Полиција у заједници

Полиција у заједници представља модел рада полиције који се заснива на изградњи поверења и партнерству полиције и грађана ради стварања сигурније заједнице.

Рад полиције у заједници представља филозофију и организациону стратегију којом се промовишу напори засновани на партнерству и сарадњи између полиције и заједнице у циљу делотворнијег и ефикаснијег идентификовања, спречавања и решавања проблема криминала, страха од криминала, питања физичке безбедности и заштите, друштвених поремећаја и пропадања околине, како би се унапредио квалитет живота за све.[1]

Полиција у заједници заснива се на схватању да нови безбедносни изазови захтевају од полиције да развије нове и квалитетније односе са грађанима који поштују закон, јер ће ти исти грађани имати прилику да дефинишу приоритете и да се укључе у различите активности полиције како би унапредили квалитет људског живота.[2]

Историјат уреди

Развитак технологије почетком 20. века довело је до трансформације полиције и њених метода рада.  Моторизација полиције, коришћење телефона за пријаву криминала, као и коришћење компјутера за аналитику и статистику, праћење криминалних трендова и шаблона, довело је до отуђења и разбијање веза између полиције и заједнице. Расла је идеологија професионализма, где се сматрало да професионалци знају најбоље, те да укључивање заједнице у превенцију и решавање криминала није од помоћи.[3]

Као одговор на јавно незадовољство полицијским праксама, заједно са све већом свешћу о неефикасности њених приступа, почела је да се јавља идеја о полицији у заједници.[4]

  • Експеримент превентивних патрола Канзас Ситија 1973. године – У овом експерименту, полицијске патроле добиле су задатак да насумично патролирају заједницом. Експеримент је показао да такав метод има мали или никакав утицај на смањење криминала, као ни на повећање поверења код грађана. Такође, експеримент је показао да брже реаговање полицијских патрола није помогло решавању криминала.[5]
  • Истаживање полицијске станице Сан Дијега 1975. године –  једно од главних студијских истраживања полицијске станице Сан Дијега био је пројекат „цоммунитy-ориентед полицинг“ (ЦОП) – прва емпиријска студија рада полиције у заједници. У овом експерименту постављале су се пешачке патроле полиције у локалној заједници како би разумели топографију и демографију те заједнице, сакупљали информације од становништва, а све са циљем боље превенције криминалних активности у тој заједници. Експеримент је показао да је сарадња са локалном заједницом много битнија у превенцији криминала, а да се код полицајаца који су учествовали у експерименту мењао став о послу и значају заједнице, те да су развијали креативнија решења за комплексније проблеме.[5]

Принципи и методе рада полиције у заједници уреди

Један од основних елемената рада полиције у заједници односи се на организациону трансформацију полиције.[6] То представља постављање организационог менаџмента, структуре, људства, као и информационих система са циљем подршке изградњи партнерства између полиције и заједнице, као и проактивног решавања проблема. Неки од основних принципа рада полиције у заједници су:

Методе рада полиције у заједници варирају од земље до земље. Међутим, неки од најосновнијих метода су:

  • Програми јавног информисања – програми се спроводе са циљем информисања јавности о криминалним активностима и превенцији и скупљању информација.
  • Комшијска стража – локална заједница се подстиче да помогне превенцији криминала прикупљањем информација, давањем савета, представљањем стратегија превенције криминала.
  • Полицијске мини-станице – постављање полицијских мини-станица у локалне заједнице представља покушај да се полиција децентрализује а све у циљу приближавања локалној заједници, бољој сарадњи са грађанима и ефикаснијој превенцији криминала.
  • Састављање тимова полицајаца и постављање у свакој од локалних заједница.
  • Боља сарадња са невладиним организацијама, истакнутим члановима заједнице, приватним фирмама и медијима.[7]

Разлике традиционалног рада полиције и полиције у заједници уреди

Пре увођења полиције у заједници као филозофије рада, рад полиције био је реактиван, са фокусом искључиво на решавању криминала и хапшењу.[8] Традиционална полиција се видела као репресивна институција која диктира правила, као реактивна професија чији службеници реагују онда када су позвани.[9] Међутим, историја показује да је рад полиције оригинално био много шири и комплекснији, те да се тек у последњих неколико деценија то променило под утицајем идеологије професионализма и популарних медија.[3]

Иако превенција и решавање криминала остају главни циљеви полиције, стратегије рада полиције у заједници се ослањају на ширу палету метода за постизање ових циљева.[5] Циљ овакве филозофије рада је да се кроз парнетрство полиције и заједнице презицно индетификују и решавају мањи проблеми а који имају тенденцију да прерасту у озбиљне криминалне активности.[5]

Оваква реформа система доводи до тога да се на полицију гледа као на сервис грађана. Задатак полицајаца није само да спроводе закон, истражују и расветљавају кривична дела, већ се фокус помера на превенцију криминалитета. Да би у томе успела, неопходна јој је јака веза са заједницом, њена подршка и сарадња.[10]

Полиција у заједници у Србији уреди

Историјат полиције у заједници у Србији уреди

Припреме за представљање и увођење полиције у заједници као праксе у Републици Србији кренуле су 2001. године са реформама у области превентивног рада полиције, јачању законитости рада и заштите људских и мањинских права.[11] Министарство унутрашњих послова Републике Србије, у сарадњи са ОЕБС-ом и другим међународним агенцијама, а у склопу реформи, 2002. године представило је пројекат са назвом „Полиција у заједници“. Пројекат је планиран кроз две фазе, и то:

  1. Пилот-пројекат „Полиција у заједници“, који је инициран у фебруару 2003. године, на територији Звездаре (Београд), Новог Бечаја, Крагујевца и Врњачке Бање. У другој половини 2003. године и у 2004. године пројекат је имплементиран и у Бачкој Паланци, Новом Саду и Пожеги.[12]
  2. Пројекат „Полиција у заједници на националном нивоу“, који је планиран да се имплементира након стечених искустава и примера добре праксе из пилот-пројекта.

У року од две године од имплементирања пројекта, забележено је прихватање и посвећеност пројекту „Полиције у заједници“, са видним напредком у појединим активностима и иницијативама и бољим партнерским односима између полиције и локалних субјеката. Међутим, исти напредак није постигнут на свим пилот локацијама:

  • Посвећеност полицајаца на руководећим позицијама није била иста на свим локацијама;
  • Акциони план са јасно постављеним циљевима и визијом није био дефинисан на свим локацијама;
  • Непостојање стратегије комуникације на одређеним локацијама довело је до слабе упознатости циљева пројекта код грађана;
  • Обука није била иста на свим локацијама, те тако неки од важнијих актера пројекта су добили недовољно или нимало обуке;
  • Неадекватна законска регулатива, непостојање протокола, довело је до тога да учешће представника локалних заједница зависи искључиво од њихове „добре воље“ и заинтересованости, па је на одређеним локацијама то додатно успоравало или у потпуности кочило примену пројекта;
  • Степен ангажованости полиције свих нивоа није био исти на свим локацијама;
  • Средства за подизање ефикасности полиције у заједници нису била равномерно распоређена на свим локацијама, па су неке локације биле добро опремљене док друге нису уопште.[12]

У јулу 2015. године донет је акциони план за стратегију примене полиције у заједници за 2015. и 2016. годину. Основни стратешки циљеви били су:

  1. Успостављање савремених стандарда у раду полиције;
  2. Јачање поверење грађана и заједнице у полицију;
  3. Успостављање делотворне безбедносне превенције;
  4. Сарадња и партнерство полиције са заједницом;
  5. Проблемски оријентисан приступ безбедносној заштити;
  6. Посвећеност поштовању етичких принципа и различитости.[13]

Локални савети за безбедност уреди

Савети за безбедност предвиђени су Стратегијом полиције у заједници као партнерски модел сарадње и заједничког деловања полиције и локалне заједнице за унапређење безбедности у локалној заједници. Савет за безбедност осмишљен је као институција која ће се оснивати у локалној заједници са циљем да свеобухватно и ефикасно индетификује и одређује приоритете и решава безбедносне проблеме, како би се осигурала безбедност у локалној заједници. У редовни састав локалног савета за безбедност планирано је укључивање представника локалне самоуправе, полиције, правосудних органа, центара за социјални рад, неформалних група, просветних установа, здравствених установа, привреде, медија, верских организација, мањина и невладиног сектора.[11] Основни задаци и циљеви савета за безбедност су:

  • Идентификовање проблема чланова заједнице, нарочито оних најрањивијих, по питањима безбедности, осећаја сигурности и других проблема везаних за квалитет живота;
  • Развијање пројеката, у сарадњи са другим општинским организацијама и грађанима, који одговарају на ове проблеме;
  • Спровођење и праћење ових пројеката;
  • Промовисање значаја безбедности у заједници и превентивних активности;
  • Упознавање јавности са улогом и деловањем локалног савета за безбедност.

Први савети за локалну безбедност основани су за време пилот-пројекта „Полиција у заједници“ и то на пет локација. На неким локацијама њихов рад, у саставу у којем је и предвиђен, показао је огроман успех, и то поготову по питањима насиља у породици, малолетничке деликвенције и везе са школама. Међутим, на неким локацијама није постојала комуникација међу актерима савета за локалну безбедности, а њихов рад је оцењен као исполитизован и да не представљају заједницу на прави начин.[12]

Методе рада уреди

Начелник Одељења за организацију, превенцију и рад полиције у заједници у МУП-у, рекао је  2012. године да је методологија рада полиције у заједници у Србији заснована на четири основна елемента. Најбитнији елемент се односи на едукацију полицијских службеника о људским правима, филозофији рада полиције у заједници, начинима за унапређење рада полиције са мањинским, маргинализованим и рањивим групама. Остала три елемента односе се на успостављању јаких парнетских односа између полиције и заједнице, развоју комуникације и окретању ка проблемско-оријентисаном раду полиције.[14]

Основни начини рада полиције у заједници у Србији су:

  1. Прикупљање информација методом „од врата до врата“ – Ова метода се односи на успостављање контакта са грађанима, где грађани имају прилике да упознају полицијске службенике у својој локалној заједници и са њима разговарају о безбедносним питањима, раду полиције, док полицијски службеници имају задатак да пруже информације и савете грађанима о безбедносној заштити и подстакну их да се укључе у програме превенције.
  2. Саветовалишта за грађане – Саветовалишта за грађане, односно информативни центри, представљају место где грађани имају прилике да се додатно информишу о начинима превенције криминала, о различитим начинима безбедносне самозаштите, као и да потраже савет и помоћ за решавање неког проблема. Такође, саветовалишта организују „тематске дане“ где грађани могу додатно да се информишу о превенцији из различитих области (наркоманија, вршњачко насиље, насиље у породици, електронско насиље, и слично).
  3. Рад полиције са осетљивим друштвеним групама - Рад полиције са осетљивим друштвеним групама односи се на остваривању комуникације и грађењу јаче сарадње са мањинским и другим посебно рањивим групама. Циљ ове сарадње јесте да се мањиске и рањиве групе прикључе активностима које се односе на безбедност у заједници, али и на сузбијању деликата усмерених на припаднике мањиских група („злочини из мржње“).[11]

Референце уреди

  1. ^ „Спречавања тероризма и насилног екстремизма и радикализације која води ка тероризму: Приступ путем рада полиције у заједници” (ПДФ). Организација за сарадњу и безбедност у Европи. Март 2014. Приступљено 05.11.2020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  2. ^ а б „Мапа пута до веће безбедности у локалној заједници” (ПДФ). Стална конференција градова и општина и Београдски центар за безбедносну политику. 2016. Приступљено 05. 11. 2020. 
  3. ^ а б Цорднер, Гарy (2015). Цоммунитy Полицинг Елементс анд Еффецтс. Цритицал Иссуес ин Полицинг. Лонг Грове: Wавеланд Пресс Инц. стр. 432—449. 
  4. ^ Wиллиамсон, Том (2008). Тхе Хандбоок оф Кноwледге-Басед Полицинг: Цуррент Цонцептионс анд Футуре Дирецтионс. Wест Суссеx: Јохн Wилеy анд Сонс Лтд. 
  5. ^ а б в г „Ундерстандинг Цоммунитy Полицинг, А Фрамеwорк фор Ацтион” (ПДФ). Буреау оф Јустице Ассистанце. август 2004. Приступљено 06. 11. 2020. 
  6. ^ „Цоммунитy полицинг дефинед” (ПДФ). Цоммунитy Ориентед Полицинг Сервицес. 2012. Приступљено 07. 11. 2020. 
  7. ^ Говернмент оф Онтарио, Министрy оф Цхилдрен анд Yоутх Сервицес. „Министрy оф Цхилдрен анд Yоутх Сервицес”. www.цхилдрен.гов.он.ца. Приступљено 2020-11-11. 
  8. ^ „Цоммунитy Полицинг Вс Традитионал Полицинг - 712 Wордс | Црам”. www.црам.цом. Приступљено 2020-11-11. 
  9. ^ „Фаирхавен Полице Департмент Цоммунитy Полицинг Агенда & Релатед Информатион” (ПДФ). Фаирхавен Полице Департмент. Приступљено 06. 11. 2020. 
  10. ^ „Збирка предлога практичне политике за реформу полиције у Србији” (ПДФ). Београдски центар за безбедносну политику. јул 2011. Приступљено 09. 11. 2020. 
  11. ^ а б в „Приручник за рад полиције у заједници” (ПДФ). Мисија ОЕБС-а у Србији и Министарство унутрашњих послова Републике Србије. 2016. Приступљено 09. 11. 2020. 
  12. ^ а б в Меллисх, Даве; Ђурђевић, Зоран (2004). „Резултати евалуације пројекта полиција у локалној заједници и безбедна заједница у Србији” (ПДФ). Београд. Приступљено 09. 11. 2020. 
  13. ^ „Основне смернице развоја полиције у заједници у републици Србији” (ПДФ). Јапанска агенција за међународну сарадњу и Министарство унутрашњих послова Републике Србије. Октобар 2015. Приступљено 09.11.2020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  14. ^ „Едукација полицијских службеника: кључ за наставак развоја полиције у заједници”. Београдски центар за безбедносну политику (на језику: српски). 2012-02-21. Приступљено 2020-11-11. 

Спољашње везе уреди