македонци |
|
11 |
0,29 % |
Мађари |
|
6 |
0,15 % |
Бошњаци |
|
5 |
0,13 % |
Словенци |
|
3 |
0,07 % |
Руси |
|
2 |
0,05 % |
Немци |
|
1 |
0,02 % |
Италијани |
|
1 |
0,02 % |
Албанци |
|
1 |
0,02 % |
непознато |
|
72 |
1,91 % |
Становништво према полу и старости
[5]
|
---|
|
м |
| |
|
? |
28 |
|
|
19 |
80+ |
25 |
|
|
37 |
75—79 |
36 |
|
|
61 |
70—74 |
60 |
|
|
74 |
65—69 |
94 |
|
|
93 |
60—64 |
90 |
|
|
99 |
55—59 |
76 |
|
|
110 |
50—54 |
130 |
|
|
155 |
45—49 |
144 |
|
|
168 |
40—44 |
145 |
|
|
154 |
35—39 |
115 |
|
|
136 |
30—34 |
112 |
|
|
144 |
25—29 |
133 |
|
|
141 |
20—24 |
144 |
|
|
145 |
15—19 |
156 |
|
|
141 |
10—14 |
107 |
|
|
124 |
5—9 |
107 |
|
|
93 |
0—4 |
85 |
|
|
73 |
Просек : |
144 |
|
|
11 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2003.
|
---|
Број домаћинстава
|
110
|
142
|
191
|
325
|
1.123
|
1.202
|
1.323
| |
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
---|
Број домаћинстава
|
1.300
|
279
|
295
|
251
|
314
|
113
|
34
|
11
|
2
|
0
|
1
| |
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
1.488
|
492
|
860
|
43
|
41
|
52
|
Женски
|
1.677
|
470
|
854
|
212
|
91
|
50
|
УКУПНО
|
3.165
|
962
|
1.714
|
255
|
132
|
102
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
---|
Мушки
|
661
|
4
|
1
|
0
|
54
|
Женски
|
595
|
8
|
0
|
0
|
20
|
УКУПНО
|
1.256
|
12
|
1
|
0
|
74
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
---|
Мушки
|
10
|
27
|
139
|
63
|
52
|
Женски
|
2
|
4
|
151
|
70
|
13
|
УКУПНО
|
12
|
31
|
290
|
133
|
65
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
---|
Мушки
|
5
|
25
|
122
|
12
|
92
|
Женски
|
5
|
30
|
37
|
33
|
190
|
УКУПНО
|
10
|
55
|
159
|
45
|
282
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
35
|
1
|
0
|
19
|
Женски
|
24
|
0
|
0
|
8
|
УКУПНО
|
59
|
1
|
0
|
27
|
- ^ Брајевић, Милан (2018). Из народних говора Црне Горе. Подгорица: Побједа. стр. 96.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
Спољашње везеУреди