Ред везе

Ред везе је број хемијских веза између пара атома. На пример, У диатомском азоту N≡N ред везе је 3, док је у ацетилену H−C≡C−H ред везе између два атома угљеника такође 3, а за C−H ред везе је 1. Ред везе је индикатор стабилности везе.

У молекулима који имају резонанцију или некласично везивање, ред везе не мора да буде цео број. У бензену, где делокализоване молекулске орбитале садрже 6 пи електрона између шест угљеника есенцијално се даје половина пи везе заједно са сигма везом сваком пару атома угљеника, те је ред везе 1.5. Редови везе од 1.1, на пример, се могу јавити у комплексним сценаријима и есенцијално се односе на јачину везе релативно на везе реда 1.

У молекуларној орбиталној теорији, ред везе се такође дефинише као разлика, подељена са два, између броја везујућих електрона и броја антивезујућих електрона у складу са следећом једначином. На овај начин се често мада не увек долази до истог резултата. Ред везе је такође индекс јачине везе и екстензивно се користи у теорији валенце везе.

${\text{B.O.}}={\frac {{\text{broj vezujućih elektrona}}-{\text{broj antivezujućih elektrona}}}{2}}\$

Редови везе од једне половине могу да буду стабилни, као што илуструје стабилност -{H}_{2⁺ (dužina veze 106 -{pm}, energija veze 269 -{kJ/mol}) i -{He}2⁺ (dužina veze 108 -{пм}, енергија везе 251 кЈ/мол).}

Концепт реда везе се користи у молекулској диманици и потенцијалима реда везе. Магнитуда реда везе је повезана са дужином везе. На основу налаза Линуса Полинга из 1947, следи да се ред везе може експериментално описати као:

$s_{ij}=\exp {\left[{\frac {d_{1}-d_{ij}}{b}}\right]}$

где је $d_{1}$ дужина једноструке везе, $d_{ij}$ је експериментално измерена дужина везе, и б је константа, која је зависна од комбинације два атома. Полинг је предложио вредност 0,353 Å за б. Горња дефиниција реда везе има донекле ад хоц карактер и лако је применљива једино за диатомске молекуле. Стандардна квантно механичка дефиниција реда везе је разматрана током дужег временског периода.