Нереидин споменик

Нереидин споменик је скулптурални гроб из Ксантоса у Лицији (тадашњи део Ахеменидско Персијског царства), данашња Мугла провинција у Турској. Има облик грчког храма на горњем делу постоља декорисан је фризовима, и мисли се да је саграђен у раном четвртом веку пре наше ере (око 390) као гроб краља Арбинаса (лићански: Ерббина или Ербинна), Ксантски владар који је управљао западном Лицијом под Ахеменидском империјом[1].

Реконструкција Нереидиног споменика која се данас налази у Британском музеју

Верује се да је гроб постојао до византијске ере пре него је постао рушевина. Рушевине је открио британски путник Чарлс Филовс (енг. Цхарлес Феллоwс) раних четрдесетих година деветнаестог века. Филовс их је послао у Британски музеј, где су неке од тих рушевина реконструисане да би показале источну фасаду али и како би изгледао сам споменик.

Према Мелани M. (енг. Мелание Мицхаилидис), иако „грчког изгледа“, Нереидин споменик, Гроб Харпија (енгл. Harpy Tomb) и гроб Пајаве (тхе томб оф Паyава) су грађени углавном по Заратрусти (енг. Зороастраин) критеријуму „састојали су се из дебелог камења, подигнути на постољима од земље и имају само једну одају без прозора“[2]. Нереидин споменик је био главна инспирација за Маузолеј у Халикарнасу[3].

Гробови у Ксантосу уреди

 
Гробови са постољем у Ксантосу

Ксантос (енг. Xантхос), или често зван Ксантус (енг. Xантхус) био је главни град регије Лиције, староседеоци из југозападне Анадолије[4], направљен од камене просторије за сахрањивање на врху великог каменог постоља. Тело би било постављано на врху камене структуре, подигнуто од земље. Гробнице су из лицијске династије од средине 6. до средине 4. Века пре нове ере и који су помогли да се настави континуитет њихове моћи у тој регији[5]. Не само да гробови служе као монументи који чувају сећање на владара, али такође приказују грчки стил и декорацију коју су преузели. Ксантос је био главни град државе где је управљао краљ који је био под владавином Ахеменидског царства. Континуитет ксантоске династије је био исказан кроз традицију грађења гробница са постолљем[4]. Када су ове гробнице прављене, тада најдоминантнија класична грчка уметност је завладала Лицијом[4]. Чарлс Филовс (енг. Сир Цхарлес Феллоwс), енглез који је ископавао Левант и малу Азију, и који је то пребацио у Британски музеј 1848. године[6].

Арбинас уреди

Харпагус је освојио Лицију за Ахеменидску персијску империју приближно око 540. пре нове ере, и његово освајање Ксантоса је описао и Хереодот (Хереодотус) и Апаин (Аппаин). Већину 5. века пре нове ере Атина је доминирала копном и Егејским морем, и многи од њих, укључујући лићане, су плаћали надокнаду у замену да би били у морском савезу с Атином, Делски савез (енг. Деллан Леагуе), и копнену таксу Персијанцима. Постоји доказ да је ватра уништила дрвене гробнице и храмове у Ксантосу око 479. п.н.е. Ову ватру је вероватно изазвао Кимон (Цимон) из Атине када је напао свету цитаделу да би вратио Ахеменидско уништавање Атине од стране персијанаца и њихових савезника, укључујући лићане, 480. п.н.е.[7] Куприли (Куприлли) из Ксантоса, под њиховојм династијом, поново је саградио зграде од камена[8].

Око 440. п.н.е., Керига (Кхерига), Куприлин унук, наследио је престо уместо свог брата око 410. п.н.е. Арбинас је био Кереигин син, али морао је уз војну помоћ 390. п.н.е. да узме и Ксантос и друге лицијске градове како би повратио оно што му је на рођењу припало. Арбинас је тада владао западном Лицијом од Ксантоса и саградио је Нереидин споменик као свој гроб. Умро је око 370. п.н.е.[9]

Опис уреди

Иако је Арбинас управљао Лицијом као део Персијског царства, споменик је изграђен по узору на грчки јонски храм атинског Акропоља.[10] Богате наративне скулптуре на споменику истичу Арбинаса на разне начине, комбинујући грчке и персијске аспекте[11].

Гробница у облику грчког храма имала је четири стуба са источне и са западне стране, а по шест на северу и југу. Стајало је издигнуто на огромном постољу, декорисаном са два фриза: плитки горњи фриз горе и дубоки доњи фриз. На реконструкцији у Британском музеју, постоље се састоји од два фриза изнад слоја блокова, иако је Фелосова скица споменика показивала много вишу структуру од два огромна реда блокова исмеђу доњег фриза, и даља два реда одвајају доњи и горњи фриз[12]. Такође има рељефа на архитраву,зидова наоса и на забату.[13]

Такође су ту многе монументалне слободне статуе, укључујући статуе Нереида између сваког пара главних стубова[14].

Фризови уреди

Доњи фриз на постољу уреди

 
Доњи фриз и приказ Арбинаса

Већи и доњи фриз на постољу се састоји од 22 блока, од којих су 7 у већини фрагментовани. Преживеле плоче приказују сцену херојске борбе, без јасног наратива. Углавном су то мушки војници обучени у грчка одела и војне оклопе. Нетипично за многе фризове из тог периода, они нису окренути против Амазонки, минотаура или наравно странаца.[15]

Горњи фриз постоља уреди

Горњи, плитки фриз на подијуму се састоји од 22 блока, а три су изгубљена. Сваки од 4 страна фриза приказују опсаду града. Градови су приказивани са литијским карактеристикама. I за фриз се мисли да представља Арбинасово освајање литијских градова да би осигурао његов успех и вођство[16].

 
Горњи фриз и приказ борбе

Арбинас је приказан на више начина, укључујући седење у персијском стилу, сунцобран који му прави хладовину и његова стопала која су издигнута од земље на постољу за ноге[17]. Такође постоји разлика у војницима укључујући тешко наоружане хоплите и стрелце, ту су и затвореници које одводе, опкољивање градских зидова мердевинама[18].

Фриз на архитраву уреди

Фриз на архитраву на врху стубова је урезан једноставно, више у традиционалном стилу од фризова на постољу. На њему је такође приказана сцена борбе али и лов на дивљу свињу, фигуре приношења жртве и спремање за банкет.[19][13]

Фриз на наосу уреди

Фриз на спољашњој страни наоса (унутрашњег дела) је најмање видњив јер је окружен стубовима. Садржи сцене жртвовања и банкета. Ту су две фигуре на банкету које једу и седе на јастуцима. За једног се верује да је то Арбинас и он је већи од друге фигуре, која можда приказује његовог сина. Овде је Арбинас приказан са брадом и косом као краљ из Персије или Асирије, држећи персијски рог за пиће.[12][20][21]

Забат уреди

Оба два забата на монументу су украшена рељефима, за разлику од других грчких храмова где су биле слободне скулптуре. Рељеф на источном забату приказује Арбинаса и његову жену који седе, и Иан Џенкинс (енг. Иан Јенкис) је претпоставио да је то инспирисано приказом Хере и Зевса на источној страни Партенона. За мале фигуре се мисли да су то прикази њихове деце и кућног љубимца краљевске породице. Само две плоче западног забата су опстале. Супротно од статичног приказа породице на источној страни, западна приказује војнике који се крећу у борби[22].

Нереиде уреди

 
Нереида

Овај споменик је добио име по женским статуама у природној величини чију одећу дува ветар[23]. Једанаест су прежиеле, што би било довољно да се попуни простор између стубова на источној, западној и три на северној. Џенкинс је сматрао да на јужној страни никад ни нису постојале фигуре. Оне су окарактерисане као морске нимфе јер се код ногу налазе морска створења и то чак код седам њих, укључујући делфине, сипе и птицу која би могла да буде галеб. Оне су генерално добиле назив Нереиде, неки сматрају да је то преношење наше перцепције грчке културе на литијске скулптуре, и да би оне требало да буду виђене као елиyãна, литијске водене нимфе повезане са свежом водом из извора. Позивајући се на Летоон трилингуал, опис који је порнађен пар километара јужно од споменика[24].

Поновно откриће I реконстуркција уреди

За овај споменик се верује да је постојао до византијске ери I да су га локални хришћани уништили због камења I метала.[25]

Рушевине су пронађене рених 1840-тих у току експедиције коју су водили британски археолози са Чарлсом Филовсом. Филовс је одмах дошао до заклључка да је то споменик за Харпагуса, који је био главна фигура у литијској историји према Хереодоту (Херодотус), смештајући га у шести век пре нове ере[12]. Иако је ускоро схваћено да стил архитектуре и сцулптуре значи да је то из најмање века касније. Тек је у 20. веку постигнут договор да је гроб из 390-380. п.н.е. и да је то највероватније Арбинасов гроб.[1][25]

 
Реконструкција на папиру

Филовс је организовао да се остаци однесу у Британски Музеј. Без детаљног описа где је сваки део нађен, музеј је морао да се води скицама I цртежима са експедиције, ознакама на камену, композицијом и стилом сцулптуре да би извагали како блокови I сцулптуре иду заједно. Тренутна реконструкција источне фасаде у музеју датира из 1969. Она је у музеју у соби 17, која такође садржи многе друге делове споменика.[26]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Стургеон 2000, стр. 59
  2. ^ Мицхаилидис 2009, стр. 253
  3. ^ Андрé-Салвини, Бéатрице (2005). Форготтен Емпире: Тхе Wорлд оф Анциент Персиа. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 46. ИСБН 9780520247314. 
  4. ^ а б в Неер, Рицхард (2012). Греек Арт анд Арцхаеологy. Неw Yорк, Неw Yорк: Тхамес & Худсон. стр. 341. ИСБН 978-0-500-28877-1. 
  5. ^ Кеен, Антонy Г. (1992). „Тхе Дyнастиц Томбс оф Xантхос: Wхо Wас Буриед Wхере?”. Анатолиан Студиес. 42: 53—63. ЈСТОР 3642950. С2ЦИД 161228800. дои:10.2307/3642950. 
  6. ^ "буриал-цхест". Тхе Бритисх Мусеум
  7. ^ Јенкинс 2006, стр. 155
  8. ^ Јенкинс 2006, стр. 23
  9. ^ Јенкинс 2006, стр. 155–158; Цоинс оф Куприлли, Кхерига анд Ерббина (Арбинас) он www.АсиаМинорЦоинс.цом
  10. ^ Бритисх Мусеум. "Лyциа: Нереид Монумент (Роом 17)". Ретриевед 2 Јулy 2010.
  11. ^ Јенкинс 2006, стр. 187
  12. ^ а б в Феллоwс, Цхарлес (1848), Аццоунт оф тхе иониц тропхy монумент еxцаватед ат Xантхус, Јохн Мурраy, ОЦЛЦ 15240315
  13. ^ а б Стургеон 2000, стр. 60
  14. ^ Јенкинс 2006, стр. 188
  15. ^ Јенкинс 2006, стр. 190–192
  16. ^ Јенкинс 2006, стр. 192–195
  17. ^ Марбле фриезе слаб фром тхе Нереид МонументБритисх Мусеум паге, реф ГР 1848.10-20.62 (Сцулптуре 879)
  18. ^ Јенкинс 2006, стр. 194
  19. ^ Јенкинс 2006, стр. 195
  20. ^ Јенкинс 2006, стр. 196
  21. ^ Банqуетинг сцене фром целла фриезе Бритисх мусеум паге, реф ГР 1848.10-20.97 (Сцулптуре 903)
  22. ^ Јенкинс 2006, стр. 199
  23. ^ Оне оф тхе Нереидс Бритисх Мусеум паге, реф ГР 1848.10-20.81 (Сцулптуре 909)
  24. ^ Робинсон, Тхурстан (1995). „Тхе Нереид Монумент ат Xантхос ор тхе Елиyãна Монумент ат Арñна?”. Оxфорд Јоурнал оф Арцхаеологy. 14 (3): 355—359. дои:10.1111/ј.1468-0092.1995.тб00069.x. 
  25. ^ а б Јенкинс 2006, стр. 186
  26. ^ Јенкинс 2006, стр. 186–188

Литература уреди