Википедија

Ритам и блуз

Ритам и блуз (енгл. rhythm and blues) је музички жанр, комбинација џеза, госпела и са утицајем блуза; први су га изводили Афро-амерички уметници.[1] Најчешће су га изводили Афроамериканци и у то је време био нови звук у свету.[1] Ритам и блуес се често користи као свеобухватни назив за афроамеричку музику након Другог светског рата. Изворни почеци Р&Б-а су биле мале групе које су у своје композиције често додавале елементе јазза, госпела и блуза. Та музика је била под великим утицајем џаза, као и црног госпела и бебопа.[1] Појавом Мотоуна и соул звука 1960-их, популарност му лагахно опада, међутим јединствени и препознатљиви звук Р&Б-а остаје и 1970-им и 1980-им, а и укључује развој нових стилова попут савременог Р&Б-а, фанка и других. Типични инструменти ове врсте музике су: гитара, бас гитара, усна хармоника, труба, саксофон, бубњеви, клавир, клавијатуре, оргуље.

Истакнути представници ове врсте музике су Џенет Џексон, коју често називају "краљицом Р&Б-а", Лорин Хил, Бијонсе, Ашер Рејмонд, Мараја Кери, Тони Бракстон, Крејг Дејвид, Крис Браун, Алиша Киз и The Weeknd. Ова врста музике још је познатија под енглеским скраћеницама R&B и r'n'b.

Историја уреди

Крај 1940-их уреди

Израз „ритам и блуес” настао је током 1940-их, као алтернатива за појам 'расна музика', који се сматрао увредљивим. До 1970-их, акроним „Р & Б” кориштен је готово искључиво само за овај стил популарне музике, те се на крају почео користи као термин и за означавање других облика музике као што су „црни соул” и „фанк”. Почетак 1940-их је време када се појављују први звуци Р&Б-а, а изводе га мале групе које у своје песме додају елементе џеза, госпела и блуза.

Присутност јаког плесног ритма је значајан елемент који користи Р&Б музика из стила којег свирају блуз и џез музичари. „Ритам и блуз” је имао изразито урбани стил, одражавајући жељу многих млади Афроамериканаца на удаљеност од домаћих асоцијација и традиционалног блуза. Успешне наступе у настајању ове традиције имао је саксофониста Луис Џордан и његов састав the Tympany Five.[1]

Године 1948. дискографска кућа РЦА Виктор објављује црначку музику под називом Ритам енд блуз. У тој години, Луис Џордан доминира на врху топ лествица, где заузима прво место са две песме у Р&Б стилу и са три песме у буги-вуги верзији.[2] Џорданов састав се звао the Tympany Five (основан 1938), а он у њему изводи вокале и свира саксофон, док су остали музичари свирали трубу, тенор саксофон, клавир, бас-гитару и бубњеве.[3][4] Уз Јордана ту су још и музичари попут Ловренса Кона и Роберта Палмера који су са џез музике прелазили на Р&Б и у само почетку били врло заслужни за његов успех. Џорданова смирена музика, коју још изводе и Биг Џо Турнер, Рој Браун, Били Ригхт и Вајнони Харис, назива се још и џамп блуз. Исте године, Вајнони Харис направио је обраду песме „Good Rockin' Tonight” од Роја Брауа из 1947. и заузео са њом друго место на топ лествицама, а следи га Сони Томпсон с песмом „Long Gone” која долази на прво место.[5][6]

Следеће 1949. године, израз ритам енд блуз замењује Билбордову категорију Harlem Hit Parade.[7] Такође исте године песма „The Huckle-Buck” саксофонисте Пола Вилијамса заузима прву позицију на Р&Б топ лествици и тамо се задржава читаву годину. Књижевник, музичар и аранжер Енди Гибсон описао је песму као „dirty boogie”, због тога што је масна и неприлична.[8] Концерти Пола Вилијамса и Хис Хаклбакерса били су пуни зноја и бунтовничке природе. Текстови Роја Алфреда (који је касније 1955. написао хит „The Rock and Roll Waltz”), били су благо сексуално сугестивни, а један тинејџер из Филаделфије рекао је „Тај хаклебак је био врло неугодан за плес”.[9][10] Такође 1949. нову верзију блуз песме „Ain't Nobody's Business” из 1920-их, обрадили су Џими Витерспун и Луис Џордан и Тимпани Фајв и са њом заузели 4. место на топ лествици, а касније су опет заузели пето с песмом „Saturday Night Fish Fry”.[11]

Почетак и средина 1950-их уреди

Американац грчког порекла Џони Отис, који је потписао за Савој Рекордс, радећи 1950-их са Афроамериканцима објављује многе Р&Б хитове, укључујући и „Double Crossing Blues”, „Mistrustin' Blues” и „Cupid's Boogie”, који заузимају 1. позицију на Р&Б топ лествицама. Отис држи топ десет највећих хитова 1951. године. Остали хитови су: „Gee Baby”, „Mambo Boogie” и „All Nite Long”.[12] Група The Clovers је вокални трио, који је певао једну карактеристичну звучну комбинацију блуза и госпела и постигао пето место са хитом „Don't You Know I Love You”, који су снимили за Атлантиц Рекордс.[12][13][14] Такође у јулу 1951. у Кливленду, Охајо, ДЈ Алан Фрид покреће касноноћну радио емисију под називом 'The Moondog Rock Roll House Party', на радио-станици WJW-AM (850).[15] Програм је био бесплатан а спонзорирао га је Фред Минц, који је имао трговину Р&Б снимака, а главни клијенти су му били Афроамериканци.

Током 1950-их, класични Р&Б добија сву већу наклоност издавачких кућа и прелази границе других жанрова као што су џез и рокенрол. То је био јаки ритмички стил и традиционални блуз, који се почео да се обликује у Њу Орлеансу. Музичари попут Професора Лонгхера, познати по жестоком пијанино стилу, имали су велики утицај у дефинисању звука раних мелодија.

Рут Браун из Атлантик Рекордса, објављује хитове у топ 5 сваке године од 1951. до 1954, а то су: „Teardrops from My Eyes”, „Five, Ten, Fifteen Hours”, „(Mama) He Treats Your Daughter Mean” и „What a Dream”. Такође Феј Адамсова песма „Shake a Hand”, долази на 2. место топ-лествице 1952. године. Ду-воп састав Тхе Ориолес 1953. године има хит „Crying in the Chapel”, који је заузео четврто место на топ лествици.[16]

Године 1954. британска група The Chords са хит песмом „Sh-Boom”, већ почетком године долази међу топ 10 Р&Б лествица, а крајем године састав The Charms из Самервила, Масачусетс с песмом „Hearts of Stone” улази у топ 20 лествица.[17]

У том тренутку афроамерички Р&Б извођачи као што су Чак Бери и Фатс Домино имали су велику популарност, као и рокенрол извођачи попут Била Хејлија и Елвиса Прислија. Фатс Домино 1952. и 1953. године, налазио се на самом врху топ 30 поп музичких лествица, а затим и на топ 10 са хит песмом „Ain't That a Shame”.[18] Реј Чарлс такође долази у сам врх 1955. године са композицијом „I Got a Woman”. Биг Бил Брунзи тада је рекао за Чарлсову музику: „Он меша блуз и духовну музику ... ја знам да то није добро”.[19]

На отварању издавачке куће „Чес Рекордс”, Чук Бери је извео на виолини обраду старе песме „Ида Ред”. Његова песма „Maybellene” осим што је 1955. године заузела 3. место на Р&Б топ лествицама, такође се нашла и на топ 30 поп музичких лествица. Алан Фрид који је био премештен у много веће тржишно средиште Њујорк Сити, како би помогао при снимању, постаје популаран међу млађом белом популацијом. Фрид је један део своје зараде морао дати текстописцима из Чес Рекордса у замену за његове промотивне активности, што је било уобичајено у оно време. Такође Чес Рекордс 1955. године објављује сингл првенац Боа Дидлеја, на којем се налазе песме „Bo Diddley” и „I'm A Man”, а оне вртоглаво долазе на 2. место Р&Б топ лествица и доносе му велику популарност.

Крај 1950-их уреди

 
Лојд Прајс, Њу Орлеанс, Џез & Херитиџ фестивал. 1950-их био је у самом врху Р&Б топ лествица

Године 1956. под називом „Top Stars of '56” одржана је Р&Б турнеја. Велики публицитет заједно добијају Ал Хиблер, Франки Лимон и 'the Teenagersi' Карл Перкинс са песмом „Blue Suede Shoes”, која је била врло популарна код Р&Б купаца. Неки извођачи наступили су комплетни попут Чака Берија, Кати Кар, Ширли & Ли, Дела Рис, the Cleftones и Спаниелса заједно са Илиноис Жаком. Градови који су били посећени турнејом били су Колумбија, Анаполис, Питсбург, Сиракуза, Рочестер Буфало, Њујорк Сити, неколико градова у Канади и западни део Средње Америке који на крају завршава у Тексасу. У Колумбији на концерту је замало дошло до инцидента када је Карл Перкинс најавио да изводи задњу песму те вечери. Касније је коментирао како је то било врло опасно. У Анаполису 50.000 до 70.000 људи покушавало је да присуствује једном тотално распроданом концерту са 8.000 седећих места, док је саобраћај у граду био паралисан седам сати.[20]

Филмска индустрија такође прати велике Р&Б и рокенрол музичаре попут Литл Ричарда, Чака Берија, Фатса Доминоа, Биг Џо Тернера, The Treniersa, The Plattersa и The Flamigosa, и све приказује на великом екрану. Неки од тих музичких филмова су Don't Knock the Rock[21] и Rock Around the Clock.[22]

Два снимка Елвиса Прислија које је 1957. године направио у Р&Б стилу, „Jailhouse Rock” и „Treat Me Nice” заузимају прво место на топ лествицама и „All Shook Up” пето, и то је тада био преокрет да један били извођач буде прихваћен у жанру који је био синоним за црначку музику.[23] Нат Кинг Кол, бивши џез пијаниста који је имао хит песме на првим и другим местима у раним 1950-им („Мона Лиса” на другом, 1950. и „Тоо Yоунг” на првом, 1951) и 1958. има такође две песме „Лоокинг Бацк” и „До I Лике Ит” које заузимају топ 5 на Р&Б лествицама.

Године 1959, две издавачке куће постају власништво два црнаца од којих је једна врло успешни Мотаун Рекордс Берја Гордја, а друга САР Сама Кукеа.[24] Брук Бентон налази се на врху Р&Б топ лествица 1959. и 1960. године где са својим хитовима заузима прво и друго место. Бентон је имао топао глас што је привукло велики број слушалаца, а његове баладе га довеле до поређења с извођачима као што су Нат Кинг Кол, Франк Синатра и Тони Бенет.[25] Лојд Прис, који је 1952. има хит „Lawdy Miss Clawdy” на првој позицији, поновно 1959. долази на врх топ лествица с песмама „Stagger Lee” на првом и „Personality” на петом месту.[26][27]

Референце уреди

  1. ^ а б в г Тхе Хисторy оф Рхyтхм анд Блуес - Мyбротха.ЦОМ, Стафф Wритер - 18. фебруар 2006.
  2. ^ "Хот Р&Б/Хип-Хоп Сонгс 1947" - Биллбоард, приступљено од 23. децембра 2007.
  3. ^ „Бринклеy’с Лоуис Јордан Ис а Биг Тиме Бандлеадер”. Архивирано из оригинала 28. 5. 2009. г. Приступљено 22. 5. 2012. 
  4. ^ Аллабоутјазз.цом - Лоуис Јордан, приступљено 9. јуна 2007.
  5. ^ Тхе Воцал Гроуп Хармонy Wеб Сите
  6. ^ "Хот Р&Б/Хип-Хоп Сонгс 1948" - Биллбоард, приступљено 23. децембра 2007.
  7. ^ Цохн, Лаwренце; Алдин, Марy Катхерине; Бастин, Бруце септембар 1993. Нотхинг бут тхе Блуес: Тхе Мусиц анд тхе Мусицианс. Аббевилле Пресс.
  8. ^ Андy Гибсон (II) - Биограпхy
  9. ^ Хуцклебуцк!
  10. ^ Хуцклебуцк!
  11. ^ Биллбоард.цом - Yеар Енд Цхартс - Yеар-енд Синглес - Хот Р&Б/Хип-Хоп Сонгс
  12. ^ а б Биллбоард.цом - Биограпхy - Јохннy Отис
  13. ^ Тхе Воцал Гроупс
  14. ^ Цловерс Дон'т Yоу Кноw I Лове Yоу & Отхер Фаворитес CD
  15. ^ „Дигитал Цасе - Сеарцх Ресултс”. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 22. 5. 2012. 
  16. ^ "Тхе Ориолес Рецорд Лабел Схотс". - приступљено 23. децембра 2007.
  17. ^ Го, Цат, Го! бy Царл Перкинс анд Давид МцГее 1996, стр. 111, Хyперион Пресс ISBN 0-7868-6073-1
  18. ^ Го, Цат, Го! бy Царл Перкинс анд Давид МцГее 1996. стр. 111, Хyперион Пресс ISBN 0-7868-6073-1
  19. ^ Цохн, Лаwренце; Алдин, Марy Катхерине; Бастин, Бруце [септембар 1993]. Нотхинг бут тхе Блуес: Тхе Мусиц анд тхе Мусицианс. Аббевилле Пресс, 173.
  20. ^ Го, Цат, Го! бy Царл Перкинс анд Давид МцГее 1996. стр. 188, 210, 212-214 Хyперион Пресс ISBN 0-7868-6073-1
  21. ^ Имдб.цом - Дон'т Кноцк тхе Роцк
  22. ^ Имдб.цом - Роцк Ароунд тхе Цлоцк
  23. ^ "Хот Р&Б/Хип-Хоп Сонгс 1957" - Биллбоард, приступљено 23. децембра 2007.
  24. ^ Роберт Палмер, (19. септембра 1995), Роцк & Ролл: Ан Унрулy Хисторy. Хармонy. ISBN 978-0-517-70050-1.
  25. ^ Tom Simon, "Brook Benton Biography" Архивирано 2012-02-05 на сајту Wayback Machine - приступљено 23. децембра 2007.
  26. ^ Биллбоард.цом - 1952.
  27. ^ Биллбоард.цом - 1959.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Ритам и блуз на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ritam_i_bluz&oldid=27554497”