Википедија

Порез на доходак

Порез на доходак је порез наметнут физичким или правним лицима (пореским обвезницима) који варира у зависности од одговарајућих прихода или добити (опорезивог прихода). Порез на доходак се генерално рачуна као производ пореске стопе и опорезивог прихода. Пореске стопе могу да варирају по типу или карактеру пореског обвезника.

Пореска стопа може да се повећава са повећањем опорезивог прихода (што се назива градуисаним или прогресивним стопама). Порез наметнут компанијама је обично познат као привредни порез и наплаћује се по паушалној стопи. Међутим, индивидуе се опорезују са варијабилним стопама према опсегу у који спадају. Надаље, партнерске фирме такође се опорезују по паушалним стопама. Већина јурисдикција изузима локално организоване добротворне организације од пореза. Капитални добици могу да буду опорезовани различитим стопама од другог прихода. Кредити разних врста могу бити дозвољени за смањење пореза. Неке јурисдикције намећу виши порез на доходак полазећи или од алтернативне основе, или од меру прихода.

Опорезиви доходак пореских обвезника који бораве у датој надлежности генерално је укупни приход умањен за трошкове стварања прихода и друге одбитаке. Генерално, само нето добит од продаје имовине, укључујући и она добра која се држе за продају, укључује се у приход. Приходи деоничара корпорације обично укључују дистрибуције профита корпорације. Одбици обично укључују пословне трошкове ради стварања прихода, укључујући и накнаду за повраћај трошкова пословне имовине. Многе јурисдикције дозвољавају нотационе одбитке за појединце, и могу дозволити одбијање неких личних трошкова. Већина јурисдикција или не опорезује доходак остварен изван њихове надлежности или допушта кредит за порезе плаћене другим јурисдикцијама на такав доходак. Нерезиденти се опорезују само на одређене врсте прихода из извора унутар јурисдикције, уз неколико изузетака.

Историја уреди

Концепт опорезивог прихода је модеран изум и претпоставља неколико ствари: монетарну економију, разумно тачно рачуноводство, заједничко разумевање примања, трошкова и профита, и уређено друштво са поузданим записима.

Током највећег дела историје цивилизације, ови предуслови нису постојали, и порези су били базирани на другим факторима. Порези на богатство, друштвену позицију, и власништво над средствима за производњу (типично земљиштем и робовима) су били чести. Праксе као што су десетина, или принос првог рода, постојале су од античких времена, и могу се сматрати прекурзором пореза на доходак, али им је недостајала прецизност и свакако да нису биле базиране на концепту нето повећања.

Рани примери уреди

Први порез на доходак се генерално приписује Египту.[1] У раним данима Римске републике, јавни порези су се састојали од умерених процена власништва и имовине. Пореска стопа под нормалним условима је била 1% и понекад би се попела и до 3% у ситуацијама као што је рат. Ти умерени порези су се наплаћивали за земљу, домове и друге некретнине, робове, животиње, личне ствари и монетарна богатства. Што је више особа имала својине, то је више плаћала порез. Порези су прикупљени од појединаца.[2]

Године 10. цар Ванг Манг из династије Син успоставио је незапамћени порез на доходак, са стопом од 10 процената профита, за професионалце и квалификовану радну снагу. Он је свргнут 13 година касније у 23. години и пређашња су правила враћена током поновног успостављања династије Хан која је следила.

Један од првих евидентираних пореза на доходак био је Саладинова десетина који је увео Хенри II 1188. године да би прикупио средства за покретање Трећег крсташког рата.[3] Захтевало се да свака особа у Енглеској и Велсу буде опорезована са једном десетином њеног личног прихода и покретне својине.[4]

Модерна ера уреди

Уједињено Краљевство уреди

За датум оснивања модерног пореза на доходак се обично узима 1799. година,[5] на предлог Хенрија Брика, Декана из Бристола (1813–1837).[6] Тај порез на приход је увео Велику Британију премијер Вилијам Пит Млађи у његовом буџету из децембра 1798, за плаћање оружја и опреме за Француске револуционарне ратове. Питов ново уведани (прогресивни) порез на приход је почињао са наплатом од 2 стара пенија по фунти (1/120) на приходе преко £60 (еквивалентно са £5,700 у 2018),[7] и повећавао се до максимума од 2 шилинга по фунди (10%) на приходе преко £200. Пит је очекивао да ће нови порез на приход донети £10 милиона годишње, али је стварна укупна сума за 1799. годину била нешто мало већа од £6 милиона.[8]

Питов порез на приход је наплаћиван од 1799 до 1802, када га је укинуо Хенри Адингтон током Амијенског мира. Адингтон је постао премијер 1801, након Питове оставке због католичке еманципације. Адингтон је поново увео порез на приход 1803. године када су поновно почела непријатељства с Француском. Овај порез је поново укинут 1816. године, годину дана након битке код Ватерлоа. Противници пореза, који су сматрали да се он треба користити само за финанцирање ратова, желели су да се сви записи о порезу униште по његовом укидању. канцелар благајне је јавно спалио записе, али су копије задржане у подруму пореске управе.[9]

У Уједињеном Краљевству Велике Британије и Ирске, порез на доходак је поново увео Сер Роберт Пил путем Закона о порезу на доходак из 1842.. Пил, као конзервативац, противио се порезу на приход током општих избора из 1841, али је растући буџетски дефицит захтевао нови извор средстава. Нови порез на приход, базиран на Адингтоновом моделу, наметнут је на дохотке изнад £150 (еквивалентно са £12,735 у 2018),[7]. Мада је та мера иницијално требала да буде привремена, она је ускоро постала основа британског пореског система.

Комисија је формирана 1851. године под Џозефом Хјумом да истражи ствар, али није успела да произведе јасне препоруке. Упркос гласних приговора, Вилијам Гледстон, канцелар благајне од 1852. године, задржао је прогресивни порез на доходак и проширио га је како би покрио трошкове Кримског рата. До 1860-их, прогресивни порез је постао невољно прихваћени елемент енглеског фискалног система.[10]

Сједињене Државе уреди

Главни чланак: Историја опорезивања у Сједињеним Државама

Федерална влада САД наметнула је први порез на лични приход 5. августа 1861, као помоћ у плаћању ратних напора током Америчког грађанског рата - (3% свог прихода преко УС$800) (то је еквивалентно са $22,300 у 2018).[11][12][13] Тај је порез укинут и замењен другим порезом на доходак 1862.[14][15] Тек је 1894. године први мирнодопски порез на доходак уведен путем Вилсон-Горманове тарифе. Стопа је била 2% на приходе преко $4000 (то је еквивалентно са $116,000 у 2018), што значи да је мање од 10% домаћинстава плаћало порез на приход. Сврха овог пореза је била да се покрију губици средстава услед редукције тарифе.[16] Врховни суд САД је донео одлуку да је порез на приход неуставан, јер 10. амандман забрањује било каква овлашћења која нису изражена у Уставу САД, и не постоје овлаштења да се наметне било који други вид опорезивања осим директног пореза расподелом.

Године 1913, Шеснаести амандман на Устав Сједињених Држава учинио је порез на приход сталним елементом у пореском систему САД. У фискалној години 1918, годишњи прикупљењи порески приход по први пут је премашио милијарду долара, повећавајући се на 5,4 милијарде долара до 1920.[17] Износ прихода прикупљених путем пореза на доходак драматично је варирао, од 1% у раним данима пореза на доходак у САД до стопа опорезивања од преко 90% током Другог светског рата.

Порез на доходак у Републици Српској уреди

Порез на доходак у Републици Српској спада у најзначајније облике јавних прихода. Представља врсту директних пореза.

Појам и врсте пореза уреди

Порез је основни јавни приход који држава убире за финансирање јавних расхода на свим нивоима власти, или у економској и социјалној сфери. У економској сфери најчешће коришћена подјела пореза јесте на директне и индиректне.

Под директним порезима[18] подразумјевамо порезе код којих се поклапају порески обвезник ( лице које је законом одређено да плаћа порез ) и порески дестинатор ( лице које стварно плаћа порез ). Код директних пореза обавеза плаћања настаје самом чињеницом остварења неког дохотка ( појединца или предузећа ), који тада по унапријед утврђеној тарифи бива опорезован. У директне порезе се убраја:

Индиректни порези[19] су они порези који се плаћају приликом трошења прихода и дохотка. Њима се опорезује промет, односно трошење добара, тако да они не опорезују непосредно извор из ког се плаћају. Врсте[20]: таксе, акцизе, царине, и порез на додату вриједност.

Порез као инструмент фискалне политике постаје један од основних инструмената стабилизационе политике, посебно у правцу борбе против инфлације, јер дјелује на сужавање новчане тражње на тржишту и на успоравање робно – новчане равнотеже. Фискална политика има задатак смањење незапослености путем примјене експанзивне фискалне политике ( тј. кроз смањење пореских стопа ); смањење инфлације примјеном рестриктивне фискалне политике ( тј. кроз повећање пореских стопа ), као и ублажавање цикличних флуктуација у економији.

Уопште о порезу на доходак уреди

Порез на доходак физичких лица спада у најзначајније облике јавних прихода. Постоје три врсте пореза на доходак физичких лица: цедуларни, синтетички или глобални, и мјешовити систем.

Цедуларни систем[21] полази од тога да сваки приход физичког лица, треба опорезовати одвојено, примјеном одговарајућег пореза, по правилу, пропорционалним стопама. Ти порези се називају цедуларним порезима. Овај систем опорезивања има двије предности. Прва предност је та што се на приходе који потичу из различитих извора могу примјенити различите пореске стопе. Ово значи да се неки приходи могу опорезовати по вишим пореским стопама, а неки по нижим стопама, што даје могућност вођења одговарајуће фискалне и екстрафискалне политике, али истовремено ово се коси са захтјевима за вођење неутралне фискалне политике. Друга предност овог система опорезивања је у томе што даје могућност да се сваки извор прихода утврди на начин који му највише одговара. За ове специфичности везује се и наплата одговарајућег пореза. Међу главне недостатке овог система убрајамо то што не омогућује остваривање принципа правичности, јер не узима у обзир породичне и личне прилике обвезника и не захвата на прави начин његову укупну пореску способност. Такође, недостатак је и тај што су слабије дезинфлаторне могућности и непостојање аутоматског стабилизационог дјеловања на коњуктурна кретања.

Синтетички систем је заснован на томе да све приходе које оствари порески обвезник треба опорезовати једним свеобухватним порезом, чија стопа по правилу треба да буде прогресивна. Такође, опорезује се укупна маса обвезникових прихода, без обзира на природу примања и изворе из којих потиче.

Мјешовити систем опорезивања дохотка у својој основи има цедуларно опорезивање на које се надовезује комплементарни порез на укупан приход који се плаћа на крају године ако се остваре укупни приходи преко неког законом одређеног износа.

У пракси најзаступљенија су прва два система, дакле, цедуларни систем и синтетички ( глобални ) систем опорезивања. У земљама ОЕЦД у примјени је углавном синтетички систем, док је у Републици Српској заступљен мјешовити систем опорезивања дохотка физичких лица.

Постојећи, мјешовити систем опорезивања дохотка физичких лица у Републици Српској базиран је на пробитном из 2001. године и регулисан је Законом о порезу на доходак грађана који је на снази од 2015. године[22]. У Републици Српској доходак представља збир опорезивих нето прихода остварених у току једне календарске године. Опорезиви приход представља разлику између бруто прихода које оствари порески обвезник и трошкова које је имао при њиховом остваривању. Дакле, порезу на доходак у РС подлијежу дохоци од: личних примања, самосталне дјелатности, ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, капитала, капиталних добитака, из страних извора, осталог дохотка.

На ове наведене врсте дохотка плаћа се порез, и то цедуларно на извору и синтетички на крају календарске године, по пропорцијалној стопи од 10%. Основица пореза на доходак је разлика између укупних прихода остварених у једном пореском периоду и укупних расхода који се признају у складу са законским одредбама. Уколико се догоди да је обрачунати порез на крају године мањи од укупно уплаћеног пореза, порески обвезник има право да тај износ користи као аконтацију. Порез на доходак се плаћа аконтативно у тренутку исплате сваког појединачног дохотка и на основу пореске пријаве. За сваки појединачни остварени доходак порез по одбитку се плаћа у моменту исплате личних примања, осталог дохотка, дохотка од ауторских права, права сродних ауторским правима и права индустријске својине и дохотка од капитала. У складу са законом, годишњи порез на доходак физичког лица плаћа се на основу годишње пореске пријаве физичког лица на доходак остварен у датој календарској години. У годишњој пореској пријави исказују се сви дохоци остварени у току пореске године и плаћени порези на појединачне изворе дохотка.

Обвезник пореза у Републици Српској уреди

Порески обвезник пореза на доходак у Републици Српској је физичко лице које подлијеже опорезивању у складу са Законом о порезу на доходак грађана. Порески обвезник пореза на доходак је резидент Републике Српске за доходак остварен у републици Српској, другом ентитету, Брчко дистрикту или другој држави; као и нерезидент за доходак остварен у Републици Српској. Резидент је физичко лице које:

  • На територији Републике Српске има пребивалиште
  • На територији Републике Српске, непрекидно или с прекидима, борави 183 дана или више дна у периоду од 12 мјесеци који почиње или се завршава у датој пореској години
  • Има стално мјесто становања и средиште животних интереса у Републици Српској.

За неко лице се каже да има стално мјесто становања уколико директно или индиректно у свом власништву или закупу има стан, кућу или другу стамбену непокретност у Републици Српској која није намјењена за краткотрајни боравак. Под резидентом Републике Српске се сматра и физичко лице које има пребивалиште на територији наше републике, а остварује лична примања ван ње, из буџета Републике Српске или буџета институција Босне и Херцеговине. Под обвезницима пореза на доходак се не сматрају нерезиденти из Федерације БиХ и Брчко дистрикта који остварују доходак у заједничким институцијама и јавним предузећима БиХ који се налазе на територији наше републике, за доходак који остварују. Тај доходак се опорезује у Федерацији БиХ или Брчко дистрикту, у зависности чији је запослени нерезидент. Ово је регулисано законом, како би се избјегло двоструко опорезивање. Такође, под пореским обвезницима се не сматрају: страни дипломати, конзули, запослени у дипломатским, конзуларним представништвима или чак међународним организацијама, резиденти запослени код ОХР.

Пореска основица уреди

Пореску основицу пореза на доходак физичких лица чини збир нето прихода конкретног физичког лица из свих извора. Законодавства појединих земаља одређују које се врсте прихода неће опорезовати, углавном ријеч је о примањима социјално – политичког карактера. У приходе који подлијежу овом порезу убрајамо приходе од личних примања, самосталне дјелатности, ауторских права, капитала, капиталних добитака, из страних извора и осталог дохотка. Овдје је важно истаћи значај додатних примања и импутираног дохотка, без чијег обухватања пореска основица не би реално исказивала економску снагу обвезника.

  • Додатна примања у бројним случајевима могу знатно да утичу на повећање економске снаге обвезника. Као примјере додатних примања можемо навести: топли оброк, кориштење службеног аутомобила или телефона у приватне сврхе, уступање својих производа и услуга запосленима бесплатно или по сниженој цијени ( нпр. превоз аутобусом за запослене у датој фирми ).
  • Импутирани доходак представља приход физичког лица остварен сопственим радом у сопствену корист, односно пружањем услуга самом себи ( електичар сам себи разведе струју у кући ). Врло је тешко измјерити величину импутираног дохотка али је чињеница да без његовог правилног обухватања пореска основица бива нереално исказана.

У Републици Српској порез се плаћа на разлику бруто прихода који оствари порески обвезник и трошкова које је имао при њиховом остваривању.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ 2 Бреастед, Анциент Рецордс, Волуме 2, параграпх 719-742
  2. ^ Роман Таxес. Унрв.цом. Приступљено 2014-04-12.
  3. ^ „Саладин Титхе”. 
  4. ^ Харрис, Петер (2006). Инцоме таx ин цоммон лаw јурисдицтионс: фром тхе оригинс то 1820, Волуме 1. стр. 34. 
  5. ^ Харрис, Петер (2006). Инцоме таx ин цоммон лаw јурисдицтионс: фром тхе оригинс то 1820, Волуме 1. стр. 1. 
  6. ^ Тхе Гентлеман'с магазине, Вол 161. 1837. стр. 546—7. 
  7. ^ а б УК ЦПИ инфлатион нумберс басед он дата аваилабле фром Грегорy Цларк (2016), "Тхе Аннуал РПИ анд Авераге Еарнингс фор Бритаин, 1209 то Пресент (Неw Сериес)" МеасурингWортх.
  8. ^ „А таx то беат Наполеон”. ХМ Ревенуе & Цустомс. Архивирано из оригинала 24. 7. 2010. г. Приступљено 24. 1. 2007. 
  9. ^ Адамс, Цхарлес 1998. Тхосе Диртy Роттен ТАXЕС, Тхе Фрее Пресс, Неw Yорк, НY
  10. ^ Банк, Стевен А. Университy Пресс (2011). Англо-Америцан Цорпорате Таxатион: Трацинг тхе Цоммон Роотс оф Дивергент Аппроацхес. Цамбридге. стр. 28—29. 
  11. ^ Ревенуе Ацт оф 1861, сец. 49, цх. 45, 12 Стат. 292, 309 (Ауг. 5, 1861).
  12. ^ ПОЛЛАЦК, СХЕЛДОН D. (2013). „Тхе Фирст Натионал Инцоме Таx, 1861–1872” (ПДФ). Университy оф Делаwаре. 
  13. ^ „У.С. Инфлатион Рате, $800 ин 1861 то 2017”. ЦПИ Инфлатион Цалцулатор. 
  14. ^ Сецтионс 49, 51, анд парт оф 50 репеалед бy Ревенуе Ацт оф 1862, сец. 89, цх. 119, 12 Стат. 432, 473 (Јулy 1, 1862); инцоме таxес импосед ундер Ревенуе Ацт оф 1862, сецтион 86 (пертаининг то салариес оф оффицерс, ор паyментс то "персонс ин тхе цивил, милитарy, навал, ор отхер емплоyмент ор сервице оф тхе Унитед Статес ...") анд сецтион 90 (пертаининг то "тхе аннуал гаинс, профитс, ор инцоме оф еверy персон ресидинг ин тхе Унитед Статес, wхетхер деривед фром анy кинд оф пропертy, рентс, интерест, дивидендс, салариес, ор фром анy профессион, траде, емплоyмент ор воцатион царриед он ин тхе Унитед Статес ор елсеwхере, ор фром анy отхер соурце wхатевер....").
  15. ^ „ТХИРТY-ЕИГХТХ ЦОНГРЕСС. СЕСС.. I. C. 173. 1864” (ПДФ). Либрарy оф Цонгресс. 
  16. ^ Цхарлес Ф. Дунбар, "Тхе Неw Инцоме Таx," Qуартерлy Јоурнал оф Ецономицс, Вол. 9, Но. 1 (Оцт., 1894), пп. 26–46 ин ЈСТОР.
  17. ^ Yоунг, Адам (7. 9. 2004). „Тхе Оригин оф тхе Инцоме Таx”. Лудwиг вон Мисес Институте. Приступљено 2007-01-24. 
  18. ^ http://www.esrpska.com/ContentPage.aspx?kat_id=9f4b1d17-c4de-4eff-860c-5e698ddcc22b&podkat_id=5516bcfa-ea2f-4c51-a2cc-ef51d43e5381&page_id=6
  19. ^ https://bs.wikipedia.org/wiki/Indirektni_porez
  20. ^ http://www.esrpska.com/ContentPage.aspx?kat_id=9f4b1d17-c4de-4eff-860c-5e698ddcc22b&podkat_id=5516bcfa-ea2f-4c51-a2cc-ef51d43e5381&page_id=7
  21. ^ https://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat10809.pdf
  22. ^ „Службени гласник РС“, бр. 60/2015, 5/2016 – испр., 66/2018, 105/2019 и 123/2020.

Литература уреди

УК
  • Степхен Доwелл, Хисторy оф Таxатион анд Таxес ин Енгланд (Роутледге, 2013)
  • Јамес Кесслер QЦ, Таxатион оф Нон-ресидентс анд Фореигн Домицилиариес (17тх едитион Кеy Хавен Публицатионс 2018) - дисцуссес таxатион оф индивидуалс wхо аре Унитед Кингдом ресидент бут нот Унитед Кингдом домицилед. Аццессибле www.фореигндомицилиариес.цо.ук
  • Јамес Кесслер QЦ, Етиенне Wонг анд Марy Асхлеy, Таxатион оф Цхаритиес анд Нонпрофит Органисатионс (11тх едитион Кеy Хавен Публицатионс 2017) - дисцуссес таxатион оф цхаритиес анд тхе манy еxемптионс фром таx фор цхаритиес. Аццессибле www.таxатионофцхаритиес.цо.ук
САД
  • Фоx, Степхен C., Инцоме Таx ин тхе УСА, 2013 едитион. ISBN 978-0-9851-8233-5.
  • Хоффман, Wиллиам Х. Јр.; ет ал., Соутх-Wестерн Федерал Таxатион, 2013 едитион. ISBN 978-0-324-66050-0.
  • Пратт, Јамес W.; Кулсруд, Wиллиам Н.; ет ал, Федерал Таxатион", 2013 едитион. ISBN 978-1-1334-9623-6. (цитед абове ас Пратт).
  • Wхиттенберг, Гералд; Алтус-Буллер, Мартха; анд Гилл, Степхен, Инцоме Таx Фундаменталс 2013. ISBN 978-1-1119-7251-6.
  • Хеллерстеин, Јероме Р., анд Хеллерстеин, Wалтер, Стате анд Лоцал Таxатион: Цасес анд Материалс. 2005. ISBN 978-0-314-15376-0.
  • Minarik, Joseph J. (2008). „Taxation”. Ур.: David R. Henderson (ed.). Concise Encyclopedia of Economics (2nd изд.). Library of Economics and Liberty. ISBN 978-0865976658. OCLC 237794267. 
  • CCH U.S. Master Tax Guide, 2010. ISBN 978-0-8080-2169-8.
  • РИА Федерал Таx Хандбоок 2010. ISBN 978-0-7811-0417-3.
  • Ј.К. Лассер'с Yоур Инцоме Таx фор 2010. ISBN 978-0-470-44711-6.

Спољашње везе уреди

 
Порез на доходак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Porez_na_dohodak&oldid=27678550”