Википедија

Немачки музеј

музеј у Немачкој

Немачки музеј (нем. Deutsches Museum, званично нем. Deutsches Museum von Meisterwerken der Naturwissenschaft und Technik), (енгл. German Museum of Masterpieces of Science and Technology) у Минхену, Немачка, највећи је музеј науке и технологије на свету, са око 28.000 изложених предмета из 50 области науке и технологије.[1] Годишње прими око 1,5 милиона посетилаца.

Немачки музеј
Деутсцхес Мусеум wитх Босцхбридге
Немачки музеј са Бошовим мостом
Мапа
Успостављен28. јун 1903 (1903-06-28)
Локација
  • Мусеумсинсел 1
  • 80538 Минхен
  • Немачка
Координате48° 07′ 48″ Н 11° 35′ 00″ Е / 48.13000° С; 11.58333° И / 48.13000; 11.58333
Тип
Величина колекције28.000
Посетилаца1,5 милиона
БебсајтDeutsches Museum

Музеј је основан 28. јуна 1903. године, на састанку Удружења немачких инжењера (ВДИ), на иницијативу Оскара фон Милера. То је највећи музеј у Минхену. Музеј је једно време био домаћин за поп и рок концерте, укључујући The Who, Џими Хендрикса и Елтона Џона.[2]

Музејско острво уреди

 
Немачки музеј, поглед на музејско острво

Главна локација Немачког музеја је мало острво на реци Исар, које се користило за сплаварење још од средњег века. Острво није имало ниједну зграду пре 1772. године, јер је редовно бивало поплављено пре изградње Силвенштајнске бране.

 
Немачки музеј гледан са Лудвигсбрика

На острву су 1772. године изграђене касарне Исар, а након поплаве 1899. године зграде су обновљене са заштитом од поплаве. Године 1903, градско веће је најавило да ће донирати острво за новоизграђени Немачки Мусеум. Острво које је раније било познато као Коленинсел (угљано острво) тада је преименовано у Мусеумсинсел.[3][4]

Друге локације уреди

Поред главне локације на Мусеумсинсел, музеј има и два огранка у Минхену и његовој близини и један у Бону.

Филијала Флугверфт Шлајшајм налази се на око 18 километара северно од центра града Минхена, у близини палате Шлајшајм. Он је базиран на просторијама једне од првих војних ваздухопловних база у Немачкој основаних непосредно пре Првог светског рата. Музеј садржи стари центар за контролу ваздуха и команде, као и модерне зграде дограђене крајем 2000-их након снажне подршке Франца Јосефа Штрауса, бившег премијера државе Баварске (1966. до 1988), који је био страствени летач.

 
Немачки музеј Бон

Флугверфт Шлајшајм садржи поставку мноштва занимљивих авиона за које није било довољно места на локацији Мусеумсинсел у центру Минхена. Међу истакнутијим експонатима је једрилица летећих крила Хортен изграђена четрдесетих година 20. века, обновљена из неколико преживелих делова. Колекција немачких конструкција авиона ВТОЛ (вертикално полетање и слетање) развијених 1950-их и 1960-их је јединствена. Изложен је низ борбених авиона из доба Вијетнама, као и руски авиони преузети из Источне Немачке након поновног уједињења. Ова постаја такође има радионицу посвећену рестаурацији свих врста авиона намењених статичком приказивању.

Најновија филијала отворена је 2003. године и зове се Немачки музеј Веркехрсзентрум. Она је смештена у Тересинхеху у Минхену, а има фокус на транспортној технологији.

Филијала која се налази у Бону отворена је 1995. године и фокусира се на немачку технологију, науку и истраживање након 1945. године.

Оскар фон Милер уреди

 
Оскар фон Милер

Оскар фон Милер је студирао електротехнику и иначе познат по изградњи првог високонапонског вода од Мисбаха до Минхена (57 км) 1882. године за изложбу електротехнике у Гласпаласту у Минхену. Године 1883, он се придружио АЕГ-у и основао инжењерски уред у Минхену. Изложба електричне енергије у Франкфурту 1891. године и неколико електрана допринели су угледу Оскара фон Милера. У раним годинама на изложбу и колекцију Немачког музеја лично је утицао Оскар фон Милер.[5][6][7]

Историја уреди

Неколико месеци пре састанка Друштва немачких инжењера 1903. године, Оскар фон Милер је окупио малу групу која је подржала његову жељу да оснује музеј науке и технике. Показујући подршку, ова група је спонтано донирала 260.000 марака и изабрала „Провизиони комитет“ који ће покренути иницијативу.

 
Модел воза постављен је са многим европским типовима шина

У јуну 1903, Принце Лудвиг је пристао да делује као покровитељ музеја, а град Минхен поклонио је Угљано острво као место за пројекат. Поред тога, експонати су почели да пристижу из Минхена, Немачке и иностранства, укључујући колекције Баварске академије. Како није постојала наменска музејска зграда, експонати су били изложени у Националном музеју.

Дана 12. новембра 1906, привремени експонати у Националном музеју свечано су отворени за јавност, а 13. новембра постављен је камен темељац за стални музеј.

Прво име музеја, „Немачки музеј за ремекдела природне науке и технологије”, није имало за циљ да ограничи музеј на немачки напредак у науци и технологији, већ да изрази значај науке и технологије за немачки народ.

Оскар фон Милер отворио је нови музеј на свој 70. рођендан, 2. маја 1925, након одлагања од скоро десет година. Од почетка су музејске поставке подржане документима доступним у јавној библиотеци и архивима, који су отворени седам дана у недељи како би се обезбедио приступ радној јавности.

 
Чисте беле линије завојитих степеништа музеја

Пре и током Другог светског рата нацистичка партија је музеју доделила маргинално мали буџет, а многим експонатима је било дозвољено да застаре, уз неколико изузетака, као што је нова аутомобилска соба посвећена 7. маја 1937. До краја 1944. музеј је тешко оштећен ваздушним бомбардерским нападима са 80% зграда и 20% експоната оштећених или уништених. Док су савезничке трупе марширале у Минхен у априлу 1945. године, директор музеја Карл Баслер једва је успео да спречи немачке трупе у повлачењу да разоре последњи мост до Музејског острва.

Након рата музеј је морао бити затворен ради поправки, а привремени станари, попут Технолошког колеџа и Поште, користили су музејски простор док су се реконструисале њихове сопствене зграде. У музеју се такође налазио и Централни комитет ослобођених Јевреја, који је представљао расељена јеврејска лица у Америчкој зони Немачке после рата.

У новембру 1945. године, библиотека је могла поново да се отвори, а потом конгресна сала у јануару 1946. године. Посебна поставка о педесет година дизелског мотора отворена је у октобру 1947. године, а редовни експонати почели су поново да се отварају у мају 1948. Тек 1965. године, више од двадесет година након завршетка рата у Немачкој, изложбено подручје је достигло (и потом премашивало) своју предратну величину.

Током 1950-их, музеј се фокусирао на природне науке, уместо технологије, и многи традиционални велики експонати, попут грађевинарства, смањени су да би се уступило место савременијим технолошким достигнућима.

 
Репродукција пећине Алтамира[8][9][10] у Немачком музеју

У августу 1969. године свемирска капсула Аполо 8[11][12][13] приказана је у посебној изложби под називом „Човек и свемир”, а 1970. године именован је први директор са пуним радним временом, Тео Стилгер. Седамдесетих година 20. века намена мисије музеја је измењена како би се подстакло објашњење културног значаја науке и технологије у експонатима.

Почетком 1980-их дошло је до озбиљних оштећења неколико експоната услед подметања пожара, што је резултирало најмањим изложбеним простором од 34.140 квадратних метара. Уследили су опсежни напори на реконструкцији и додатној изградњи доводећи до 1993. године укупни изложбени простор на 55.000 квадратних метара. Осамдесете и деведесете такође су донеле споразуме са Научним центром у Бону и владом, што је резултирало стварањем Немачког музеја у Бону и ваздухопловне изложбе Флугверфт Обершлајсхајм.

 
Стаклена птица из стаклене секције музејске продавнице

Године 1996, Баварска влада уступила је зграде на историјском налазишту Тересинхех у Минхену Немачком музеју, што је резултирало стварањем новог музеја транспорта, Немачког музеја Веркехрсзентрум, који је отворен 2003. године, а у њему су изложени експонати друмских возила и возова који су уклоњени са оригиналне локације Немачког музеја. Кварт Тересинхех је ново подручје на ободу централног дела Минхена, а Музеј транспорта део је квартовог дизајна мешовите намене.

Хронологија уреди

  • 1903. Оснивање музеја
  • 1906. Отварање привремених колекција у просторијама некадашњег Националног музеја у Максимилијанштрасе
  • 1909. Отварање додатних колекција у старој касарни на Исару (Ерхартштрасе)
  • 1911. Церемонија завршетка зграде колекције
  • 1925. Отварање Немачког музеја у новој згради на Музејском острву
  • 1928. Полагање камена темељца за библиотеку и хол
  • 1930. Церемонија завршетка библиотеке и сале
  • 1932. Отварање библиотеке
  • 1935. Отварање Конгресног центра
  • 1944. Уништење 80 посто зграда
  • 1948. Поново отварање након уништења
  • 1983. Уништавање поморске и машинске секције пожаром
  • 1984. Отварање нове сале за ваздухопловство; привремено затварање неких департмана због града и оштећења водом
  • 1992. Отварање музеја ваздухопловства Шлајшајм на аеродрому Обершлајсхајм
  • 1995. Отварање огранка Немачког музеја у Бону
  • 2003. Отварање Транспортног центра на бившем изложбеном терену
  • 2006. Отварање I и II хале Транспортног центра на Тересинхех
  • Октобар 2015. почетак прве велике фазе обнове/модернизације, са затварањем неколико експоната

Тренутни стални експонати уреди

Референце уреди

  1. ^ „Тхе Неw Yорк Тимес Травел Гуиде датед 10 Ауг 2008 статес тхат "тхис ис тхе ларгест тецхнологицал мусеум оф итс кинд ин тхе wорлд."”. Травел.нyтимес.цом. Архивирано из оригинала 3. 5. 2012. г. Приступљено 2011-11-27. 
  2. ^ Абендзеитунг, Германy (2016-01-27). „Деутсцхес Мусеум: Конгрессхалле wирд зур Евент-Лоцатион: Гауди унд Тралала - Мüнцхен - Абендзеитунг Мüнцхен”. Абендзеитунг-муенцхен.де. Приступљено 2017-06-19. 
  3. ^ Пудор, Хеинрицх (1918). „Зур Гесцхицхте дер тецхнисцхен Мусеен - Виертељахрсцхрифт фüр Созиал- унд Wиртсцхафтсгесцхицхте”. 14 (2/3): 356—375. ЈСТОР 20725016. 
  4. ^ Бüхлер, Дирк (мај 2009). Буилдинг а Мастерпиеце оф Цонцрете-Тецхнологy: Тхе Деутсцхес Мусеум ин Муницх (1906-1911). Процеедингс оф тхе Тхирд Интернатионал Цонгресс он Цонструцтион Хисторy. Цоттбус. 
  5. ^ Wилхелм Фüßл: Миллер, Оскар вон. Ин: Неуе Деутсцхе Биограпхие (НДБ). Банд 17, Дунцкер & Хумблот, Берлин 1994, ISBN 3-428-00198-2, С. 517–519
  6. ^ Wилхелм Фüßл: Оскар вон Миллер : 1855–1934 ; еине Биограпхие, Муниц: C.Х.Бецк, 2005, ISBN 3-406-52900-3
  7. ^ Wилхелм Фüßл: Оскар вон Миллер. Ин: Катхарина Wеиганд (Хрсг.): Гроßе Гесталтен дер баyерисцхен Гесцхицхте. Муницх: Херберт Утз Верлаг, 2011, ISBN 978-3-8316-0949-9
  8. ^ „The discovery of Altamira”. Museo Nacional y Centro de Investigación de Altamira. Приступљено 25. 9. 2018. 
  9. ^ Busch, Simon (28. 2. 2014). „Prehistoric paintings in Spain's Altamira cave revealed to a lucky few”. Cable News Network. Приступљено 19. 12. 2016. 
  10. ^ „Cave of Altamira and Paleolithic Cave Art of Northern Spain”. unesco. Приступљено 30. 12. 2016. 
  11. ^ Overbye, Dennis (21. 12. 2018). „Apollo 8's Earthrise: The Shot Seen Round the World—Half a century ago today, a photograph from the moon helped humans rediscover Earth.”. The New York Times. Приступљено 24. 12. 2018. 
  12. ^ Boulton, Matthew Myer; Heithaus, Joseph (24. 12. 2018). „We Are All Riders on the Same Planet—Seen from space 50 years ago, Earth appeared as a gift to preserve and cherish. What happened?”. The New York Times. Приступљено 25. 12. 2018. 
  13. ^ Widmer, Ted (24. 12. 2018). „What Did Plato Think the Earth Looked Like?—For millenniums, humans have tried to imagine the world in space. Fifty years ago, we finally saw it.”. The New York Times. Приступљено 25. 12. 2018. 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

 
Немачки музеј на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nemački_muzej&oldid=27677371”