Перфлуорохесан
Перфлуорохексан или тетрадекафлуорохексан, је флуороугљеник. Он је дериват хексана у коме су сви атоми водоника замењени атомима флуора. Он се користи у формулацијама електронске расхладне течности/изолатора Флуоринерта за ниско температурне примене, јер има ниску тачку кључања 56 °C и смрзавања -90 °C. Он је безбојна и безмирисна материја. За разлику од типичних угљоводоника, он има хеликсну структуру угљеничне основе.[4]
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
1,1,1,2,2,3,3,4,4,5,5,6,6,6-tetradekafluoroheksan
| |
Други називи
ФЦ-72,
Флуоринерт ФЦ-72, Флутец ПП1, Перфлуоро-једињење ФЦ-72 | |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.005.987 |
КЕГГ[1] | |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C6F14 | |
Моларна маса | 338,041845 |
Тачка топљења | −90 °C (−130 °F; 183 K) |
Тачка кључања | 56 °C (133 °F; 329 K) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Референце уреди
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ John A. Gladysz and Markus Jurisch "Structural, Physical, and Chemical Properties of Fluorous Compounds" in István T. Horváth (Ed.) Topics in Current Chemistry 2011 "Fluorous Chemistry" . дои:10.1007/128_2011_282. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ)