Википедија

Поплавна равница

Поплавна равница или поплавна раван је подручје земљишта уз поток или реку која се протеже од обала њеног канала до подножја окружујућих зидова долине,[1] и које доживљава поплаве током периода великих падавина.[2] Тла се обично састоје од глине, муља и песка депонованих током поплава.[3]

Поплавна равница реке Парана на њеном ушћу у главни ток Паранаибе с десне стране и реке Верде, у близини Панораме, Бразил

Пошто редовно плављење поплавних подручја може да одложи хранљиве материје и воду, поплавне равнице често имају високу плодност земљишта,[4][5][6] а то може подстаћи пољопривреду.[7]

Екологија уреди

 
Поплавна равница након једне у десет година поплаве на Острву Вајт
 
Шљунчана поплавна равница глацијалне реке у близини Снежних планина на Аљасци, 1902
 
Меандари реке Ларами широм њене плавне равнице у округу Олбани у Вајомингу, 1949.
 
Ово аградационо поплавно поље малог вијугавог потока у округу Ла Плата, у држави Колорадо, има за подлогу муљ који је одложен изнад бране формиране терминалном мореном коју је оставио ледењак Висконсин.
 
Обалска вегетација на поплавном пољу реке Линчес, у близини Џонсонвила у Јужној Каролини. Ова стабла тупела и чемпреса сведоче о поплавама високог водостаја.

Поплавне равнице могу подржати посебно богате екосистеме,[8][9] како у количини тако и у разноликости.[10][11] Тугајске шуме формирају екосистем повезан са поплавним водама, посебно у централној Азији. Они су категорија приобалних зона или система. Поплавна раван може да садржи 100 или чак 1.000 пута више врста од реке. Влажење плавног тла ослобађа тренутни талас хранљивих састојака: оних који су остали од последње поплаве и оних који су резултат брзог распадања органске материје која се акумулирала од тада. Микроскопски организми бујају и веће врсте улазе у брзи циклус умножавања. Опортунистички храниоци (нарочито птице) усељавају се да би искористили предност. Производња хранљивих састојака брзо досеже врхунац и опада; међутим талас новог раста траје још неко време. Због тога су поплавне површине посебно вредне за пољопривреду. Стопе протока река пролазе кроз промене у складу с климатским променама. Ова промена представља претњу за приобалне зоне и остале поплавне шуме. Ове су шуме временом синхронизовале своје насаде садница након пролетних врхова у протоку како би најбоље искористиле тло богато храњивим материјама које је добијено вршним протоком.[12]

Ако се изузму глад и епидемије, неке од најгорих природних катастрофа у историји (мерено бројем смртних случајева) биле су речне поплаве, посебно од Жуте реке у Кини - погледајте листу најсмртоноснијих поплава. Најгора од њих и најгора природна катастрофа (изузев глади и епидемија) биле су поплаве у Кини 1931. године, за које се процењује да су усмртиле милионе. Томе је претходила поплава Жуте реке 1887. у којој је погинуло око милион људи, и друга је најгора природна катастрофа у историји.

Обим поплављености поплавног подручја делом зависи од величине поплаве, која је дефинисана повратним периодом.

У Сједињеним Државама, Федерална агенција за управљање у кризним ситуацијама (енгл. Federal Emergency Management Agency, FEMA) управља Националним програмом осигурања од поплава (енгл. National Flood Insurance Program, NFIP). НФИП нуди осигурање имовине која се налази унутар подручја склоног поплави, као што је дефинисано Картом стопе осигурања од поплава (енгл. Flood Insurance Rate Map, FIRM), која приказује различите ризике од поплаве за заједницу. ФИРМ се обично фокусира на разграничење 100-годишњег поплавног подручја, које је у оквиру НФИП-а познато и као подручје опасности од поплава.

Тамо где је детаљна студија водног пута урађена, 100-годишње поплавно поље такође обухвата и поплавни пут, критични део поплавне равнице који обухвата канал потока и било која суседна подручја која морају бити заштићена од сметањи које могу блокирати поплавне токове или ограничити складиштење поплавних вода. Још један чешто кориштен термин је специјално подручје опасности од поплава, што је било које подручје угрожено поплавом током 100-годишње хронологије.[13] Проблем је у томе што свака промена слива узводно од дате тачке може потенцијално утицати на способност слива да проводи воду, а тиме потенцијално утиче и на ниво периодичних поплава. На пример, велики тржни центар и паркинг могу подићи ниво петогодишњих, стогодишњих и других поплава, али мапе се ретко прилагођавају и често постају застареле услед накнадног развоја.

Да би се имовина склона поплавама квалификовала за осигурање које субвенционише држава, локална заједница мора да усвоји уредбу која штити поплавни пут и захтева да су нове стамбене грађевине изграђене у подручјима посебне опасности од поплаве подигнуте на најмање ниво од 100 година поплава. Комерцијалне структуре могу бити повишене или заштићене од поплаве до или изнад овог нивоа. У неким областима без информација добијених детаљним студијама може се тражити да се конструкције подигну на најмање два метра изнад околног нивоа.[14] Многе државне и локалне владе су, поред тога, усвојиле прописе о изградњи поплавних подручја који су рестриктивнији од оних које налаже НФИП. Америчка влада такође спонзира напоре за ублажавање опасности од поплаве како би се смањили утицаји поплава. Калифорнијски програм ублажавања опасности један је од извора финансирања митигационог пројеката. Бројни градови, попут Инглиша у Индијани, потпуно су релоцирани да би се уклонили из поплавног поља. Остали напори за ублажавање мањих размера укључују набавку и рушење грађевина склоних поплавама или заштиту од поплава.

Референце уреди

  1. ^ „Дефинитион оф БОТТОМЛАНД”. Архивирано из оригинала 2021-06-14. г. Приступљено 2021-06-14. 
  2. ^ Гоудие, А. С., 2004, Енцyцлопедиа оф Геоморпхологy, вол. 1. Роутледге, Неw Yорк. ISBN 0-415-32737-7
  3. ^ Kovács, János (2013). „Flood Deposits”. Encyclopedia of Natural Hazards. Encyclopedia of Earth Sciences Series: 325. ISBN 978-90-481-8699-0. doi:10.1007/978-1-4020-4399-4_137. 
  4. ^ „Soil Fertility”. www.fao.org. Архивирано из оригинала 24. 11. 2017. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  5. ^ Kelly, Karina (13. 9. 1995). „A Chat with Tim Flannery on Population Control”. Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 13. 1. 2010. г. Приступљено 23. 4. 2010.  "Well, Australia has by far the world's least fertile soils".
  6. ^ Grant, Cameron (август 2007). „Damaged Dirt” (PDF). The Advertiser. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 7. 2011. г. Приступљено 23. 4. 2010. „Australia has the oldest, most highly weathered soils on the planet.” 
  7. ^ Scott, James C. (22. 8. 2017). „The Domestication of Fire, Plants, Animals, and ... Us”. Against the Grain: A Deep History of the Earliest States. New Haven: Yale University Press. стр. 66. ISBN 9780300231687. Приступљено 19. 3. 2023. „The general problem with farming — especially plough agriculture — is that it involves so much intensive labor. One form of agriculture, however, eliminates most of this labor: 'flood-retreat' (also known as décrue or recession) agriculture. In flood-retreat agriculture, seeds are generally broadcast on the fertile silt deposited by an annual riverine flood.” 
  8. ^ Kulhavy, Jiri; Cater, Matjaz. „Floodplain forest ecosystems”. International Union of Forest Research Organizations. Приступљено 15. 11. 2021. 
  9. ^ Klimo, Emil; Hager, Herbert, ур. (2001). The floodplain forests in Europe : current situations and perspectives. Leiden: Brill. ISBN 9789004119581. Приступљено 15. 11. 2021. 
  10. ^ Ward, J. V.; Tockner, K.; Schiemer, F. (1999). „Biodiversity of floodplain river ecosystems: ecotones and connectivity1”. Regulated Rivers: Research & Management. 15 (1–3): 125—139. doi:10.1002/(SICI)1099-1646(199901/06)15:1/3<125::AID-RRR523>3.0.CO;2-E. 
  11. ^ Bayley, Peter B. (март 1995). „Understanding Large River: Floodplain Ecosystems”. BioScience. 45 (3): 153—158. JSTOR 1312554. doi:10.2307/1312554. 
  12. ^ Rood, Stewart B.; Pan, Jason; Gill, Karen M.; Franks, Carmen G.; Samuelson, Glenda M.; Shepherd, Anita (2008-02-01). „Declining summer flows of Rocky Mountain rivers: Changing seasonal hydrology and probable impacts on floodplain forests”. Journal of Hydrology. 349 (3–4): 397—410. Bibcode:2008JHyd..349..397R. doi:10.1016/j.jhydrol.2007.11.012. 
  13. ^ „44 CFR 59.1 - Definitions.”. LII / Legal Information Institute. 
  14. ^ „44 CFR 60.3 - Flood plain management criteria for flood-prone areas.”. LII / Legal Information Institute. 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

 
Поплавна равница на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Poplavna_ravnica&oldid=27677185”