Сегединско народно позориште
Сегединско народно позориште (мађ. Szegedi Nemzeti Színház) је најважнија позоришна институција у Сегедину у Мађарској. Изграђено је 1883. године у еклектичном и необарокном стилу по плановима бечких архитеката Фердинанда Фелнера и Хермана Хелмера. Непуне две године по отварању, Сегединско народно позориште је захватило велики пожар. Здање је убрзо обновљено уз мање измене у изгледу.
Изворни назив | Сзегеди Немзети Сзíнхáз |
---|---|
Локација | Сегедин, Чонградска жупанија, Мађарска Трг Васи Виктор бр. 1, Сегедин Х-6720, Мађарска |
Координате | 46° 15′ 12.86″ Н 20° 9′ 6.02″ Е / 46.2535722° С; 20.1516722° И |
Тип | позориште |
Макс. број гледалаца | 680 |
Конструкција | |
Изграђено | 1881-1883 |
Отворено | 1883 |
Реновирано/обновљено | 1978-1986 |
Веб-сајт | |
Сзегеди Немзети Сзíнхáз |
Сегединско Народно Позориште има гледалиште капацитета 680 гледалаца. Сводови су украшени фрескама Жигмонда Вајда. У позоришту се изводе опере, драмски и балетни комади.
Историја
уредиСредином XIX века, Сегедин је био важан град у Угарској. Био је последње седиште револуционарне владе у којем је Лајош Кошут одржао свој познати говор о слободи. Због тога је Хабзбуршка власт казнила град и одузела му статус слободног краљевског града 1849. године. Тек после пада Мерерниха, град је 1860. године повратио свој статус. У међувремену почео је привредни развој града а са доласком железнице, број путујућих глумачких трупа се повећао. Године 1879. град је погодила велика поплава у којој је уништено или знатно оштећено око 95% грађевина. Угарски краљ и Аустријски цар Франц Јозеф је посетио град након катастрофе и обећао је велика улагања након којих ће „Сегедин бити много лепши него што је то био пре“. У наредним годинама град је добио многобројне булеваре и палате а међу њима и Народно позориште. Пре изградње позоришта, путујући глумци из већих градова наступали су у гостионицама, халама и просторијама градске владе.
Изградња Сегединског народног позоришта
уредиГодине 1878. основано је позоришно удружење у Сегедину у циљу прикупљања средстава за градњу будућег позоришта. Велика реконструкција после катастрофалних поплава из 1879. године, припомогла је тим напорима. Након што се градско веће сложило са плановима, 1882. године започета је градња на месту раскрсница улица Ворошмарти, Деак Ферен и Весшелењи. Место на којем се градило ново позориште откупљено је од претходног власника и на њему се налазило Позориште Прстен које је ранијих година изгорело у пожару. Свечано отварање Сегединског народног позоришта одржано је 14. октобра 1883. године.
Осамнаест месеци по отварању, 22. априла 1885. позориште је захватило пожару у којем је изгорело већи сео здања. Међутим, обнова је била брза. Предузеће Фелнер и Хелмер изменила је претходне нацрте и смањила опасност од избијања нових пожара. Овом реконструкцијом делимично је промењен и спољашњи изглед позоришта. Током реконструкције, за осликавање плафонских сводова, ангажован је познати бечки дворски сликар Херман вон Керн. Обновљено позориште отворено је 2. октобра 1886. године.
Након сто година од отварања, позориште је поново реновирано и адаптирано у периоду од 1978. до 1986. године.
Мало позориште
уредиКамерно позориште Сегединског народног позоришта познато је као Мало позориште (мађ. Kisszínház). Зграда у којој се налази позориште грађена је у периоду од 1928. до 1929. године на основу планова Иштвана Отовија. Фасада позоришта украшена је скулптурама. Године 1977. зграда је претворена у позориште. Током 2001. започете су реконструкције и адаптације које су трајале до маја 2005. године.
Чланови позоришта (2019-2020)
уредиДиректор: Барнак Ласло
Директор опере: Ђуди Сандор
Директор драме: Хоргаш Адам
- Агостон Каталин
- Банволђи Тамаш
- Боровицс Тамаш
- Боршош Беата
- Чорба Ката
- Фекете Гизи
- Ференц Нандор
- Гомори Кристиан
- Јакаб Тамаш
- Карас Зено
- Круп Бенце
- Медвечки Балас
- Менчел Андреа
- Молнар Ерика
- Палфи Золтан
- Порослаи Кристоф
- Рач Тибор
- Ретфалви Тамаш
- Сегезди Роберт
- Силади Хајна
- Силађи Аннамариа
- Сивос Ласло
- Старенки Пал
- Вицеи Золт
Досадашњи директори
уредиИме | Мандат |
---|---|
Сиклаи Јено | 1933 – 1939 |
Ихасз Аладар | 1939 – 1940 |
Кардос Геза | 1940 – 1942 |
Банки Роберт | 1942 – 1944 |
Лехотаи Арпад | 1945 – 1947 |
Ботх Бела | 1947 – 1949 |
Хорват Јено | 1949 – 1950 |
Бенко Миклош | 1950 – 1951 |
Балинт Ђорђ | 1951– 1953 |
Чиллаг Миклош | 1953 – 1955 |
Дука Анталне | 1955 – 1957 |
Васи Виктор | 1957 - 1969 |
Лендваи Ференц | 1969 – 1971 |
Гирич Матиаш | 1971 – 1978 |
Пал Тамаш | 1978 – 1982 |
Нађ Ласло | 1982 – 1992 |
Кормош Тибор | 1992 – 1996 |
Николењи Иштван | 1996 – 1999 |
Корогнаи Карољ | 1999 – 2003 |
Шекхељи Јозеф | 2003 – 2008 |
Ђуди Сандор | 2008 – 2018 |
Барнак Ласло | 2018 - [1] |
Галерија
уредиРеференце
уреди- ^ „Барнак Ласзлот валасзтоттак а Сегеди Немзети Сíнхаз фоигазгатојанак”. Сíнхаз.орг (на језику: мађарски). 2018-02-16. Архивирано из оригинала 16. 02. 2018. г. Приступљено 2018-02-16.
Извори
уреди- Јáнос, Сáндор. А сзегеди сзíњáтсзáс крóникáја - А кőсзíнхáз éс тáрсулатаинак тöртéнете, 1883-1944. Сзегед : Бáба Киадó, 2003. ISBN 963-9347-80-9.
- Игор Ковачевич, цхиеф ед. Беyонд еверyдаyнесс - Тхеатре арцхитецтуре ин Централ Еуропе, п. 176-181. Публ. бy тхе Натионал Тхеатре, Прагуе, 2010. ISBN 978-80-7258-364-5.
- Хисторy оф Тхеатре ин Сзегед анд Натионал Тхеатре оф Сзегед ин тхе Хунгариан Тхеатрицал Леxицон (Гyöргy, Сзéкелy. Магyар Сзíнхáзмűвéсзети Леxикон. Будапест: Акадéмиаи Киадó, 1994. ISBN 978-963-05-6635-3.), фреелy аваилабле он мек.осзк.ху
- Сáндор Јáнос: А сзегеди сзíњáтсзáс крóникáја - А кőсзíнхáз éс тáрсулатаинак тöртéнете. 1883-1944, Бáба Киадó, Сзегед, 2003. 620 о. ISBN 963-9347-80-9
- Сáндор Јáнос: А сзегеди сзíњáтсзáс крóникáја - Тхесзписз сзекерéн. 1800-1883. Бáба Киадó, Сзегед, 2007, 607 о. ISBN 978-963-9717-45-9
- Сáндор Јáнос: Миндхалáлиг сзíнхáз - Витéз Бáнкy Рóберт рехабилитáциóја. Бáба Киадó, Сзегед, 2004, 187 о. ISBN 963-951-173-0
- Сзегед сзíвéбен - Сзáзхусзонöт éвес а вáрос сзíнхáза. Сзегед, 2008. ISBN 978-963-06-5953-6.
- Николéнyи Иствáн - Верéб Симон: Кис сзегеди сзíнхáзтöртéнет. Бáба Киадó, Сзегед, 2008, 154 о. ISBN 978-963-9881-14-3
- Папп Јáнос: Нéгy éс фéл éвтизед сзегеди операелőадáсаи аз адаток éс сзáмок тüкрéбен - (1946-1990). Бáба Киадó, Сзегед, 2000, 359 о. ISBN 963-9144-98-3
- Бáлинт Сáндор: Сзегед вáроса. 2. киад. Сзегед, Лази Кöнyвкиадó, 2003, 178 о. илл. ISBN 9639416495 Сзегеди Немзети Сзíнхáзрóл лд. 85., 122. о.
- Дéрy Аттила, Мерéнyи Ференц: Магyар éпíтéсзет: 1867-1945. Будапест, Урбино, 2000, 270 о. илл. ISBN 9630034905 Сзегеди Немзети Сзíнхáзрóл лд. 54. о. Сајнос тéвесен азт јелзи, хогy итт Сзегеден а сзíнхáзат цсак 1883-ас леéгéсе утáн тервезте а Феллнер & Хелмер цéг, холотт минд аз 1883-ас, минд аз 1886-ос éпüлет а бéцси цéг тервеи алапјáн кéсзüлт.
- Цсонгрáд мегyе éпíтéсзети емлéкеи/ сзерк. Тóтх Ференц. Сзегед, Мóра Ференц Мúзеум, 2000, 759 о. илл. ISBN 9637193286 А Сзегеди Немзет Сзíнхáзрóл лд. Т Кнотик Мáрта циккéт 517-518. о.
- Соморјаи Ференц: Сзегед. [А фéнyкéпекет кéсз., валаминт а графикáкат рајз. Соморјаи Ференц.]; [а тéркéпекет рајз. Зсига Аттила Лáсзлó] 3. јав., бőв. киад. (Сер. Панорáма : магyар вáросок, ИССН 0134-1812) Будапест, Медицина, 2002, 325 о. илл. Библ. 316. о. ISBN 9632438604 А Сзегеди Немзети сзíнхáзрóл лд. 32., 118-119., 124., 209. о.
- л Тхеатре, Прáга, 2010, 176-181. о. (ангол нyелвен) ISBN 978 80 7258 364 5
- Бüро Феллнер & Хелмер, Wиен