Миртовке (лат. Myrtaceae) биљна је породица из реда миртолике, којој припада 145 родова са 5.970 врста.[2] Име је добила по роду мирта (Myrtus) са свега 3 признате врсте, то су Myrtus communis, M. nivelii и M. phyllireaefolia. По врстама је најбронији род Eucalyptus који расте по Аустралији, Новој Гвинеји и суседним острвима.

Миртовке
Временски распон: Рани миоцен до садашњост, 22–0 Ма
Myrtus communis лишће и цвеће
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Росидс
Ред: Мyрталес
Породица: Мyртацеае
Juss.[1]
Родови

Око 130; погледајте листу

Pimenta dioica

Миртовке су претежно тропско и суптропско дрвеће и грмље. Одликују се једноставним листом баз палистића и зракасто симетричним двополним цветовима.

Мирта је позната по томе што се њезин лист који има 0,3 до 0,5% етеричнога уља које се употребљава у козметичкој индустрији. Од еукалиптуса се у фитофармацеутици производ и тасманијска плава смола, која има антибактеријска и антисептичка својства.[3], а отровни лист еукалиптуса готово је искључива храна коала.

Класификација уреди

Класификација према Вилсону (2011)[4]

Потпородица Psiloxyloideae

Потпородица Myrtoideae

Родови уреди

Врсте уреди

Опрашивање уреди

Припаднике породице Myrtaceae опорашују многе пчеле без жаока, а посебно врста Melipona bicolor која прикупља полен са биљака ове породице.[5]

Референце уреди

  1. ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 161 (2): 105—121. дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 5. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2013. 
  2. ^ Тхе Плант Лист
  3. ^ „Еукалиптус глобулус - еукалиптус или еукалиптуси?”. Архивирано из оригинала 13. 03. 2015. г. Приступљено 03. 03. 2019. 
  4. ^ Wилсон, П. Г. (2011) Мyртацеае. Ин Тхе Фамилиес анд Генера оф Васцулар Плантс. Волуме X. Сапиндалес, Цуцурбиталес, Мyртацеае, едитед бy К. Кубитзки, X:212–71. Хеиделберг: Спрингер-Верлаг, 2011.
  5. ^ Хилáрио, С. D., анд V. L. Императриз-Фонсеца. "Поллен форагинг ин цолониес оф Мелипона бицолор (Апидае, Мелипонини): еффецтс оф сеасон, цолонy сизе анд qуеен нумбер." Генетицс анд Молецулар Ресеарцх 8.2 (2009): 664-671.

Спољашње везе уреди