Игало

насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори

Игало је градско насеље у општини Херцег Нови, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 3400 становника (према попису из 1991. било је 3676 становника). Ово је град који се, иако са Херцег Новим чини јединствену градску целину, може сматрати и посебним насељем.

Игало
Игало
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаХерцег Нови
Становништво
 — 2011.3.754
Географске карактеристике
Координате42° 27′ 32″ С; 18° 30′ 45″ И / 42.45889° С; 18.51245° И / 42.45889; 18.51245
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0 m
Игало на карти Црне Горе
Игало
Игало
Игало на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85347
Позивни број031
Регистарска ознакаHN

Назив

уреди

Игало у локалном говору значи жало, морска обала, блато муљ.[1] Лазар Томановић је користио ту реч. При опису Улциња је записао: ...улази у малу оцињску луку, коју опточива игало покривено најситнијем пијеском. [2] У грчком језику поред ријечи паралиа (Παραλία), постоји и ријеч аигиалос (Αιγιαλός) - за плажу.

Лечилиште

уреди

Игало је познато као туристичко место, а захваљујући радиоактивном - морском муљу са Блатне плаже - или како је још називају Стара бања, центар је здравственог туризма Црне Горе. Игало је познато и по неексплоатисаној минералној води названој „Игаљка“. Године 1930. је извршено испитивање игаљског блата у лабораторији познатог француског лечилишта Виши („Vichy“), које је дефинитивно потврдило његову изузетну лековитост, али тек након Другог светског рата, на иницијативу Мирка Ј. Стијепчића, који ангажује др. Светозара Живојновића реализовани су давно донети планови о оснивању лечилишта у Игалу, које је Одлуком владе Црне Горе од 1.XI 1949. године коначно и основано.

У Игалу се налази црква Св. Преображења Господњег, из друге половине 17. века, која је обновљена 1857. године.

Спорт

уреди

У Игалу постоји више спортских клубова:

  • Фудбалски клуб Игало 1929
  • Клуб спортских риболоваца Игало
  • Џудо клуб Игало
  • Тениски клуб Игало

Демографија

уреди

У насељу Игало живи 2988 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (37,1 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 1300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 378
1953. 455
1961. 638
1971. 1.063
1981. 3.556
1991. 3.676 3.613
2003. 3.855 3.754
Етнички састав према попису из 2003.[4]
Срби
  
2.270 60,46%
Црногорци
  
1.011 26,93%
Хрвати
  
94 2,50%
Муслимани
  
22 0,58%
Југословени
  
15 0,39%
Роми
  
14 0,37%
Македонци
  
11 0,29%
Мађари
  
6 0,15%
Бошњаци
  
5 0,13%
Словенци
  
3 0,07%
Руси
  
2 0,05%
Немци
  
1 0,02%
Италијани
  
1 0,02%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
72 1,91%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Брајевић, Милан (2018). Из народних говора Црне Горе. Подгорица: Побједа. стр. 96. 
  2. ^ Томановић 2007, стр. 399.
  3. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  4. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  5. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература

уреди
  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везе

уреди