Парафилија или парафилетичност или парафилетска еволуција односи се на ранг који садржи групе које имају заједничког претка, уз све потомке тог претка, изузев неколико – обично само једну или двије – монофилетских подгрупа. За групу се каже да је парафилетска у односу на искључене подгрупе. Израз се обично користи у филогенетици (потпоље биологије) и у лингвистици.

Рептилиа (зелено поље) су парафилетска група у односу на све припаднике Amniota, изузев две подгрупе: Mammalia (сисари) и Aves (птице); према томе, Reptilia нису кладус. Насупрот томе, сами по себи Amniota су кладус, који је монофилетска група

Термин је уведен за добро познате таксоне попут гмизаваца (Reptilia) који су, како се обично називају и традицијски дефинирају, парафилетски у односу на сисаре и птице. Гмизавци обухватају њиховог последњег заједничког претка и све његове потомке који укључују све постојеће рептиле као и изумрле синапсида – осим сисара и птица. Остале, најчешће признате парафилетске групе, укључују рибе, мајмуне и гуштере.[1]

Ако многе подгрупе недостају у имену дате групе, каже се да је она полипарафилетска. Парафилетска група не може имати статус кладуса, који је редовно монофилетска група.

Филогенетика уреди

 
Кладограм примата, који испољава монофилију (симије, у жутом), парафилију (просимије, у плавом, укључивши црвена поља) пиолифилију (ноћу активне примате, лориса и аветњаке, црвено).

Релације са монофилетским групама уреди

За групе које укључују све потомке заједничког претка каже се да су монофилетске. Нека парафилетска група је она монофилетска група из које је, за једну или више подгрупа кладуса (монофилетске групе), искључена вероватноћа да се формирају као посебна група. Ерешефски тврди да су парафилетски таксони резултат анагенезе у искљученој групи или групама.[2] На пример, диносауруси су парафилетски у односу на птице јер птице имају многе функције које диносаурима недостају и заузимају карактеристичну нишу.

Група која је конвергенцијом развила идентификацијске карактеристике у две или више лоза је полифилетска (грчки πολύς -полyс = много, више). У ширем смислу, таксон који није парафилетски или монофилетски може се назвати полифилетским.

Ови термини су развијени током расправа из 1960-их и 70-их, које су пратиле успон кладистике.

Примери парафилетских група уреди

 
Парафилетске осе обухватају кладусе Apocrita, без мрава и пчела, који се обично не сматрају осама

.

  • Прокариоти (једноћелијски облици живота без ћелијског једра), парафилетски су по томе што искључују еукариоте, који су потомачка група. Бактерије и археје су прокариоти, али археје и еукариоти деле заједничког претка који није предак бактерија. Разликовање прокариоти-еукариоти је предложио Едуард Хатон, 1937.[3] а генерално је прихваћено након што су га усвојили Рогер Станиер и C. Б. ван Нил, 1962. Ботанички кодекс (ИЦБН, сада Међународни кодекс номенклатуре алги, гљива и биљака (ИЦН) напустио је номенклатуру бактерија из 1975. године.

Номенклатуру прокариота данас регулише Међународни кодекс номенклатуре бактерија (ИЦНБ), почевши од 1. јануара, 1980 (за разлику од 1753, када је била под овлаштењима ИЦБН/ИЦН).[4]

  • Dikotiledone (у класичном смислу) парафилетске су, јер група искључује monokotiledone. Термин "dikotiledone" се у ИЦБН класификацији не користи деценијама, али је дозвољен као синоним Magnoliopsida. Историја класификације цветница може се се наћи у истоименом чланку. Филогенетска анализа показује да су се монокотиледоне развиле из дикотиледонског претка. Искључујући монокотиледоне, дикотиледоне чине другу парафилетску групу.[5]
  • Ред Artiodactyla (чак и са копитом уврнутим према унутра) је парафилетска група јер се искључују Cetacea (китови, делфини, итд). У ИЦЗН коду, ова два таксона су редови истог ранга. Молекулска истраживања, међутим, показују да се Cetacea немају копитарских предака, иако је прецизна филогенија унутар реда и даље неизвјесна. Без китова, потомци папкара морају бити парафилетски.[6]
  • Разред Reptilia, како је класично дефиниран, искључује птице (класа Aves) и сисаре. У ИЦЗН коду, ова три таксона су истог ранга. Међутим, сисари потичу из синапсида (који су једном описани као "сисаролики рептили") а птице су потомци диносаура (група Diapsida); обје групе су рептили.[7]
  • Алтернативно, гмизавци су парафилетскии јер су еволуирали (само) до птица. Птице и рептили заједно чине sauropside.
  • Osteichthyes (кошљорибе) су парафилетска група онда када укључују само Actinopterygii (зракоперке) и Sarcopterygii (дводихалице итд). Међутим, Tetrapoda су потомци најближег заједничког претка зракоперки и дводихалица, а Osteichthyes нису, иако су дефинирани на овај начин, тако да су парафилетска група.[8]
  • Парафилетски осови обухватају ускоструке Apocrita без мрава и пчела.[9]
Парафилетски таксон Искључене гране (кладуси) Одговарајући монофилетски таксон
Prokaryote[10] Eukaryota[10] Ћелијски организми
Protista Animalia, Plantae, Fungi Eukaryota
Bryophyta Tracheophytes Embryophyta
Charophyta Embryophyta (копнене биљке) Streptophyta
Gymnospermae Angiospermae Spermatophyta
Dikotiledone[5] Monocotiledoneae Angiospermae (цветнице)
Invertebrata Vertebrata Animalia
Vertebrata Myxini Craniata; Myxini се понекад укључују у Vertebrata, иако немају кичмени стуб.
Мајмуни Hominoidea Simiiformes
Prosimia Simiiformes Primates
Pongidae (велики мајмуни) Hominina Hominidae; Hominina се понекад укључују велике мајмуне.
Мајмуни Hominina Hominoidea; Hominina се понекад укључују у мајмуне.
Ungulata, копитари са уврнутим стопалом[11] Cetacea Cetartiodactyla[12]
Pelycosauria Therapsida Synapsida
Plagiaulacida[13] Cimolodonta, Arginbaataridae Multituberculata
Reptilia Mammalia, Aves Amniota
Гуштери Змије Squamata
Pisces Tetrapoda Vertebrata
Osteichthyes (кошљорибе)[8] Tetrapoda Euteleostoma
Nautiloidea Ammonoidea, Coleoidea Cephalopoda (Сумњива парафилетска еволуција)[14]
Crustacea (ракови)[15] Hexapoda Tetraconata

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Romer, A.S. (1949): The Vertebrate Body. W.B. Saunders, Philadelphia. (2nd ed. 1955; 3rd ed. 1962; 4th ed.) 1970
  2. ^ Хандбоок оф Плант Сциенце. 
  3. ^ Сапп, Јан (2005). „Тхе прокарyоте–еукарyоте дицхотомy: меанингс анд мyтхологy”. Мицробиологy анд Молецулар Биологy Ревиеwс. 69 (2): 292—305. ПМЦ 1197417 . ПМИД 15944457. дои:10.1128/ММБР.69.2.292-305.2005. 
  4. ^ Стацкебрабдт, Е.; Тинделл, Б.; Лудwиг, W.; Гоодфеллоw, M. (1999). „Прокарyотиц Диверситy анд Сyстематицс”. Ур.: Ленгелер, Јосепх W.; Дреwс, Герхарт; Сцхлегел, Ханс Гüнтер. Биологy оф тхе прокарyотес. Стуттгарт: Георг Тхиеме Верлаг. стр. 679. 
  5. ^ а б Симпсон 2006, стр. 139–140. "Ит ис ноw тхоугхт тхат тхе поссессион оф тwо цотyледонс ис ан анцестрал феатуре фор тхе таxа оф тхе флоwеринг плантс анд нот ан апоморпхy фор анy гроуп wитхин. Тхе 'дицотс' ... аре парапхyлетиц ...."
  6. ^ О'Леарy, Мауреен А. (2001). „Тхе пхyлогенетиц поситион оф цетацеанс: фуртхер цомбинед дата аналyсес, цомпарисонс wитх тхе стратиграпхиц рецорд анд а дисцуссион оф цхарацтер оптимизатион”. Америцан Зоологист. 41 (3): 487—506. дои:10.1093/ицб/41.3.487. 
  7. ^ Ромер А. С. & Парсонс Т. С. (1985): Тхе Вертебрате Бодy. (6тх ед.) Саундерс, Пхиладелпхиа.
  8. ^ а б A Tree of Life
  9. ^ Јохнсон, Бриан Р.; Бороwиец, Марек L.; Цхиу, Јоанна C.; Лее, Ернест К.; Аталлах, Јоел; Wард, Пхилип С. (2013). „Пхyлогеномицс Ресолвес Еволутионарy Релатионсхипс амонг Антс, Беес, анд Wаспс” (ПДФ). Цуррент Биологy. 23 (20): 2058—2062. ПМИД 24094856. дои:10.1016/ј.цуб.2013.08.050. 
  10. ^ а б Берг, Линда (2008). Интродуцторy Ботанy: Плантс, Пеопле, анд тхе Енвиронмент (2нд изд.). Белмонт ЦА: Тхомсон Цорпоратион. стр. 360. ИСБН 978-0-03-075453-1. 
  11. ^ О'Леарy, Мауреен А. (2001). „Тхе Пхyлогенетиц Поситион оф Цетацеанс: Фуртхер Цомбинед Дата Аналyсес, Цомпарисонс wитх тхе Стратиграпхиц Рецорд анд а Дисцуссион оф Цхарацтер Оптимизатион”. Америцан Зоологист. 41 (3): 487—506. дои:10.1093/ицб/41.3.487. 
  12. ^ Саваге, Р. Ј. Г. & Лонг, M. Р. (1986). Маммал Еволутион: ан иллустратед гуиде. Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 208. ИСБН 978-0-8160-1194-0. 
  13. ^ Киелан-Јаwороwска, З. & Хурум, Ј. (2001). „Пхyлогенy анд Сyстематицс оф Мултитуберцулате Анималс”. Палаеонтологy. 44 (3): 389—429. дои:10.1111/1475-4983.00185. 
  14. ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 03. 2016. г. Приступљено 09. 03. 2017. 
  15. ^ Панцрустацеан пхyлогенy ин тхе лигхт оф неw пхyлогеномиц дата: суппорт фор Ремипедиа ас тхе поссибле систер гроуп оф Хеxапода - ЦС

Литература уреди

Спољашње везе уреди