Палме
- Ако сте тражили српског политичара, види Драган Марковић Палма.
Палме (Arecaceae или Palmae) представљају породицу монокотиледоних биљака, цветница у реду једносупница реда Арецалес. Њихов облик раста могу бити пењачице, жбуње, биљке налик на стабла и биљке без стабљика, све познате као палме. Оне који имају облик дрвећа називају се стабла палме.[3] Тренутно је познат 181 род са око 2.600 врста,[4][5][6] од којих је већина ограничена на тропску и суптропску климу. Већина палми се одликује великим, сложеним, зимзеленим листовима, распоређеним на врху неразгранате стабљике. Међутим, палме показују огромну разноликост физичких карактеристика и насељавају скоро сваки тип станишта у свом домету, од прашума до пустиња.
Палме Временски распон:
Касна креда — садашњост | |
---|---|
Кокосова палма (Цоцос нуцифера) у Мартинику | |
Научна класификација | |
Царство: | Плантае |
Кладус: | Трацхеопхyтес |
Кладус: | Ангиоспермае |
Кладус: | Моноцотyледонес |
Кладус: | Цоммелинидс |
Ред: | Арецалес |
Породица: | Арецацеае Берцхт. & Ј.Пресл, ном. цонс.[1] |
Типски род | |
Areca | |
Потпородице | |
Диверзитет | |
Преко 2600 врста у око 202 рода | |
Синоними | |
|
Распрострањеност
уредиРасту самоникло већином у тропским и суптропским крајевима. У Европи самоникло расту две врсте палми. У западном Средоземљу расте мала жумара (Chamaerops humilis),[7] док на Криту и спорадично дуж југозападне обале Турске расте ендемска врста критска датула (лат. Phoenix theophrasti, енг. Cretan date palm).[8]
Изглед
уредиПалме су дрволике (понекада и жбунолике), често врло високе биљке, најчешће неразгранатог, степенастог дебла. Сви листови су скупљени у велики пупољак на врху стабла, где образују чуперасту крошњу. Стабла су прекривена већим или мањим лисним ожиљцима.[4] Неке азијске врсте имају танко, еластично стабло и расту као пузавице.[9]
Листови су крупни, спирално распоређени, лепезасто или перасто дељени.[4][9]
Многобројни цветови су скупљени у крупне цвасти које најчешће избијају из пазуха листова. У почетку су заоденуте нарочитим приперцима, налик великом листу (spatha). Приперци су зелени, веома ретко у некој другој боји. Цветови су најчешће једнополни, понекад и двополни, а биљке су некада дводоме.[4] Опрашивање се врши ветром (анемогамија) и уз помоћ инсеката (ентомогамија).[9]
Списак изабраних родова
уреди- Areca
- Bactris
- Bismarckia
- Borassus
- Calamus
- Chamaerops - mala žumara ili Mediteranska lepezasta palma (Chamaerops humilis)
- Cocos - Kokosova palma (Cocos nucifera)
- Copernicia
- Elaeis
- Euterpe (palma)
- Jubaea
- Metroxylon
- Phoenix - Датула или Urmina palma (Phoenix dactylifera) i Feniks palma (Phoenix canariensis)
- Raphia
- Roystonea
- Sabal
- Salacca
- Trachycarpus
- Washingtonia - Vašingtonija (Washingtonia filifera)[10]
Црвени палмин сурлаш
уредиЈедна од најопаснијих болести која последњих деценија напада палме је црвени палмин сурлаш (Rhynchophorus ferrugineus), врста инсекта из породице сурлаша (Curculionidae), такође познат и као азијски палмин жижак. Ларве црвеног палминог сурлаша у деблу палме могу да копају рупе дугачке и до 1 м, што доводи до слабљења биљке домаћина и на крају до њеног угинућа. Због тога се овај инсект сматра главном штеточином у плантажама палми, укључујући кокосове палме, урмине палме и палме из којих се добија палмино уље.[11]
Црвени палмин сурлаш напада 19 врста палми широм света. Иако је први пут примећен на кокосовим палмама у Југоисточној Азији, своје упориште нашао је, у протекле две деценије, на урминој палми у више земаља Блиског Истока, а затим се проширио на Африку и Европу.[12] Преношење заразе потпомогнуто је уношењем инфицираног садног материјала из заражених у незаражена подручја.[13] У области Медитерана црвени палмин сурлаш наноси озбиљне штете феникс палмама (Phoenix canariensis). Тренутно, зараза је пријављена у око 15% свих земаља произвођача кокоса у свети светске кокос земљама у развоју и у скоро 50% земаља у којима се узгаја урмина палма.[14]
Више о овој теми прочитајте у оригиналном тексту Црвени палмин сурлаш.
Употреба
уредиКада је реч о значају за живот људи, може се рећи да су само житарице (и то не свуда!) испред палми. У неким тропским пределима становништво може живети готово искључиво од њихових продуката. Многе врсте имају велики економски и технички значај. Најпознатија је свакако урмина палма или датула. Велику корист пружа и кокосова палма, најпознатија по плодовима - кокосовим орасима који могу бити тешки и до 15 кг. Осим јестиве унутрашњости (ендосперма) плода, која служи и за добијање уља, љуска се употребљава за стругарске радове, а из влакнастог мезокарпа се добијају кокосова влакна.[4] Индијска врста Daemonorops draco даје тзв. змајеву крв (Resina draconis), која се примјењује у производњи лакова. Бразилска врста Copernicia cerifera даје карнауба-восак, а као замена може послужити и восак врсте Ceroxylon andicola. Тврде коштице многих врста дају тзв. „биљну слонова кост”. Азијска врста Borassus flabelliformis употребљава се за добијање палминих влакана, шећера, скроба саго и палминог вина. Од мадагаскарске палме Raphia ruffia и сродних врста израђују се рафијина влакна. Metroxylon rumphii и M. laeve са Сундских и Молучких острва дају индијски саго, који служи за исхрану и у текстилној индустрији. Из плодова палме Elaeis quineensis добија се јестиво уље, и тд.[9]
-
Плодови палме Борассус флабеллифер, једне од врста од којих се добија шећер
-
Влакна рафије, добијена од врсте Рапхиа руффиа
-
Ратничка опрема израђена од кокосових влакана (Гилбертова острва, крај 19. века)
Употреба у озелењавању
уредиЗбог своје лепоте и декоративности палме се често саде као украсно дрвеће у парковима и вртовима у подручјима с топлом климом, где могу презимљавати на отвореном. Посебно су атрактивне и радо се користе за дрвореде и алеје. У хладнијим крајевима користе се за озелењавање ентеријера,[4] или се узгајају у посудама и преко зиме чувају у стакленицима.[9]
Традиција и митологија
уредиПалме су од прадавних времена цијењене као украс, заклон и окрјепљујућа храна. У поезији су симбол савршенства, лепоте, склада и мудрости, па се често и дрво живота често приказује у облику палме. Због своје лепоте и правилности палмин лист је чест орнаментални украс у уметности Вавилона, старог Египта, Палестине, Крита... У хеленистичко доба палма је била симбол радости, славља и победе. Код Грка и Римљана војсковође су поздрављане палминим гранама, којима је била извезена и његова свечана одећа (тога и туника). Према Јеванђељу, народ је палминим гранама поздравио Исуса при његову уласку у Јерусалим. Као успомена на тај догађај током литургије на Цветну недељу носе се палмине гранчице. У хришћанској иконографији палма је симбол победе мученика над смрћу.[9]
-
Палмета, лепезаст украсни мотив састављен од стилизованих листова палме. Употребљава се као појединачни мотив или као елемент фриза.[9]
-
Христов улазак у Јерусалим, Меистер дер Паласткапелле, мозаик
-
Илустрације римских тога
Види још
уредиIzvori
уреди- ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x , Архивирано из оригинала 2017-05-25. г., Приступљено 2010-12-10
- ^ „Arecaceae Bercht. & J. Presl, nom. cons.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 2007-04-13. Архивирано из оригинала 2009-08-11. г. Приступљено 2009-07-18.
- ^ The name "Palmaceae" is not accepted because the name Arecaceae (and its acceptable alternative Palmae, ICBN Art. 18.5 Архивирано 2006-05-24 на сајту Wayback Machine) are conserved over other names for the palm family.
- ^ а б в г д ђ е Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—749.
- ^ Baker, William J.; Dransfield, John (2016). „Beyond Genera Palmarum : progress and prospects in palm systematics”. Botanical Journal of the Linnean Society (на језику: енглески). 182 (2): 207—233. doi:10.1111/boj.12401 .
- ^ Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1 . Архивирано из оригинала 2016-07-29. г.
- ^ „Žumara”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 10. 6. 2016.
- ^ „Cretan date palm (Phoenix theophrasti)”. arkive.org. Wildscreen Arkive. Архивирано из оригинала 10. 7. 2016. г. Приступљено 10. 6. 2016.
- ^ а б в г д ђ е „Palme”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 9. 6. 2016.
- ^ „Palms”. pacsoa.org.au. PACSOA. Приступљено 9. 6. 2016.
- ^ Rhynchophorus ferrugineus Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2007) ат Нортх Америцан Плант Протецтион Организатион (НАППО) - приступљено 4. 5. 2016.
- ^ Дутта, Рам; Нараин Сингх Азад Тхакур; et al. (септембар 2010). „Неw Рецорд оф Ред Палм Wеевил, Рхyнцхопхорус ферругинеус (Цолеоптера: Цурцулионидае) он Арецанут (Ареца цатецху) фром Мегхалаyа, Индиа”. Флорида Ентомологист. Флорида Ентомологицал Социетy: 446—448. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ ФЕРРY, M.; ГÓМЕЗ, С. (2002). „Тхе Ред Палм Wеевил ин тхе Медитерранеан Ареа”. Палмс. 4. Интернатионал Палм Социетy. 46. Архивирано из оригинала 27. 02. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ Фалеиро, Ј.Р. (септембар 2006). „А ревиеw оф тхе иссуес анд манагемент оф тхе ред палм wеевил Рхyнцхопхорус ферругинеус (Цолеоптера: Рхyнцхопхоридае) ин цоцонут анд дате палм дуринг тхе ласт оне хундред yеарс”. Интернатионал Јоурнал оф Тропицал Инсецт Сциенце. 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016.
Литература
уреди- Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—749.
- Ланзара, Марија (1984). Дрвеће. Љубљана: Младинска Књига.
- C. Х. Сцхултз-Сцхултзенстеин (1832). Натüрлицхес Сyстем дес Пфланзенреицхс..., 317. Берлин, Германy.
- Дрансфиелд Ј., Ухл Н.W., Асмуссен C.Б., Бакер W.Ј., Харлеy M.M., Леwис C.Е. (2005). "А неw пхyлогенетиц цлассифицатион оф тхе палм фамилy, Арецацеае". Кеw Буллетин 60: 559–569. [латест Арецацеае ор Палмае цлассифицатион]
- Хахн, W.Ј. 2002. А Молецулар Пхyлогенетиц Студy оф тхе Палмае (Арецацеае) Басед он атпБ, рбцЛ, анд 18С нрДНА Сеqуенцес. Сyстематиц Ботанy 51(1): 92–112.
Спољашње везе
уреди- Берберовић, Милица. „Прича о палмама”. Приступљено 9. 6. 2016.
- Хрватска удруга љубитеља палми- приступљено 9. 6. 2016.
- „Палмwеб - Палмс оф тхе Wорлд Онлине”. палмwеб.орг. Палмwеб. Приступљено 20. 6. 2016.
- Palm Trees, Small Palms, Cycads, Bromeliads & Tropical Plants (језик: енглески) - приступљено 9. 6. 2016.
- Kew Botanic Garden Palm Genera list (језик: енглески) - приступљено 9. 6. 2016.
- Palm & Cycad Societies of Florida, Inc. (PACSOF) (језик: енглески) - приступљено 9. 6. 2016.