Википедија

Немачко досељавање на исток

Остсиедлунг (дословно „Источно насеље“) је термин за раносредњовековну и високосредњовековну миграцију етничких Немаца на територије у источном делу Франачке, Источне Франачке и Светог Римског Царства и шире; и последице по развој насеља и друштвене структуре у подручјима насељавања. Углавном ретко и у неким унутрашњим областима тек релативно недавно насељеним словенским, балтичким и финским народима, најнасељеније подручје било је познато као Германиа Славица. Остали региони су такође били насељени, али не у тој мери. Немачко досељавање на исток је обухватао више модерних и историјских региона као што су Немачка источно од река Сале и Елбе, државе Доња Аустрија и Штајерска у Аустрији, Ливонија, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Мађарска и Трансилванија у Румунији.[1][2]

Немачки покрет од око 700. до 1914. године
Фазе немачког источног насељавања у розе и три нијансе зелене боје; црна линија представља границу Светог римског царства (Немачке) према Намисловском уговору из 1348. године

Од 1980-их, историчари тумаче немачко досељавање на исток као део грађанског и друштвеног развоја, названог Консолидација земљишта високог средњег века (нем. Hochmittelalterlicher Landesausbau). У паневропском процесу интензивирања од језгра каролиншко-англосаксонских земаља до периферије континента, друштва су напредовала у култури, религији, праву и администрацији, трговини и пољопривреди.[3]

Већина досељеника немачког досељавање на исток кретала се појединачно, у самосталним напорима, у више етапа и на различитим рутама. Многи насељеници су били охрабрени и позвани од стране локалних принчева и регионалних господара,[4][5][6] који су понекад чак протеривали староседеоце да би направили места за немачке насељенике.[а]

Мање групе миграната први пут су се преселиле на исток током раног средњег века. Већи походи досељеника, који су укључивали научнике, монахе, мисионаре, занатлије и занатлије, често позиване, у непроверљивом броју, први пут су се померили на исток средином 12. века. Војна територијална освајања и казнене експедиције отонских и салијских царева током 11. и 12. века не чине део ове миграције, пошто ове акције нису резултирале никаквим значајним оснивањем насеља источно од река Елбе и Сале. Сматра се да је немачко досељавање на исток био чисто средњовековни догађај, јер се завршио почетком 14. века. Правне, културне, језичке, верске и економске промене изазване покретом имале су дубок утицај на историју источне централне Европе између Балтичког мора и Карпата до 20. века.[8][9][10]

У 20. веку, немачки националисти (укључујући нацистички покрет)[11] су у великој мери искориштавали извештаје о немачком насељавању да би оправдали територијалне претензије Немачке и да би демонстрирали наводну немачку супериорност над негерманским народима, чија су културна, урбана и научна достигнућа у тој ери били поткопани, одбачени или представљени као немачки.[12][13][14] После Првог светског рата (1914–1918), чињеница да су Немачка и Аустрија изгубиле део својих територија на истоку појавила се као контрапункт немачком досељавању на исток, јер су неки од Немаца на истоку постали страни држављани када њихови домови више нису били у саставу Немачке и Аустрије. Немци на истоку ван Немачке и Аустрије нису протерани, а регионима које су Немачка и Аустрија изгубиле на истоку доминирали су ненемачки народи, тако да немачки губитак овде није био тако тежак као после Другог светског рата.

Напомене уреди

  1. ^ „Немачком насељавању у неким областима су претходила војна освајања и протеривање староседелачког становништва. Међутим, другде су домородачки принчеви позивали досељенике, па чак и протеривали део аутохтоног становништва да уступе место придошлицама.“[7]

Референце уреди

  1. ^ Алан V. Мурраy (15. 5. 2017). Тхе Нортх-Еастерн Фронтиерс оф Медиевал Еуропе: Тхе Еxпансион оф Латин Цхристендом ин тхе Балтиц Ландс. Таyлор & Францис. стр. 23—. ИСБН 978-1-351-88483-9. 
  2. ^ Нора Беренд (15. 5. 2017). Тхе Еxпансион оф Централ Еуропе ин тхе Миддле Агес. Таyлор & Францис. стр. 194—. ИСБН 978-1-351-89008-3. 
  3. ^ Цхристиан Лüбке. „Остколонисатион, Остсиедлунг, Ландесаусбау им Миттелалтер” (ПДФ). МГХ-Арцхиве. Приступљено 25. 7. 2020. 
  4. ^ Вејас Габриел Лиулевициус (9. 12. 2010). Тхе Герман Мyтх оф тхе Еаст: 1800 то тхе Пресент – п. 1. ОУП Оxфорд. ИСБН 978-0-19-960516-3. 
  5. ^ Остсиедлунг – еин гесамтеуропäисцхес Пхäномен. ГРИН Верлаг. 25. 5. 2002. ИСБН 978-3-640-04806-9. Приступљено 25. 7. 2020. 
  6. ^ Сзабо 2008, стр. 9.
  7. ^ Палграве Мацмиллан УК 1999, стр. 11.
  8. ^ Бартлетт 1998, стр. 14.
  9. ^ Сзабо 2008, стр. 10.
  10. ^ Каталин Сзенде. „Иуре Тхеутоницо ? Герман сеттлерс анд легал фрамеwоркс фор иммигратион то Хунгарy ин ан Еаст-Централ Еуропеан перспецтиве”. Приступљено 28. 9. 2020. 
  11. ^ "Тхе Слипперy Меморy оф Мен": Тхе Плаце оф Помераниа ин тхе Медиевал Кингдом оф Поланд (Еаст Централ анд Еастерн Еуропе ин тхе Миддле Агес, 450–1450), бy Паул Миллиман. Брилл: Леиден, 2013, паге 2 – "Тхере ис а хуге литературе он тхис топиц ин Полисх анд Герман, wхицх wас унтил рецентлy лумпед тогетхер wитх а wхоле хост оф отхер топицс (инцлудинг тхе пеацефул сеттлемент ин Еаст Централ Еуропе оф Германс анд отхер wестерн Еуропеанс, wхо хад беен инвитед бy Славиц лордс) ас тхе Дранг нацх Остен. Бецаусе оф тхис терм'с ассоциатионс wитх нинетеентх-центурy натионалисм анд тwентиетх-центурy Назисм, ит хас фор тхе мост парт беен сцраппед, онлy то бе реплацед бy тхе децептивелy бенигн 'Остсиедлунг' ор тхе евен море проблематицал 'Остколонисатион[...]' [...]."
  12. ^ Тхе Слипперy Меморy оф Мен (Еаст Централ анд Еастерн Еуропе ин тхе Миддле Агес, 450–1450) бy Паул Миллиман паге 2.
  13. ^ Јан M. Пискорски: "Тхе хисториограпхy оф тхе со-цаллед 'еаст цолонисатион' анд тхе цуррент стате оф ресеарцх" ин: Тхе Ман оф Манy Девицес, Wхо Wандеред Фулл Манy Wаyс ...: Фестсцхрифт ин Хонор оф Јанос M.Бак [Хардцовер] Балáзс Нагy (Едитор), Марцелл Себок (Едитор) паге 654, 655.
  14. ^ Тхе Холоцауст ас Цолониал Геноциде: Хитлер'с 'Индиан Wарс' ин тхе 'Wилд Еаст' – паге 38; Царролл П. Какел III – 2013: "Wитхин Натионал Социалист дисцоурсе, тхе Назис пурпосефуллy анд скиллфуллy пресентед тхеир еастерн цолонизатион пројецт ас а 'цонтинуатион оф медиевал Остколонисатион [еастерн цолонизатион], целебратед ин тхе лангуаге оф цонтинуитy, легацy, анд цолониал грандеур".

Литература уреди

  • Бартлетт, Роберт (1998). Дие Гебурт Еуропас аус дем Геист дер Геwалт. Ероберунг, Колонисатион унд културеллер Wандел вон 950 бис 1350 ( = [Енглисх оригинал :] Тхе Макинг оф Еуропе : цонqуест, цолонизатион, анд цултурал цханге 950 – 1350) (на језику: немачки). Кнаур Мüнцхен. ИСБН 3-426-60639-9. 
  • Клеинеберг, А; Марx, Цхр; Кноблоцх, Е.; Лелгеманн, D. (2010). Германиа унд дие Инсел Тхуле. Дие Ентсцхлüсселунг вон Птолемаиос' "Атлас дер Оикумене" (на језику: немачки). WБГ. ИСБН 978-3-534-23757-9. 
  • Грüндер, Хорст; Јоханек, Петер (2001). Колониалстäдте, еуропäисцхе Енклавен одер Сцхмелзтиегел дер Културен?: Еуропäисцхе Енклавен одер Сцхмелзтиегел дер Културен? (на језику: немачки). ЛИТ Верлаг Мüнстер. ИСБН 3-8258-3601-0. 
  • Реубер, Паул; Стрüвер, Анке; Wолкерсдорфер, Гüнтер (2005). Политисцхе Геограпхиен Еуропас – Аннäхерунген ан еин умстриттенес Конструкт: Аннäхерунген ан еин умстриттенес Конструкт (на језику: немачки). ИСБН 3-8258-6523-1. 
  • Демургер, Алаин; Каисер, Wолфганг (2003). Дие Риттер дес Херрн: Гесцхицхте дер Геистлицхен Риттерорден (на језику: немачки). C.Х.Бецк. ИСБН 3-406-50282-2. 
  • Херберс, Клаус; Јасперт, Николас, ур. (2007). Грензрäуме унд Грензüберсцхреитунген им Верглеицх: Дер Остен унд дер Wестен дес миттелалтерлицхен Латеинеуропа (на језику: немачки). Де Груyтер. ИСБН 978-3-05-004155-1. 
  • „Дие Слаwен ин Деутсцхланд. Гесцхицхте унд Култур дер слаwисцхен Стäмме wестлицх вон Одер унд Неиßе: Јоацхим Херрманн, Ауторенколлектив: Амазон.де: Бüцхер”. амазон.де (на језику: немачки). 2023-06-23. Приступљено 2023-07-12. 
  • Кнефелкамп, Улрицх, ур. (2001). Зистерзиенсер: Норм, Култур, Реформ – 900 Јахре Зистерзиенсер (на језику: немачки). Спрингер. ИСБН 3-540-64816-X. 
  • Минахан, Јамес (2000). „Германс”. Оне Еуропе, Манy Натионс: А Хисторицал Дицтионарy оф Еуропеан Натионал Гроупс. Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 0-313-30984-1. Приступљено 11. 3. 2016. 
  • Сцхицх, Wинфриед (2007). Wиртсцхафт унд Културландсцхафт: Гесаммелте Беитрäге 1977 бис 1999 зур Гесцхицхте дер Зистерзиенсер унд дер "Германиа Славица". Библиотхек дер бранденбургисцхен унд преуссисцхен Гесцхицхте (на језику: немачки). 12. БWВ Верлаг. ИСБН 978-3-8305-0378-1. 
  • Рöсенер, Wернер (1988). Аграрwиртсцхафт, Аграрверфассунг унд лäндлицхе Геселлсцхафт им Миттелалтер (на језику: немачки). Олденбоург. ИСБН 3-486-55024-1. 
  • Сцхулман, Јана К. (2002). Тхе Рисе оф тхе Медиевал Wорлд, 500–1300: А Биограпхицал Дицтионарy. Греенwоод Пресс. 
  • Соммерфелд, Wилхелм вон (2005) [1896]. Гесцхицхте дер Германисиерунг дес Херзогтумс Поммерн одер Славиен бис зум Аблауф дес 13. Јахрхундертс (на језику: немачки). Адамант Медиа Цорпоратион. ИСБН 1-4212-3832-2.  (унабридгед фацсимиле оф тхе едитион публисхед бy Дунцкер & Хумблот, Леипзиг 1896)
  • Сзабо, Франз А. Ј. (2008). Инграо, Цхарлес W., ур. Тхе Германс анд тхе Еаст. Пурдуе Университy Пресс. ИСБН 978-1-55753-443-9. 
  • Бартлетт, Рогер; Сцхöнwäлдер, Карен, ур. (1999). Тхе Герман Ландс анд Еастерн Еуропе. Лондон: Палграве Мацмиллан УК. ИСБН 978-1-349-27096-5. дои:10.1007/978-1-349-27094-1. 
  • Сзенде, Каталин (2019-05-09). „Иуре Тхеутоницо? Герман сеттлерс анд легал фрамеwоркс фор иммигратион то Хунгарy ин ан Еаст-Централ Еуропеан перспецтиве”. Јоурнал оф Медиевал Хисторy. Роутледге. 45 (3): 360—379. ИССН 0304-4181. дои:10.1080/03044181.2019.1612195  . 
  • Цхарлес Хигоунет (1911–1988) Лес аллемандс ен Еуропе централе ет ориентал ау моyен аге
  • Герман транслатион: Дие деутсцхе Остсиедлунг им Миттелалтер
  • Јапанесе транслатион: ドイツ植民と東欧世界の形成, 彩流社, бy Наоки Миyајима
  • Биелфелдт ет ал., Дие Слаwен ин Деутсцхланд. Еин Хандбуцх, Хг. Јоацхим Херрманн, Академие-Верлаг Берлин, 1985
  • Осмаńцзyк, Едмунд Јан; Манго, Антхонy (2003). Енцyцлопедиа оф тхе Унитед Натионс анд интернатионал агреементс (на језику: енглески) (3рд изд.). Роутледге. стр. 579. ИСБН 978-0-415-93921-8. 
  • Голдберг, Ериц Ј. (2006). Струггле фор Емпире: Кингсхип анд Цонфлицт ундер Лоуис тхе Герман, 817-876. Итхаца, НY: Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 9780801438905. 
  • Блум, Јероме ет ал. Тхе Еуропеан Wорлд (2 вол. 2нд ед. 1970) университy теxтбоок; онлине
  • Давиес, Норман. Еуропе: А Хисторy (1998), адванцед университy теxтбоок
  • Гаy, Петер анд Р.К. Wебб Модерн Еуропе: То 1815 (1973) онлине, университy теxтбоок
  • Гаy, Петер анд Р.К. Wебб Модерн Еуропе: Синце 1815 (1973), университy теxтбоок
  • Гооцх, Брисон D. ед. Интерпретинг Еуропеан хисторy. 1: Фром тхе ренаиссанце то Наполеон (1967) онлине анд Интерпретинг Еуропеан хисторy 2: фром Меттерницх то Пресент (1967). онлине; реадингс бy сцхоларс
  • МцКаy, Јохн П. ет ал. А Хисторy оф Wестерн Социетy (13тх ед.; 2 вол 2020) 1300 пп; университy теxтбоок
  • Монцуре, Јамес А. ед. Ресеарцх Гуиде то Еуропеан Хисторицал Биограпхy: 1450–Пресент (4 вол 1992); 2140 пп; хисториограпхицал гуиде то 200 мајор политицал анд милитарy леадерс
  • Робертс, Ј.M. Тхе Пенгуин Хисторy оф Еуропе (1998), сурвеy; еxцерпт
  • Симмс, Брендан. Еуропе: Тхе Струггле фор Супремацy, фром 1453 то тхе Пресент (2013), сурвеy, wитх емпхасис он Германy
  • Стеарнс, Петер, ед. Тхе Енцyцлопедиа оф Wорлд Хисторy (2001); цомпрехенсиве глобал цовераге
  • Цамбридге Модерн Хисторy Атлас (1912) онлине141 мапс
  • Цатцхполе, Бриан. Мап Хисторy оф тхе Модерн Wорлд (1982)
  • Дарбy, Х. C., анд Х. Фуллард, едс. Тхе Неw Цамбридге Модерн Хисторy, Вол. 14: Атлас (1970)
  • Еаст, W. Гордон. Ан Хисторицал Геограпхy оф Еуропе (4тх ед. 1950)
  • Хаywоод, Јохн. Атлас оф wорлд хисторy (1997) онлине
  • Хоррабин, Ј.Ф. Ан Атлас Хисторy оф тхе Сецонд Греат Wар (9 вол 1941–45) 7 вол онлине
  • Киндер, Херманн анд Wернер Хилгеманн. Анцхор Атлас оф Wорлд Хисторy (2 вол. 1978); адванцед аналyтицал мапс, мостлy оф Еуропе
  • О'Бриан, Патрицк К. Атлас оф Wорлд Хисторy (2007) Онлине фрее
  • Поундс, Норман Ј. Г. (1990). Ан Хисторицал Геограпхy оф Еуропе . ИСБН 9780521311090. дои:10.1017/ЦБО9780511572265. 
  • Ранд МцНаллy Атлас оф Wорлд Хисторy (1983), мапс #76-81. Публисхед ин Бритаин ас тхе Хамлyн Хисторицал Атлас онлине
  • Робертсон, Цхарлес Грант. Ан хисторицал атлас оф модерн Еуропе фром 1789 то 1922 wитх ан хисторицал анд еxпланаторy теxт (1922) онлине
  • Сцхенк, Фритхјоф Бењамин, Ментал Мапс: Тхе Цогнитиве Маппинг оф тхе Цонтинент ас ан Објецт оф Ресеарцх оф Еуропеан Хисторy, ЕГО – Еуропеан Хисторy Онлине, Маинз: Институте оф Еуропеан Хисторy, 2013, ретриевед: 4 Марцх 2020
  • Талберт, Рицхард Ј.А. Баррингтон Атлас оф тхе Греек анд Роман Wорлд фор иПад (Принцетон УП 2014) . ИСБН 978-1-4008-4876-8.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ); 102 интерацтиве цолор мапс фром арцхаиц Грееце то тхе Лате Роман Емпире.
  • Хисторицал Атлас Wикипедиа мапс; но цопyригхт
  • Атлас оф Германy Wикипедиа мапс; но цопyригхт
  • Блацк, Јеремy (1996). А Хисторy оф тхе Бритисх Ислес. ИСБН 978-1-349-24976-3. дои:10.1007/978-1-349-24974-9. 
  • Царр, Раyмонд, ед. Спаин: А хисторy (2000)
  • Цларк, Цхристопхер M. Ирон кингдом: тхе рисе анд доwнфалл оф Пруссиа, 1600-1947 (2006)
  • Давиес, Норман. Тхе Ислес: А Хисторy (2001), Бритаин анд Иреланд
  • Дугган, Цхристопхер (2013). А Цонцисе Хисторy оф Италy. ИСБН 9781139019330. дои:10.1017/ЦБО9781139019330. 
  • Фрасер, Ребецца. Тхе Сторy оф Бритаин: Фром тхе Романс то тхе Пресент: А Нарративе Хисторy (2006)
  • Холборн, Хајо. вол 1: А Хисторy оф Модерн Германy: Тхе Реформатион; вол 2: А Хисторy оф Модерн Германy: 1648-1840; вол 3: А хисторy оф модерн Германy: 1840–1945 (1959). а стандард сцхоларлy сурвеy.
  • Камен, Хенрy. А цонцисе хисторy оф Спаин (1973)
  • Хелле, Кнут (2003). „Интродуцтион”. Тхе Цамбридге Хисторy оф Сцандинавиа. стр. 1—12. ИСБН 9781139053570. дои:10.1017/ЦХОЛ9780521472999.002. 
  • Холмес, Георге, ед. Тхе Оxфорд иллустратед хисторy оф медиевал Еуропе (2001).
  • Холмес, Георге, ед. Тхе Оxфорд иллустратед хисторy оф Италy (1997)
  • Јонес, Цолин. Тхе Цамбридге Иллустратед Хисторy оф Франце (1999)
  • Китцхен, Мартин Тхе Цамбридге Иллустратед Хисторy оф Германy (1996).
  • Морган, Кеннетх О., ед. Тхе Оxфорд иллустратед хисторy оф Бритаин (1984)
  • Прице, Рогер (2013). А Цонцисе Хисторy оф Франце. ИСБН 9781139084710. дои:10.1017/ЦБО9781139084710. 
  • Риасановскy, Ницхолас V., анд Марк D. Стеинберг. А Хисторy оф Руссиа (2 вол. 2010)
  • Сагарра, Еда. А социал хисторy оф Германy (2003)
  • Томбс, Роберт, Тхе Енглисх анд тхеир Хисторy (2014) адванцед хисторy; онлине ревиеw
  • Wилсон, Петер Х. (2016). Хеарт оф Еуропе. ИСБН 9780674915909. дои:10.4159/9780674915909. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nemačko_doseljavanje_na_istok&oldid=27678808”