Најскривеније сећање људи (роман)

Најскривеније сећање људи
Ориг. наслов	'
Аутор	Моамед Мбуар Сар
Земља	Сенегал
Жанр / врста дела	роман
Класификација
ISBN ?	978-2-84876-886-1

Најскривеније сећање људи је роман Моамеда Мбуара Сара објављен 2021. године у издањима Филипа Реја и Џимсана. Добио је Гонкурову награду исте године, у првом кругу гласања.

До почетка новембра 2022, књига је продата у 550.000 примерака.^[1]

Аутор

Моамед Мбуар Сар^[2]

Моамед Мбуар Сар, рођен 20. јуна 1990. у Дакару у Сенегалу, сенегалски је писац. Похађао је средњу школу - Éцоле дес хаутес éтудес ен сциенцес социалес (ЕХЕСС), једну од најпрестижнијих средњих школа везане за друштвене науке у Паризу. Аутор је књиге Најскривеније сећање људи, за коју је и добио Гонкурову награду. Ову награду је освојио већ у првом кругу гласања. 2021. године продато је 370 000 примерака награђеног романа.

Резиме

Диеган, наратор, сенегалски је писац који живи у Паризу, у потрази је за Т.С.Елиманом, аутором Лавиринта нечовечности, књиге авети коју је случајно открио и која му је променила живот и његово схватање књижевности.

Објављена 1938., ова књига била је узрок многобројних критика, које су биле мање више расистичке.Њен аутор, оптужен за плагијат, истог трена је нестао.

У својој потрази, Диеган упознаје Сигу D., која изгледа да крије много тајни. Она познаје причу Елиманових родитеља, мистерију његовог рођења и скривене поводе његовог одласка за Француску. Она је такође упознала и новинарку која је интервјуисала Елиманове уреднике, који нису пуно тога извукли из њега, спомиње се и једна хаићанска песникиња која је живела неколико година са њим у Аргентини. Ни она није успела да оконча његово ћутање, да разуме шта је тражио када је повремено путовао по Латинској Америци, и да схвати ко је сада постао.

Диеган је пронашао траг Елимана тек годину дана након његове смрти. Оставио је једно писмо за “оног који би дошао”, као и сам почетак једног рукописа. Диеган сад зна шта му је чинити са тим рукописом.

Ликови

Диеган Латир Феј, наратор. Он је писац који је објавио Анатомију празног, продате у 79. примерака, но ипак је описана као “нешто што обећава у франкофоној књижевности. Он је чуо за Елиманову књигу једним малим споменом у Кратком прегледу црначке књижевности, да би га најзад читао захваљујући Сиги D. која му је позајмила примерак и мало по мало поверила му све што зна о Елиману. Диеган наставља потрагу да би сазнао где је Елиман, враћа се у Дакар два дана након смрти Фатиме Диоп, и коначно проналази траг, годину дана након Елиманове смрти. Та Диб му говори о последњим годинама његовог живота и даје му његов последњи рукопис.
Т.С. Елиман. Рођен у Сенегалу, после се преселио у Париз, аутор је Лавиринта нечовечности. Ова књига прича о једном свирепом крају, који је био спреман да учини свакакво Зло да би добио Моћ, али који открива да га чак и путеви ка Злу воде ка Хуманости. Штампа га је оптужила за плагијат чим се књига појавила 1938. а Елиман нестаје.Био је у Француској за време рата и придружује се Отпору. Пропутовао је читаву Европу при Ослобођењу, касније стиже у Аргентину 1949. Путује по читавој Јужној Америци, е најзад налази онога кога је очајнички тражио, Жосефа Енгелмана. Вративиши се у своје село, постаје врач. Умро је имајући преко сто година, остављајући још један рукопис за собом, који ће Диеган пронаћи.
Аида, која је мешовите расе, од оца Колумбијца и мајке Алжирке. Била је Диеганова љубавница годину дана, а онда га оставља да би испратила алжирску револуцију, и поново ће га срести случајно у Дакару.
Брижите Болем. Новинарка, која је ауторка чланка, Ко је био заиста црначки Рембо ? Тако настаје Лутање једне авети,1948. Она одговара на питања које јој поставља Сига D. о Елиману, и каже да сумња да он стоји иза таласа самоубистава која су усмртила критичаре који су писали непримерене чланке о роману Лавиринт нечовечности.
Сига D.^[3] Сенегалска списатељица од шездесетак година, чија свака књига изазива скандал. Ћерка Оусеноуа Кумаха, дакле била је Елиманова рођака. Она позамљује Лавиринт нечовечности Елиману и постепено му открива тајне везане за овај роман.
Дениз. Мартиниканка која студира филозофију у Нантеру у исто време кад и Сига D., плеше полугола у једном ноћном клубу да би преживела. Једно вече упознаје некога ко би могао бити Елиман, и исте вечери умире.
Фатима Диоп. Студенткиња из Сенегала која је извршила самоубиство у пожару, преношеном уживо на Фејсбуку испред Сенегалске Народне скупштине. Њена смрт изазвала је бројне антивладине протесте у Дакару.
Шарл Еленштајн. Коуредник Лавирнта нечовечности, заједно са Терезом Џејкоб. Придружује се Елиману у узаудној потрази за гробницом његовог оца. 1942. Покушава да пронађе Елимана у Паризу, али упознаје Џосеф Енгелмана, који га је ухапсио и депортовао.
Џосеф Енгелман. Немачки официр у гарнизону у Паризу, његова љубавница је Клер Ледиг. Упркос познавању књижевности, ухапсио је Шарла Еленштајна. Елиман ће га прогонити годинама у Латинској Америци.
Тереза Џејкоб. Коуредница Лавиринта нечовечности заједно са Шарлом Еленштајном. Повучена живи уз обалу мора, повериће једно писмо и фотографију Брижит Болем, која ће их проследити Сиги D.
Асан Кумах. Муж Мосане и отац Елимана, ишао је у школу са белцима, а потом се придружује француској армији 1914. Док му је жена трудна. Нестао је негде на фронту. Син му никада неће наћи гробницу.
Оусеноу Кумах. Елиманов ујак. Када Асан Кумах, његов брат близанац кога мрзи, одлази у Француску да би учествовао у Првом светском рату, прима код себе Мосану, Асанову жену и будућу Елиманову мајку ; он ће бринути о мајци и детету све до смрти њене смрти и одласка њеног сина. Никада неће престати да се чуди Мосани : Зашто он ? Пошто је ослепео, следи учење мудрог муслиманског мистика, и постаје познати исцељитељ.
Клаире Ледиг. Бивша секретарка издавачке куће Шарла Еленштајна и Терезе Џејкоб. Сапутница Јозефа Енгелмана, она ће га издати против своје воље Еленштајна, кога су Немци ухапсили. Биће јако уплашена током Ослобођења.
Мосана. Елиманова мајка. Обојица браће Кумах су је волели, она ће се удати за Асана. Он ће је трудну поверити свом брату Оусеноу, пре него што напусти Сенегал. Она ће полудети након Елимановог одласка у Француску јер јој се он није јављао. Никада није Оусеноу Кумаху одговорила на питање ‘’Зашто он ?‘’
Музимбва. Конгоански писац који је већ објавио четири књиге, напустио је посао бармена да би се посветио књижевности. Лавиринт нечовечности открио је захваљући свом пријатељу Диегану. Читање ове књиге га охрабује да се врати у своју земљу, у село из детињства, где је као дете био сведок убиства својих родитеља, које су убили милиционери.
Беатрис Нанга. Пореклом из Камеруна, посећује исти књижевни круг као Диеган, Музимбва и Фустин Санза.
Шериф Нгаиде. Професор филозофије, сенегалски опозициони активиста, бивши Диеганов школски друг. Осећа се одговорним за смрт Фатиме Диоп, која га је познавала, и покушава заузврат да изврши самоубиство пожаром. Диеган га спашава у последњем тренутку, али ипак ће остати инвалид.
Хаићанска песникиња. Ћерка дипломате стационираног у Аргентини. Она прича Сиги D да је тамо упознала Елимана 1958. Он је посећивао аргентинске књижевне кругове, али увек је ћутао. Пошто му је постала љубавница, покушала је из њега да извуче разлоге његовог бекства и његова непрестана путовања по читавој Јужној Америци. Као међународна државна службеница, преузела је функцију у Дакару са намером да уђе у траг Елиману ; тамо ће упознати младу Сигу која је тада била изгубљена, биће то почетак једног пријатељства. Захваљујући њеној помоћи, Сига ће моћи да оде у Француску да тамо студира.
Фостин Санза. Изузетна значајна личност из области књижевности из Конга, песник од поверења и књижевни критичар оштрог пера, тражи истину у чистој апстракцији математике.
Станислав. Пољак, Диеганов цимер, анархиста. Спрема нови превод Фердидуркеа, роман Витолда Гомбровича.
Та Диб. Једна од три супруге Оусенуа Кумаха, једина која је била жива у тренутку Диеганове посете. Она му је испричала о Елимановом повратку 1986. I како је умро у сто и некој години прошле године.
Ева Туре. Утицајна француско-гвинејска личност, жртва књижевне раскалашности.

Посвета

Муамед Мбуар Сар посветио је своје дело малијском писцу Јамбу Оулогуему, који га је инспирисао за лика Елимана. Такође постоји и утицај чилеанског писца Роберта Болања. ^[4]

Издања

Моамед Мбуар Сар, Најскривеније сећање људи, Филип Реј, 2021.

Напомене и референце

[1] „Гонцоурт, Ренаудот, Фемина… Лес приx литтéраирес фонт-илс енцоре вендре ?”.

[2] „Моамед Мбуар Сар”.

[3] „Овај лик би био инспирисан сенегалским писцем Кеном Бугулом, према чланку Младе Африке од 3. новембра 2021.Погледати линк”.

[4] „Приx Гонцоурт 2021 : Мохамед Мбоугар Сарр, ла литтéратуре ет ла вие”.

[1]

[2]

[3]

[4]