Предузетник

Предузетник је физичко лице које је регистровано и које ради стицања добити у виду занимања обавља све законом дозвољене делатности, укључујући уметничке и старе занате и послове домаће радиности.

Филигранска делатност, опанчарска, грнчарска, као и израда предмета који имају естетска обележја народног стваралаштва спадају у категорију уметничких и старих заната.

Својства

Основне карактеристике предузетника:

• предузетник може бити само физичко, а не правно лице. Једно физичко лице може бити предузетник и у више организованих индивидуалних предузећа,
• физичко лице мора бити регистровано као предузетник,
• предузетник обавља делатност ради стицања добити и у виду занимања,
• не захтевају посебан капитал,
• лако омогућавају контролу ризика који је овде по природи неограничен,
• омогућавају једнакост управљања и вођење са наглашеним кредитом и персоналитетом власника.

Пољопривредник не спада у категорију предузетника, осим ако посебним законом није другачије уређено.

Индивидуално организовано предузеће у форми предузетника нема посебан правни субјективитет и оно чини јединство са предузетником, те нема ни унутрашњих односа између предузетника и тако организованог предузећа.Имовина предузетника и посебна имовина овако организованог предузећа су нераздвојиве и сва права, обавезе и имовина стечена кроз ову форму организовања у ствари припадају предузетнику.

Пошто индивидуално организовано предузеће нема правни субјективитет, нема ни посебног заступања у смислу стицања права и обавеза за то предузеће , што не значи да нема склапања правних послова из делатности путем заступања, али у име предузетника је предузеће. Такво заступање може да обавља сам предузетник или од њега посебно лице у складу са правилима које произилазе из заступања уопште.

Индивидуални предузетник:

• може да буде члан трговачких комора
• је дужан да води трговачке књиге
• своју индивидуалну фирму, без обзира на одсуство својства правне личности, уписује у одређени регистар
• има привилегију да буде титулар тзв. индустријске својине (фирма, дућански знак, трговачки жиг, углед код клијената и сл.)
• за њега важи посебан фискални режим (који по правилу зависи од квантитативних критеријума који и предузетника као и привредно друштво класификују прописима о рачуноводству на „мале” и „велике”, а некада и „средње”)
• за њега важи посебан режим књиговодства

Предности и недостаци

Предности:

• ниски трошкови оснивања – само трошкови уписа у регистар, без прописаног минималног износа,
• једноставност форме – органи и форма за одлучивање нема органа и форме за њихово одлучивање, те су трошкови одлучивања минимални, а брзина максимална,
• флексибилност – само на основу одлуке предузетника може се лако адаптирати на све промене околности,
• пословни углед – у основи зависи само од угледа предузетника и
• нема двоструког опорезивања – само је предузетник и његова имовина субјект пореског права

Недостаци:

• финансирање – предузетник углавном зависи само од своје финансијске моћи и ограничене могућности кредитирања зависно од вредности своје имовине као средства обезбеђења,
• ризик – неограничена одговорност,
• ограничен пренос – примена правила наследног права у случају наслеђивања и сукцесија у другим случајевима и
• трајност предузећа се по правилу тешко обезбеђује – наслеђивање често није могуће организовати.

Регистрација

Упис у регистар

Предузетник се региструје, односно уписује у регистар Агенције за привредне регистре у складу са Законом о регистрацији. Индивидуални предузетник може организовати предузеће уз једини услов да поднесе пријаву за регистрацију у прописани регистар. Уз то, потребно је да не постоје и законом прописане сметње, као на пример, непостојање инкомпатибилности са вршењем одређених професија.

У регистар се уписује:

• оснивање привредног субјекта,
• повезивање и престанак привредног субјекта,
• статусне промене и промене облика организовања привредног субјекта,
• подаци о привредном субјекту значајни за правни промет,
• други подаци о привредном субјекту одређени законом.

Регистар садржи следеће податке о предузетнику:

• пословно име,
• седиште,
• датум и време оснивања,
• матични број,
• ПИБ,
• шифру и опис претежне делатности,
• бројеве рачуна у банкама,
• име и матични број власника радње,
• и друге податке у складу са Законом.

Предузетник уз регистрациону пријаву оснивања прилаже доказ о идентитету предузетника – физичког лица које се региструје као предузетник и то фотокопију личне карте или пасоша. Ако предузетник не обавља делатност под својим именом, већ под именом неког другог лица или под неким посебним пословним именом, дужан је да регистру пријави тај податак.

1. пријава се доставља на обрасцу, који се може преузети са сајта Агенције за привредне регистре и која се може попунити електронски, машином или ручно штампаним словима, и да бројеве рачуна у банкама,
2. име и матични број власника радње,
3. и друге податке у складу са Законом.

Измена података у Регистру

Ако предузетник не обавља делатност под својим именом, већ под именом неког другог лица или под неким посебним пословним именом, дужан је да Регистру пријави тај податак. Пријава се доставља на обрасцу, који се може преузети са сајта Агенције за привредне регистре и која се може попунити електронски, машином или ручно штампаним словима, и да буде својеручно потписана од подносиоца пријаве. Пријава се доставља Агенцији у једном примерку и предаје се лично или се шаље пошта.

Предузетник одговара лично, директно и неограничено целокупном својом имовином за обавезе које настану из обављања делатности и не постоји могућност за ограничавање такве врсте одговорности.

Предузетник обавља делатност под својим личним именом, именом неког другог лица или под неким посебним именом, у складу са законом. Име се региструје уз додатак назива „предузетник“ или скраћенице „пр“. Предузеће организовано у правној форми предузетника мора бити регистровано под посебним пословним именом (које не мора бити персонално име предузетника или друго лично име, већ може бити и неко предметно друго име које га идентификује), а ако једно физичко лице има више тако организованих предузећа у истом локалитету, онда мора имати неки посебни идентификациони знак (нпр. према делатности и слично).

Поред тога пословно име предузетника у одређеним случајевима може да садржи и опис делатности или специфични назив као и одређене ознаке на основу којих постоји могућности за ближе одређивање предмета пословања предузетника.

На предузетника се примењује Закон о привредним субјектима по питању пословног имена, седишта, делатности, услова за обављање делатности, заступања, ликвидације и застарелости.

Предузетник може посао пословођења поверити пословођи на основу писаног овлашћења. Неопходно је да пословођа буде запослен код предузетника и да има својство заступника.

Брисање из регистра

Предузетник се брише из регистра у случају:

1. одјаве – писмена одјава (одлука о престанку или преносу предузећа на друго лице)
2. смрти или губитка пословне делатности непрекидно једну годину
3. истека времена ако је обављање делатности регистровано на одређено време
4. обављање делатности у време привременог прекида рада по одлуци надлежног органа
5. кажњавања, више од три пута, за обављање делатности за које не испуњава прописане услове
6. изречене мере забране обављања делатности због неиспуњавања услова за обављање те делатности, а у року одређеном у изреченој мери не испуни те услове односно не промени делатност
7. промене правне форме у правну форму привредног друштва, у складу са законом
8. стечаја и ликвидације.

Пренос права

Постоје два начина да предузетник пренесе сва средства којима је пословала у привредно друштво чији је оснивач или један од оснивача тај предузетник. Један начин је промена правне форме предузетника у привредно друштво, а други начин је да се у току обављања делатности радње, дакле док још није одјављена радња, донесе одлука о преносу, тј. о улагању свих средстава којима је пословала радња у новоосновано привредно друштво или у већ постојеће привредно друштво.

У првом случају предузетник врши попис целокупне имовине радње, саставља финансијске извештаје и практично врши се пренос биланса стања радње у пословне књиге привредног друштва, односно закључна стања радње су почетна стања у привредном друштву. У овом случају становишта предмета опорезивања према Закону о ПДВ и Закон о порезима на имовину нема промета добара и услуга, односно преноса апсолутних права на непокретностима хартијама од вредности, правима индустријске својине и др.

У другом случају, предузетник – физичко лице доноси одлуку да сву имовину радње пренесе као свој оснивачки улог у привредног друштво чији је једини члан или један од чланова (постојеће или тек основано), с тим да се поступак „гашења“ радње и оснивања друштва не спроводи истовремено, већ се радња „гаси“ по извршеном преносу целокупне имовине у привредно друштво на име улога оснивача или члана привредног друштва који је власник радње – предузетник. Након извршеног преноса, предузетник се брише из Регистра, а друштво које је обвезник ПДВ или је тим преносом постао обвезник ПДВ, наставља да обавља исту делатност.

Правни извори

На предузетника, као форму привредног друштва, се примењује Закон о привредним друштвима, као основни извор права.

Види још

• Друштва лица
• Друштва капитала
• Закон
• Право
• Уговор
• Економија и право

Литература

• Велисав Марковић, Индивидуални предузетник - правни оквир пословања, Пословни биро Београд, 2016. стр. 215, ISBN 978-86-7889-604-0,

Спољашње везе

• Агенција за привредне регистре
• Удружење предузетника
• Пореска управа Србије
• Републички завод за статистику Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2015)