Сенарски султанат
Фунџски султанат, такође познат као Фунџистан, Султанат Сенара (по престоници Сенару) или Плави султанат услед традиционалне суданске конвенције називања црних људи плавим (арап. السلطنة الزرقاء al-Sulṭanah al-Zarqā),[10] била је монархија на територији данашњег Судана, северозападно од Еритреје и западно од Етиопије. Фунџски народ ју је основао 1504. године. Држава је брзо преобраћена у ислам, мада је прихватање те вере било само номинално. Све док у 18. веку ортодоксинији ислам није постао доминантнији држава је остала „афричко-нубијско царство са муслиманском фасадом”.[11] Свој врхунац је достигла крајем 17. века и почела је да пропада у 18. веку. Године 1821. последњи султан, знатно смањене моћи, без борбе се предао Османској египатској инвазији.
Плави султанат / Фунџски султанат السلطنة الزرقاء As-Saltana az-Zarqa | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1504–1821 | |||||||||
Фунџски бренд (al-wasm)
| |||||||||
Фунџски султанат на свом врхунцу око 1700. | |||||||||
Статус | Конфедерација султаната и зависних племенских поглаварства под Сенарским сизеренством[1] | ||||||||
Престоница | Сенар | ||||||||
Заједнички језици | арапски (лингва франка и језици ислама, све више говорни језик)[2] нубијски језици (матерњи језик, све више замењен арапским)[3] | ||||||||
Религија | сунизам,[4] коптско хришћанство | ||||||||
Влада | Монархија | ||||||||
Султан | |||||||||
• 1504–1533/4 | Амара Дунка (први) | ||||||||
• 1805–1821 | Бади VII (задњи) | ||||||||
Законодавство | Велики савет[5] | ||||||||
Историјска ера | Рани модерни период | ||||||||
• Успостављен | 1504 | ||||||||
14. јун 1821 | |||||||||
• Анексирала их је Египатски пашалук, Отоманског царства[а] | 13. фебруар 1841. | ||||||||
Валута | бартер[ц] | ||||||||
| |||||||||
Данас део | Судан Еритреја Етиопија | ||||||||
^ а. Мухамеду Алију Египатском је додељена ненаследна управа Судана од 1841 од стране отоманског фирмана.[6]
^ б. Процена за целокупну област коју обухвата данашњи Судан.[7] ^ ц. Фунџски султанате није имао кованице и на пијацама нису коришћене кованице као облик плаћања.[8] Френцуски хирург Ј. C. Понсе, који је посетио Сенар 1699. године, помиње употребу страних кованица као што су шпански реали.[9] |
Референце уреди
- ^ "Тхе Фуњ". Sudan: A country study (Хелен Цхапин Метз, ед.). Library of Congress Federal Research Division (jun 1991).
- ^ McHugh, Neil (1994). Holymen of the Blue Nile: The Making of an Arab-Islamic Community in the Nilotic Sudan, 1500–1850. Series in Islam and Society in Africa. Evanston, IL: Northwestern University Press. стр. 9. ISBN 978-0-8101-1069-4. „The spread of Arabic flowed not only from the dispersion of Arabs but from the unification of the Nile by a government, the Funj sultanate, that utilized Arabic as an official means of communication, and from the use of Arabic as a trade language.”
- ^ James 2008, стр. 68–69.
- ^ Trimingham, J. Spencer (1996). „Islam in Sub-Saharan Africa, till the 19th century”. The Last Great Muslim Empires. History of the Muslim World, 3. Abbreviated and adapted by F. R. C. Bagley (2nd изд.). Princeton, NJ: Markus Wiener Publishers. стр. 167. ISBN 978-1-55876-112-4. „The date when the Funj rulers adopted Islam is not known, but must have been fairly soon after the foundation of Sennār, because they then entered into relations with Muslim groups over a wide area.”
- ^ Welch, Galbraith (1949). North African Prelude: The First Seven Thousand Years (snippet view). New York: W. Morrow. стр. 463. OCLC 413248. Приступљено 12. 8. 2010. „The government was semirepublican; when a king died the great council picked a successor from among the royal children. Then—presumably to keep the peace—they killed all the rest.”
- ^ فرمان سلطاني إلى محمد علي بتقليده حكم السودان بغير حق التوارث [Sultanic Firman to Muhammad Ali Appointing Him Ruler of the Sudan Without Hereditary Rights] (на језику: Arabic). Bibliotheca Alexandrina: Memory of Modern Egypt Digital Archive. Приступљено 12. 8. 2010.
- ^ Avakov, Alexander V. (2010). Two Thousand Years of Economic Statistics: World Population, GDP, and PPP. New York: Algora Publishing. стр. 18. ISBN 978-0-87586-750-2.
- ^ Anderson, Julie R. (2008). „A Mamluk Coin from Kulubnarti, Sudan” (PDF). British Museum Studies in Ancient Egypt and Sudan (10): 68. Приступљено 12. 8. 2010. „Much further to the south, the Funj Sultanate based in Sennar (1504/5–1820), did not mint coins and the markets did not normally use coinage as a form of exchange. Foreign coins themselves were commodities and frequently kept for jewellery. Units of items such as gold, grain, iron, cloth and salt had specific values and were used for trade, particularly on a national level.”
- ^ Pinkerton, John (1814). „Poncet's Journey to Abyssinia”. A General Collection of the Best and Most Interesting Voyages and Travels in All Parts of the World. Volume 15. London: Longman, Hurst, Rees, and Orme. стр. 71. OCLC 1397394.
- ^ Ogot 1999, p. 91
- ^ Loimeier 2013, стр. 141.
Literatura уреди
- Aregay, Merid Wolde; Selassie, Sergew Hable (1971). „Sudanese-Ethiopian Relations Before the 19th Century”. Ур.: Yusuf Fadl Hasan. Sudan in Africa. Khartoum University. стр. 62—72. OCLC 248684619.
- Beswick, Stephanie (2004). Sudan's Blood Memory. University of Rochester. ISBN 978-1580462310.
- Beswick, Stephanie (2014). „The Role of Slavery in the Rise and Fall of the Shilluk Kingdom”. Ур.: Souad T. Ali; et al. Тхе Роад то тхе Тwо Суданс. Цамбридге Сцхоларс. стр. 108—142. ИСБН 9781443856324.
- Бруце, Јамес (1790). Травелс то Дисцовер тхе Соурце оф тхе Ниле. IV. Ј. Рутхвен.
- Цхатаwаy, Ј. D. П. (1930). „Нотес он тхе хисторy оф тхе Фунг” (ПДФ). Судан Нотес анд Рецордс. 13: 247—258.
- Цоннел, Дан; Киллион, Том (2011). Хисторицал Дицтионарy оф Еритреа. Тхе Сцарецроw. ИСБН 9780810875050.
- Цраwфорд, О. Г. С. (1951). Тхе Фунг Кингдом оф Сеннар. Јохн Беллоwс ЛТД. ОЦЛЦ 253111091.
- Цроwфоот, Ј. W. (1918). „Тхе сигн оф тхе цросс” (ПДФ). Судан Нотес анд Рецордс. 1: 55—56, 216.
- Едwардс, Давид (2004). Тхе Нубиан Паст: Ан Арцхаеологy оф тхе Судан. Роутледге. ИСБН 978-0-415-36987-9.
- Етефа, Тсега Ендалеw (2006). Интер-етхниц Релатионс он а Фронтиер: Мäтаккäл (Етхиопиа), 1898-1991. Харассоwитз. ИСБН 978-3-447-05442-3.
- Грајетзки, Wолфрам (2009). „Дас Енде дер цхристлицх-нубисцхен Реицхе” (ПДФ). Интернет-Беитрäге зур Äгyптологие унд Суданарцхäологие. X. Архивирано из оригинала (ПДФ) 02. 06. 2019. г. Приступљено 01. 01. 2020.
- Хаммарстрöм, Харалд (2018). „А сурвеy оф Африцан лангуагес”. Тхе Лангуагес анд Лингуистицс оф Африца. Де Груyтер Моутон. стр. 1—57. ИСБН 9783110421668.
- Хасан, Yусуф Фадл (1967). Тхе Арабс анд тхе Судан. Фром тхе севентх то тхе еарлy сиxтеентх центурy. Единбургх Университy. ОЦЛЦ 33206034.
- Холт, Петер Малцолм (1975). „Цхаптер 1: Егyпт, тхе Фуњ анд Дарфур”. Ур.: Фаге, Ј. D.; Оливер, Роланд. Тхе Цамбридге Хисторy оф Африца. Волуме 4: фром ц. 1600 то ц. 1790. Цамбридге Университy Пресс. стр. 14–57. ИСБН 978-0-521-20413-2.
- Инсолл, Тимотхy (2003). Тхе Арцхаеологy оф Ислам ин Суб-Сахаран Африца. Цамбридге Университy. ИСБН 978-0521651714.
- Јамес, Wендy (2008). „Судан: Мајоритиес, Миноритиес, анд Лангуаге Интерацтионс”. Ур.: Симпсон, Андреw. Лангуаге анд Натионал Идентитy ин Африца. Оxфорд Университy. стр. 61–78. ИСБН 978-0199286744.
- Кропп, Манфред (1996). „Äтхиописцх–суданесисцхе Криеге им 18. Јхдт.”. Дер Судан ин Вергангенхеит унд Гегенwарт (на језику: немачки). Петер Ланг. стр. 111—131. ИСБН 9783631480915.
- Лоимеиер, Роман (2013). Муслим Социетиес ин Африца: А Хисторицал Антхропологy. Индиана Университy.
- МцГрегор, Андреw Јамес (2006). А Милитарy Хисторy оф Модерн Егyпт: Фром тхе Оттоман Цонqуест то тхе Рамадан Wар. Праегер. ИСБН 9780275986018.
- МцХугх, Неил (1994). Холyмен оф тхе Блуе Ниле: Тхе Макинг оф ан Араб-Исламиц Цоммунитy ин тхе Нилотиц Судан. Нортхwестерн Университy. ИСБН 9780810110694.
- Мéнаге, V. L. (1988). „Тхе Оттоманс анд Нубиа ин тхе Сиxтеентх Центурy”. Анналес Исламолоиqуес. Институт франçаис д'арцхéологие ориентале ду Цаире. 24: 137—153.
- Насср, Ахмед Хамид (2016). „Сеннар Цапитал оф Исламиц Цултуре 2017 Пројецт. Прелиминарy ресултс оф арцхаеологицал сурвеyс ин Сеннар Еаст анд Сабалока Еаст (Арцхаеологy Департмент оф Ал-Неелаин Университy цонцессионс)”. Судан & Нубиа. Тхе Судан Арцхаеологицал Ресеарцх Социетy. 20: 146—152.
- Натсоулас, Тхеодоре (2003). „Цхарлес Понцет'с Травелс то Етхиопиа, 1698 то 1703”. Ур.: Гленн Јосепх Амес; Роналд С. Лове. Дистант Ландс анд Диверсе Цултурес: Тхе Френцх Еxпериенце ин Асиа, 1600-1700. Праегер. стр. 71–96. ИСБН 9780313308642.
- О'Фахеy, Р.С.; Спаулдинг, Ј.L (1974). Кингдомс оф тхе Судан. Студиес оф Африцан Хисторy Вол. 9. Лондон: Метхуен. ИСБН 978-0-416-77450-4.
- Огот, Б. А., ур. (1999). „Цхаптер 7: Тхе Судан, 1500–1800”. Генерал Хисторy оф Африца. Волуме V: Африца фром тхе Сиxтеентх то тхе Еигхтеентх Центурy. Беркелеy, ЦА: Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 89—103. ИСБН 978-0-520-06700-4.
- Оливер, Роланд; Атморе, Антхонy (2001). Медиевал Африца, 1250-1800 (ПДФ). Цамбридге Университy. ИСБН 978-0-521-79024-6.
- Панкхурст, Рицхард (1997). Тхе Етхиопиан Бордерландс: Ессаyс ин Регионал Хисторy фром Анциент Тимес то тхе Енд оф тхе 18тх Центурy. Ред Сеа. ИСБН 9780932415196.
- Пеацоцк, А.C.С. (2012). „Тхе Оттоманс анд тхе Фуњ султанате ин тхе сиxтеентх анд севентеентх центуриес”. Буллетин оф тхе Сцхоол оф Ориентал анд Африцан Студиес. Университy оф Лондон. 75 (1): 87—111. дои:10.1017/С0041977X11000838.
- Руссеггер, Јосепх (1844). Реисе ин Егyптен, Нубиен унд Ост-Судан. 2, Парт 2. Сцхwеизербарт'сцхе Верлагсхандлунг. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г.
- Смидт, Wолберт (2010). „Синнар”. Ур.: Сиегберт Ухлиг, Алессандро Бауси. Енцyцлопедиа Аетхиопица. 4. Харрассоwитз. стр. 665—667. ИСБН 9783447062466.
- Спаулдинг, Јаy (1972). „Тхе Фуњ: А Рецонсидератион”. Тхе Јоурнал оф Африцан Хисторy. 13 (1): 39—53. ИССН 0021-8537. дои:10.1017/С0021853700000256.
- Спаулдинг, Јаy (1974). „Тхе Фате оф Алодиа” (ПДФ). Мероитиц Неwслеттер. 15: 12—30. ИССН 1266-1635.
- Спаулдинг, Јаy (1985). Тхе Хероиц Аге ин Сеннар. Ред Сеа. ИСБН 978-1569022603.
- Спаулдинг, Јаy (1998). „Еарлy Кордофан”. Ур.: Ендре Стиансен анд Мицхаел Кеване. Кордофан Инвадед: Перипхерал Инцорпоратион ин Исламиц Африца. Брилл. стр. 46—59. ИСБН 978-9004110496.
- Спаулдинг, Јаy (2006). „Пасторалисм, Славерy, Цоммерце, Цултуре анд тхе Фате оф тхе Нубианс оф Нортхерн анд Централ Кордофан Ундер Дар Фур Руле, ца. 1750-ца. 1850”. Тхе Интернатионал Јоурнал оф Африцан Хисторицал Студиес. Бостон Университy Африцан Студиес Центер. 39 (3). ИССН 0361-7882.
- Спаулдинг, Јаy; Абу Салим, Мухаммад Ибрахим (1989). Публиц Доцументс фром Синнар. Мицхиган Стате Университy. ИСБН 9780870132803.
- Wернер, Роланд (2013). Дас Цхристентум ин Нубиен. Гесцхицхте унд Гесталт еинер африканисцхен Кирцхе ["Цхристианитy ин Нубиа. Хисторy анд схапе оф ан Африцан цхурцх"] (на језику: немачки). Лит. ИСБН 978-3-643-12196-7.
- Зураwски, Богдан (2012). Банганарти он тхе Ниле. Ан арцхаеологицал гуиде. (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 09. 2018. г. Приступљено 01. 01. 2020.
- Зураwски, Богдан (2014). Кингс анд Пилгримс. Ст. Рапхаел Цхурцх II ат Банганарти, мид-елевентх то мид-еигхтеентх центурy. ИКСиО. ИСБН 978-83-7543-371-5.
- Робинсон, Артхур Е. "Соме Нотес он тхе Регалиа оф тхе Фунг Султанс оф Сеннар", Јоурнал оф тхе Роyал Африцан Социетy, 30 (1931), пп. 361–376
- Лоббан, Рицхард А. (1983). „А Генеалогицал анд Хисторицал Студy оф тхе Махас оф тхе "Тхрее Тоwнс," Судан”. Тхе Интернатионал Јоурнал оф Африцан Хисторицал Студиес. 16 (2): 231—262. ЈСТОР 217787. дои:10.2307/217787.
- Панкхурст, Рицхард (1975). „Етхиопиа'с ецономиц анд цултурал тиес wитх тхе Судан фром тхе миддле агес то тхе мид-нинетеентх центурy”. Судан Нотес анд Рецордс. Университy оф Кхартоум. 56: 53—94. ИССН 0375-2984.
- Спаулдинг, Јаy (2018). „Тхе Арт оф тхе Меморy анд Цханцерy ин Синнар”. Ур.: Wиллиам Х. Wоргер; Амблер, Цхарлес; Нwандо Ацхебе. А Цомпанион то Африцан Хисторy. Wилеy-Блацкwелл. стр. 421—430. ИСБН 978-1-119-06350-6.