Википедија

Национални Парк Торес дел Пајн

Национални Парк Торес дел Пајн је национални парк изузетних геоморфолошких одлика у Патагонији у јужном Чилеу. Главни део националног парка представља група планина које су део планинског венца Анди. Налази се на преласку Магељанских субполарних шума у Патагонијске степе. Национални парк се налази 116 км северно од града Пуерто Наталес. Спада међу најпосећеније националне паркове у Чилеу и сваке године га посети преко 250 000 људи, од којих 54% чине странци.

Национални парк Торес дел Пајне
ИУЦН категорија II (национални парк)
Торњеви и рогови Пајна
ЛокацијаМагаланес регија, Чиле
Најближи градПуерто Наталес
Координате51° 0′ 0″ С 73° 0′ 0″ W / 51.00000° Ј; 73.00000° З / -51.00000; -73.00000
Површина181.414 ха (448.280 ацрес)[1]
Основан13. мај 1959 (1959-05-13)
Посетиоци252.447[2] (ин 2016)
Управно телоКорпорација националних шума

Торес дел Пајн представљају 3 гранитна врха планина Пајна, висине од преко 2.500 м. Ту се налазе и бројне долине, реке, језера (Греy, Пехоé, Норденскиöлд и Сармиенто) и глечери (Греy, Пинго и Тyндалл).

Историја уреди

Најранији знаци људског живота са ових територија потичу од пре 6 500 хиљада година.[3] Први описи овог места су забележени у књизи Ладy Флоренце Диxие из 1880. године, и она и њена екипа су први забележени туристи на овом подручју. У наредним деценијама су ово подручје обишли многи европски истраживачи и научници, а Гунтхер Плüсцхоw је први летео авионом изнад ове територије. Национални парк је проглашен 1959. године под називом Национални парк језера Греy, а тек 1970. године је добио назив какав носи данас. Коначне границе националног парка су утврђене 1977. године када је чилеанској влади поклоњено још 12 000ха територије које су прикључене парку, а од 1978. се парк налази на УНЕСЦО-вој листи Светске баштине као резерват природе.

Клима уреди

 
Мапа парка

Парк се налази у „умереном климату хладних киша без сувих периода”. Лета су хладна, испод 16 °Ц током најхладнијег месеца-јануара, а зиме благе са најнижом температуром од −3 °Ц у јулу.[4] Температура воде је 4-5 °Ц. Најкишовитији месеци су март и април са просечним падавинама око 80мм, а сувљи период је од јула до октобра.

За ово подручје су карактеристични пожари. Још 1985. године је туриста подметнуо пожар у ком је изгорело око 150 км² површине око језера Пехоé. Други пожар је уследио 2005. године, такође услед немарности туриста и у њему је изгорело 155 км². Пожари су пламсали и 2011. и 2012. године је изгорело 176 км². Истраживањима је утврђено да је ово подручје склоно пожарима, макар у последњих 12 800 година.

Хидрологија уреди

Хидрографска мрежа овог националног парка је веома развијена и састоји се из великог броја река, потока, језера и бара, јер се налази на подручју великог леденог поља јужне Патагоније. То ледено поље се простире целом западном страном парка и састоји се из више глечера (Дицксон, Греy, Запата, и Тyндалл) од којих је највећи Греy. Ови глечери су веома битни за научна проучавања јер дају веома јасну слику о различитим периодима климе на Земљи. У јуну 2014. године су пронађени фосилни узорци створења сличног делфину које је живело пре између 245 и 90 милиона година. У националном парку се такође налази и велики број језера од којих су најпосећенији Дицксон, Греy, Пехоé, Норденскиöлд, и Сармиенто, као и река Паине.

Биогеографија уреди

Последње значајније истраживање је извршио Писано 1974. године. Национални парк Торес дел Пајн је веома богат разнобојном вегетацијом, заступљено је 274 врста биљака.[5] Заступљено је 7 врста ретких орхидеја. Парк се састоји из 4 вегетационе зоне: Патагонијске степе, Андске жбунасте вегетације, Магељанских субполарних шума и Андске пустиње. Што се тиче животињског света, најзаступљенија врста је лама, затим лисица и пума, као и велики број птица попут орла, сове, фламинга, лабуда...

Туризам уреди

Национални парк годишње забележи преко 250 000 посетилаца, од којих највећи број долази овде због пешачења. Стазе су јасно означене и постоји више стаза различите дужине. Током једног дана може се обићи врх, током 5 дана се може препешачити популарна W тура, а може се обићи и цео круг у трајању од осам, девет дана.[6] На простору парка постоје кампови у којима је забрањено кување и паљење ватре због учеталих пожара. Бициклисти се смеју кретати само по одређеним стазама које су обележене, због нарушавања природе. Најбоље време за посете парку су између септембра и априла, тј. касног пролећа, лета и ране јесени јер су тада дани најдужи, поред тога што су најтоплији. Овај национални парк је проглашен петим најлепшим местом на свету према Националној Географији.

Референце уреди

  1. ^ „ЦОНАФ, Пор Ун Цхиле Форестал Сустентабле” (ПДФ) (на језику: Спанисх). ЦОНАФ. мај 2013. стр. 76. Приступљено 2. 4. 2017. 
  2. ^ „Виситор Статистицс” (ПДФ). Натионал Форест Цорпоратион (Цхиле). 31. 1. 2017. стр. 3. Приступљено 2. 4. 2017. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 23. 05. 2017. 
  4. ^ http://chile.travel/en/where-to-go/patagonia-and-antartica/torres-del-paine/
  5. ^ http://www.conaf.cl/parques/parque-nacional-torres-del-paine/
  6. ^ http://www.torresdelpaine.com/en/torres-del-paine/

Спољашње везе уреди

 
Национални Парк Торес дел Пајн на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalni_Park_Tores_del_Pajn&oldid=26773532”