Википедија

Сенарски султанат

Фунџски султанат, такође познат као Фунџистан, Султанат Сенара (по престоници Сенару) или Плави султанат услед традиционалне суданске конвенције називања црних људи плавим (арап. السلطنة الزرقاء al-Sulṭanah al-Zarqā),[10] била је монархија на територији данашњег Судана, северозападно од Еритреје и западно од Етиопије. Фунџски народ ју је основао 1504. године. Држава је брзо преобраћена у ислам, мада је прихватање те вере било само номинално. Све док у 18. веку ортодоксинији ислам није постао доминантнији држава је остала „афричко-нубијско царство са муслиманском фасадом”.[11] Свој врхунац је достигла крајем 17. века и почела је да пропада у 18. веку. Године 1821. последњи султан, знатно смањене моћи, без борбе се предао Османској египатској инвазији.

Плави султанат / Фунџски султанат

السلطنة الزرقاء
As-Saltana az-Zarqa
1504–1821
Фунџски бренд (al-wasm) оф Сенар
Фунџски бренд (al-wasm)
Фунџски султанат на свом врхунцу око 1700.
Фунџски султанат на свом врхунцу око 1700.
СтатусКонфедерација султаната и зависних племенских поглаварства под Сенарским сизеренством[1]
ПрестоницаСенар
Заједнички језициарапски (лингва франка и језици ислама, све више говорни језик)[2]
нубијски језици (матерњи језик, све више замењен арапским)[3]
Религија
сунизам,[4]
коптско хришћанство
ВладаМонархија
Султан 
• 1504–1533/4
Амара Дунка (први)
• 1805–1821
Бади VII (задњи)
ЗаконодавствоВелики савет[5]
Историјска ераРани модерни период
• Успостављен
1504
14. јун 1821
13. фебруар 1841.
Валутабартер[ц]
Претходник		 Наследник
Алодија
Египатски пашалук
Данас део Судан
 Еритреја
 Етиопија
^ а. Мухамеду Алију Египатском је додељена ненаследна управа Судана од 1841 од стране отоманског фирмана.[6]

^ б. Процена за целокупну област коју обухвата данашњи Судан.[7]

^ ц. Фунџски султанате није имао кованице и на пијацама нису коришћене кованице као облик плаћања.[8] Френцуски хирург Ј. C. Понсе, који је посетио Сенар 1699. године, помиње употребу страних кованица као што су шпански реали.[9]

Референце уреди

  1. ^ "Тхе Фуњ". Sudan: A country study (Хелен Цхапин Метз, ед.). Library of Congress Federal Research Division (jun 1991).
  2. ^ McHugh, Neil (1994). Holymen of the Blue Nile: The Making of an Arab-Islamic Community in the Nilotic Sudan, 1500–1850. Series in Islam and Society in Africa. Evanston, IL: Northwestern University Press. стр. 9. ISBN 978-0-8101-1069-4. „The spread of Arabic flowed not only from the dispersion of Arabs but from the unification of the Nile by a government, the Funj sultanate, that utilized Arabic as an official means of communication, and from the use of Arabic as a trade language.” 
  3. ^ James 2008, стр. 68–69.
  4. ^ Trimingham, J. Spencer (1996). „Islam in Sub-Saharan Africa, till the 19th century”. The Last Great Muslim Empires. History of the Muslim World, 3. Abbreviated and adapted by F. R. C. Bagley (2nd изд.). Princeton, NJ: Markus Wiener Publishers. стр. 167. ISBN 978-1-55876-112-4. „The date when the Funj rulers adopted Islam is not known, but must have been fairly soon after the foundation of Sennār, because they then entered into relations with Muslim groups over a wide area.” 
  5. ^ Welch, Galbraith (1949). North African Prelude: The First Seven Thousand Years (snippet view). New York: W. Morrow. стр. 463. OCLC 413248. Приступљено 12. 8. 2010. „The government was semirepublican; when a king died the great council picked a successor from among the royal children. Then—presumably to keep the peace—they killed all the rest.” 
  6. ^ فرمان سلطاني إلى محمد علي بتقليده حكم السودان بغير حق التوارث [Sultanic Firman to Muhammad Ali Appointing Him Ruler of the Sudan Without Hereditary Rights] (на језику: Arabic). Bibliotheca Alexandrina: Memory of Modern Egypt Digital Archive. Приступљено 12. 8. 2010. 
  7. ^ Avakov, Alexander V. (2010). Two Thousand Years of Economic Statistics: World Population, GDP, and PPP. New York: Algora Publishing. стр. 18. ISBN 978-0-87586-750-2. 
  8. ^ Anderson, Julie R. (2008). „A Mamluk Coin from Kulubnarti, Sudan” (PDF). British Museum Studies in Ancient Egypt and Sudan (10): 68. Приступљено 12. 8. 2010. „Much further to the south, the Funj Sultanate based in Sennar (1504/5–1820), did not mint coins and the markets did not normally use coinage as a form of exchange. Foreign coins themselves were commodities and frequently kept for jewellery. Units of items such as gold, grain, iron, cloth and salt had specific values and were used for trade, particularly on a national level.” 
  9. ^ Pinkerton, John (1814). „Poncet's Journey to Abyssinia”. A General Collection of the Best and Most Interesting Voyages and Travels in All Parts of the World. Volume 15. London: Longman, Hurst, Rees, and Orme. стр. 71. OCLC 1397394. 
  10. ^ Ogot 1999, p. 91
  11. ^ Loimeier 2013, стр. 141.

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

 
Сенарски султанат на Викимедијиној остави.
15° 39′ 26″ С; 32° 20′ 53″ И / 15.6572° С; 32.3480° И / 15.6572; 32.3480
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Senarski_sultanat&oldid=27676303”