Моче
Моче су (такође звана Мочика култура, Рана Чиму) се налазила у северном Перуу, а њихов главни град се налазио близу данашњег града Трујила и постојала је од 100. до 800. године нове ере. Многи историчари мисле да Моче нису биле организоване у једну државу већ су биле организоване у више независних територија које су имале заједничку културу, о чему сведоче многа иконографска дела и архитектура грађевина на тим просторима.
| Моче култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Америка | ||
| Регија | Јужна Америка | ||
| Земља | Перу[1] | ||
| Главни локалитет | Sipan, Pampa Grande, Loma Negra, Los Kabezas | ||
| Друштво | |||
| Језик | Мочика | ||
| Религија | Религија Моча | ||
| Друштвено уређење | Културно слична уједињене територије | ||
| Период | |||
| Историјско доба | Претколумбовска ера | ||
| Настанак | 100. г.н.е. | ||
| Престанак | 700. г.н.е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| Портал Археологија | |||
Моче су се највише бавиле земљорадњом о чему сведоче многи канали за наводњавање. Моче су такође доста правиле предмете који су представљали слике из свакодневног живота као што су лов, риболов, жртвовање итд. Моче су се доста истицале у прављењу керамичких дела, предмета од злата, монументалних грађевина (Уака) и система за наводњавање. Историја Моча се дели на три периода: Ране Моче када је настала њихова култура (100-300. године), Средјне Моче када су били на свом врхунцу и почели да се шире (300-600. године), Касне Моче када је дошло до урбанизације и пропасти културе Моча (500-800. године).
Култура Моча се простирала преко неколико долина у регијама Ла Либертад, Ламбајекуе, Јекутепекуе, Чикама, Моче, Виру, Чао, Санта и Непена и простирала се 400 000м дуж обале и 80 000м према унутрашњости.Храм Сунца који су изградили Моче је највећа пирамида свих дотадашњих култура, али је делом уништен када су шпански конквистадори копали по његовим гробницама тражећи злато, док је Храм Месеца, који су Моче такође саградили, боље очуван.Други археолошка налазишта Моча су Сипан, Пампа Гранде, Лома Негра, Лос Кабезас, Хозе дел Моро, Ел Брујо и Панамарка.Многе од њихових пирамида су уништили пљачкаши или природа последњих 1300 година.Оне које су сачуване показују да су Моче користиле живахне боје у зидном сликарству.
ПропастУреди
Постоји неколико теорија о пропасти Моча.Једна од њих је да је дошло до њихове пропасти услед климатских промена.Проучавањем комада леда на Андима историчари су дошли до закључка да је на тим просторима дошло до великих климатских промена негде између 536. и 594. године.То је, првих 30 година, довело до обилних падавина и поплава и касније 28 година суше.То је вероватно пореметило начин живљења Моча и до губитка вере у њихова божанства који су приносили људске жртве.
Ипак ове промене нису довеле до коначне пропасти Моча.Моче су преживеле ове климатске промене у долинама Јекутепекуе и Моче.Тамо су Моче које су преживеле почеле да граде утврђења и одбрамбене грађевине.Историчари верују да је до ових мера заштите дошло услед ратова између независних територија Моча које су ратовале за природне сировине које су, због климатских промена, постале ретке.
РелигијаУреди
Иконографија Моча и људске кости које су пронађене близу храмова Моча показују да је жртвовање људи био важан део њихове религије.Њихови обреди обично су се састојали из окупљања људи око храмова, где је властела жртвовала људе.Људи који су жртвовани обично су били заробљеници које су Моче заробили у биткама са својим суседима.Моче су такође мучиле своје затворенике неколико недеља пре жртвовања како би им извукли крв. Канибализам је такође био део религијских обреда Моча.Моче су у својим цртежима на зиду често цртали њихово најважније божанство које се звало Ајапек и које су представљали као паука, летеће створење или морско чудовиште.Када су га цртали са телом, они су га цртали са једном руком у којој држи нож или одсечену главу или као људску фигуру са лављим устима.
РеференцеУреди
- ^ Царденас, Маритза (ур.). „Хуацас дел Сол y де ла Луна – Цапитал де ла Цултура-Моцхица” (на језику: Спанисх). Приступљено 29. 3. 2012.
ЛитератураУреди
- Алва, Wалтер (октобар 1988). „Дисцоверинг тхе Неw Wорлд'с Рицхест Унлоотед Томб”. Натионал Геограпхиц. св. 174 бр. 4. стр. 510—555. ИССН 0027-9358. ОЦЛЦ 643483454.
- Тхе Арт оф Прецолумбиан Голд: Тхе Јан Митцхелл Цоллецтион. Неw Yорк: Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт. 1985. ИСБН 9780297786276.
- Саwyер, Алан Р. (1966). Анциент Перувиан церамицс: тхе Натхан Цуммингс цоллецтион бy Алан Р. Саwyер. Неw Yорк: Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт.
- Сцхмид, Мартин (2007). Дие Моцхица ан дер Нордкüсте Перус Религион унд Кунст еинер воринкаисцхен андинен Хоцхкултур (на језику: Герман). Хамбург: Дипломица-Верл. ИСБН 978-3-83666-806-4.
Спољашње везеУреди
- Моцхе Цивилизатион - Анциент Хисторy Енцyцлопедиа
- www.тхемоцхероуте.пе
- www.ларутамоцхе.пе Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2018)
- Мап оф цуррент Моцхе цитy (Wикимапиа)
- "А Перувиан Wоман Wарриор оф А.D. 450", Неw Yорк Тимес артицле (17 Маy 2006) бy Јохн Нобле Wилфорд.
- "Тхе Лост Цивилисатион оф Перу", трансцрипт оф ББЦ программе, инцлудес библиограпхy.
- Галлерy оф Моцхе еротиц поттерy ат тхе Ларцо Мусеум.
- Ел Брујо Арцхаеологицал пројецт, wебсите wитх линкс то Натионал Университy оф Трујилло, ИБМ, Натионал Геограпхиц анд пресс репортс.
- "Темплес оф Доом", Дисцовер артицле (Марцх 1999) бy Хеатхер Прингле.
- "Сацрифициал Працтицес анд Блоод Ритуалс Амонг тхе Моцхе Пеопле оф Анциент Перу" бy Францесцо Саммарцо.
- "Моцхе поттерy анд тхе працтице оф wар", Хорниман Мусеум видео он YоуТубе цханнел.