Википедија

Poplavna ravnica

Poplavna ravnica ili poplavna ravan je područje zemljišta uz potok ili reku koja se proteže od obala njenog kanala do podnožja okružujućih zidova doline,[1] i koje doživljava poplave tokom perioda velikih padavina.[2] Tla se obično sastoje od gline, mulja i peska deponovanih tokom poplava.[3]

Poplavna ravnica reke Parana na njenom ušću u glavni tok Paranaibe s desne strane i reke Verde, u blizini Panorame, Brazil

Pošto redovno plavljenje poplavnih područja može da odloži hranljive materije i vodu, poplavne ravnice često imaju visoku plodnost zemljišta,[4][5][6] a to može podstaći poljoprivredu.[7]

Ekologija uredi

 
Poplavna ravnica nakon jedne u deset godina poplave na Ostrvu Vajt
 
Šljunčana poplavna ravnica glacijalne reke u blizini Snežnih planina na Aljasci, 1902
 
Meandari reke Larami širom njene plavne ravnice u okrugu Olbani u Vajomingu, 1949.
 
Ovo agradaciono poplavno polje malog vijugavog potoka u okrugu La Plata, u državi Kolorado, ima za podlogu mulj koji je odložen iznad brane formirane terminalnom morenom koju je ostavio ledenjak Viskonsin.
 
Obalska vegetacija na poplavnom polju reke Linčes, u blizini Džonsonvila u Južnoj Karolini. Ova stabla tupela i čempresa svedoče o poplavama visokog vodostaja.

Poplavne ravnice mogu podržati posebno bogate ekosisteme,[8][9] kako u količini tako i u raznolikosti.[10][11] Tugajske šume formiraju ekosistem povezan sa poplavnim vodama, posebno u centralnoj Aziji. Oni su kategorija priobalnih zona ili sistema. Poplavna ravan može da sadrži 100 ili čak 1.000 puta više vrsta od reke. Vlaženje plavnog tla oslobađa trenutni talas hranljivih sastojaka: onih koji su ostali od poslednje poplave i onih koji su rezultat brzog raspadanja organske materije koja se akumulirala od tada. Mikroskopski organizmi bujaju i veće vrste ulaze u brzi ciklus umnožavanja. Oportunistički hranioci (naročito ptice) useljavaju se da bi iskoristili prednost. Proizvodnja hranljivih sastojaka brzo doseže vrhunac i opada; međutim talas novog rasta traje još neko vreme. Zbog toga su poplavne površine posebno vredne za poljoprivredu. Stope protoka reka prolaze kroz promene u skladu s klimatskim promenama. Ova promena predstavlja pretnju za priobalne zone i ostale poplavne šume. Ove su šume vremenom sinhronizovale svoje nasade sadnica nakon proletnih vrhova u protoku kako bi najbolje iskoristile tlo bogato hranjivim materijama koje je dobijeno vršnim protokom.[12]

Ako se izuzmu glad i epidemije, neke od najgorih prirodnih katastrofa u istoriji (mereno brojem smrtnih slučajeva) bile su rečne poplave, posebno od Žute reke u Kini - pogledajte listu najsmrtonosnijih poplava. Najgora od njih i najgora prirodna katastrofa (izuzev gladi i epidemija) bile su poplave u Kini 1931. godine, za koje se procenjuje da su usmrtile milione. Tome je prethodila poplava Žute reke 1887. u kojoj je poginulo oko milion ljudi, i druga je najgora prirodna katastrofa u istoriji.

Obim poplavljenosti poplavnog područja delom zavisi od veličine poplave, koja je definisana povratnim periodom.

U Sjedinjenim Državama, Federalna agencija za upravljanje u kriznim situacijama (engl. Federal Emergency Management Agency, FEMA) upravlja Nacionalnim programom osiguranja od poplava (engl. National Flood Insurance Program, NFIP). NFIP nudi osiguranje imovine koja se nalazi unutar područja sklonog poplavi, kao što je definisano Kartom stope osiguranja od poplava (engl. Flood Insurance Rate Map, FIRM), koja prikazuje različite rizike od poplave za zajednicu. FIRM se obično fokusira na razgraničenje 100-godišnjeg poplavnog područja, koje je u okviru NFIP-a poznato i kao područje opasnosti od poplava.

Tamo gde je detaljna studija vodnog puta urađena, 100-godišnje poplavno polje takođe obuhvata i poplavni put, kritični deo poplavne ravnice koji obuhvata kanal potoka i bilo koja susedna područja koja moraju biti zaštićena od smetanji koje mogu blokirati poplavne tokove ili ograničiti skladištenje poplavnih voda. Još jedan češto korišten termin je specijalno područje opasnosti od poplava, što je bilo koje područje ugroženo poplavom tokom 100-godišnje hronologije.[13] Problem je u tome što svaka promena sliva uzvodno od date tačke može potencijalno uticati na sposobnost sliva da provodi vodu, a time potencijalno utiče i na nivo periodičnih poplava. Na primer, veliki tržni centar i parking mogu podići nivo petogodišnjih, stogodišnjih i drugih poplava, ali mape se retko prilagođavaju i često postaju zastarele usled naknadnog razvoja.

Da bi se imovina sklona poplavama kvalifikovala za osiguranje koje subvencioniše država, lokalna zajednica mora da usvoji uredbu koja štiti poplavni put i zahteva da su nove stambene građevine izgrađene u područjima posebne opasnosti od poplave podignute na najmanje nivo od 100 godina poplava. Komercijalne strukture mogu biti povišene ili zaštićene od poplave do ili iznad ovog nivoa. U nekim oblastima bez informacija dobijenih detaljnim studijama može se tražiti da se konstrukcije podignu na najmanje dva metra iznad okolnog nivoa.[14] Mnoge državne i lokalne vlade su, pored toga, usvojile propise o izgradnji poplavnih područja koji su restriktivniji od onih koje nalaže NFIP. Američka vlada takođe sponzira napore za ublažavanje opasnosti od poplave kako bi se smanjili uticaji poplava. Kalifornijski program ublažavanja opasnosti jedan je od izvora finansiranja mitigacionog projekata. Brojni gradovi, poput Ingliša u Indijani, potpuno su relocirani da bi se uklonili iz poplavnog polja. Ostali napori za ublažavanje manjih razmera uključuju nabavku i rušenje građevina sklonih poplavama ili zaštitu od poplava.

Reference uredi

  1. ^ „Definition of BOTTOMLAND”. Архивирано из оригинала 2021-06-14. г. Приступљено 2021-06-14. 
  2. ^ Goudie, A. S., 2004, Encyclopedia of Geomorphology, vol. 1. Routledge, New York. ISBN 0-415-32737-7
  3. ^ Kovács, János (2013). „Flood Deposits”. Encyclopedia of Natural Hazards. Encyclopedia of Earth Sciences Series: 325. ISBN 978-90-481-8699-0. doi:10.1007/978-1-4020-4399-4_137. 
  4. ^ „Soil Fertility”. www.fao.org. Архивирано из оригинала 24. 11. 2017. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  5. ^ Kelly, Karina (13. 9. 1995). „A Chat with Tim Flannery on Population Control”. Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 13. 1. 2010. г. Приступљено 23. 4. 2010.  "Well, Australia has by far the world's least fertile soils".
  6. ^ Grant, Cameron (август 2007). „Damaged Dirt” (PDF). The Advertiser. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 7. 2011. г. Приступљено 23. 4. 2010. „Australia has the oldest, most highly weathered soils on the planet.” 
  7. ^ Scott, James C. (22. 8. 2017). „The Domestication of Fire, Plants, Animals, and ... Us”. Against the Grain: A Deep History of the Earliest States. New Haven: Yale University Press. стр. 66. ISBN 9780300231687. Приступљено 19. 3. 2023. „The general problem with farming — especially plough agriculture — is that it involves so much intensive labor. One form of agriculture, however, eliminates most of this labor: 'flood-retreat' (also known as décrue or recession) agriculture. In flood-retreat agriculture, seeds are generally broadcast on the fertile silt deposited by an annual riverine flood.” 
  8. ^ Kulhavy, Jiri; Cater, Matjaz. „Floodplain forest ecosystems”. International Union of Forest Research Organizations. Приступљено 15. 11. 2021. 
  9. ^ Klimo, Emil; Hager, Herbert, ур. (2001). The floodplain forests in Europe : current situations and perspectives. Leiden: Brill. ISBN 9789004119581. Приступљено 15. 11. 2021. 
  10. ^ Ward, J. V.; Tockner, K.; Schiemer, F. (1999). „Biodiversity of floodplain river ecosystems: ecotones and connectivity1”. Regulated Rivers: Research & Management. 15 (1–3): 125—139. doi:10.1002/(SICI)1099-1646(199901/06)15:1/3<125::AID-RRR523>3.0.CO;2-E. 
  11. ^ Bayley, Peter B. (март 1995). „Understanding Large River: Floodplain Ecosystems”. BioScience. 45 (3): 153—158. JSTOR 1312554. doi:10.2307/1312554. 
  12. ^ Rood, Stewart B.; Pan, Jason; Gill, Karen M.; Franks, Carmen G.; Samuelson, Glenda M.; Shepherd, Anita (2008-02-01). „Declining summer flows of Rocky Mountain rivers: Changing seasonal hydrology and probable impacts on floodplain forests”. Journal of Hydrology. 349 (3–4): 397—410. Bibcode:2008JHyd..349..397R. doi:10.1016/j.jhydrol.2007.11.012. 
  13. ^ „44 CFR 59.1 - Definitions.”. LII / Legal Information Institute. 
  14. ^ „44 CFR 60.3 - Flood plain management criteria for flood-prone areas.”. LII / Legal Information Institute. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Poplavna ravnica na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Poplavna_ravnica&oldid=27677185”