Википедија

Слот-машина

Слот-машина је амерички назив за врсту игре у казину. У Британији се назива fruit machine, а у Аустралији покер машина (poker machine).[1] Традиционалне слот-машине раде на новчић, а имају три или више прозорчета са сликама које се врте када се повуче ручица са стране (из тог разлога се ова машина жаргонски назива и једноруки Џек или једноруки бандит).[2] Права комбинација слика која се добије омогућава играчу да добије награду. Данашње верзије су модернизоване уз помоћ рачунарске технологије и веома су популарне; око 70 посто добити казина остварују уз помоћ ових машина.

Слот-машина

Аутомати за игре на срећу укључују један или више детектора валута који потврђују облик плаћања, било да се ради о новчаници, готовини, ваучеру или жетону. Машина исплаћује према обрасцу симбола који се приказује када се колути престану „окретати”. Аутомати су најпопуларнији начин коцкања у коцкарницама и чине око 70% просечног прихода касина у САД-у.[3]

Етимологија уреди

Израз „слот машина” потиче од слотова на машини за уметање и преузимање новчића.[4] „Воћна машина“ потиче од традиционалних слика воћа на колутима за предење, попут лимуна и трешања.[5]

Историја уреди

 
Машина „Либерти Бел” 1899, који је произвео Чарл Феј.
 
Плоча која означава место радионице Чарлса Феја у Сан Франциску, где је изумео аутомат с три роле. То место је историјска знаменитост Калифорније.

Претечу савремене видео слот-машине развили су Ситмен и Пит из Бруклина, (држава и град Њујорк) 1891. године. Био је то апарат за коцкање са 5 бубњева који су укупно имали 50 слика карата и био је базиран на покеру. Овај покер апарат се показао као изузетно популаран и ускоро су многи барови у граду имали један или више механичких покер апарата. Играчи би ставили новчић и повукли ручицу, која би покренула бубњеве и карте које су биле на бубњевима, а играч би се надао добром распореду карата на покер апарату. Није постојао директан механизам исплате, тако да би пар краљева играчу донео бесплатно пиво, док би флешом могао платити цигаре или пиће. Стога су награде у потпуности зависиле од тога шта је нудио локални естаблишмент. Како би вероватноћа била на страни куће, по две карте би се вадиле из „шпила“: десетка каро и жандар херц. Бубњеви покер апарата би такође могли бити прераспоређени тако како би се надаље смањила вероватноћа победе.

У почетку заговорници морала, а потом и власти су се противиле употреби слот-машина. Наиме, током двадесетих година 20. века, слот-машине су биле популарне дуж целе Америке, посебно у туристичким местима и наставиле су да буду популарне за време великог финансијског краха тридесетих година. Међутим, уверење да организовани криминал контролише дистрибуцију слот-машина доводи до законске рестрикције њихове продаје и транспорта, као и рестрикције на њихово коришћење. Ван Неваде, која је дуго имала легализовано коцкање, прохибиција је била свеобухватна до 1951, иако је илегално коцкање у приватним клубовима било широко распрострањено.

Пошто су касније због огромних прихода остале државе дозвољавале коцкање, слот-машине су ушле у широку употребу у свету, посебно по касинима. Амерички произвођачи су имали доминацију на тржишту. Касних седамдесетих у употребу улазе електронске видео слот-машине покретане притиском дугмета и са визуелним дисплејима, посебно за покер или ајнц. Жаргонски назив једноруки бандит или једноруки Џек родио се због једне ручице за повлачење на слот-машини и могућности да оператор подеси количину исплате, смањујући је у време великог обима игре и повећавајући је за време лоших времена. Неке играчке комисије су покушале да издејствују минимум исплате. У касном 20. веку рекордни џекпот за петобубањску слот-машину је износио милион долара (1.000.000 $).

Због огромног броја могућих добитака у оригиналној игри заснованој на покеру, показало се практично немогућим направити машину способном да додели аутоматску исплату за све могуће добитне комбинације. Током периода између 1887. и 1895. године,[6] Чарлс Феј из Сан Франциска у Калифорнији осмислио је много једноставнији аутоматски механизам[7] са три ротирајућа ваљка који садрже укупно пет симбола: потковице, дијаманте, пикове, срца и звоно слободе; звоно је машини дало име. Заменом десет карата са пет симбола и коришћењем три колута уместо пет бубњева, сложеност читања добитка је значајно смањена, што је омогућило Феју да осмисли ефикасан механизам аутоматског исплаћивања. Три звона у реду донела су највећу исплату, десет никла (50 ¢). Либерти Бел је имао велики успех и створио је успешну индустрију механичких уређаја за игре. Након неколико година, ови уређаји су били забрањени у Калифорнији, али Феј још увек није могао да опслужи потражњу за њима са других места. Машина Либерти Бел била је толико популарна да су је копирали многи произвођачи слот машина. Први од њих, такође назван „Либерти Бел”, произвео је произвођач Херберт Милс 1907. До 1908. године многе „бел” машине биле су инсталиране у већини продавница цигара, салона, куглана, јавних кућа и бријачница.[8] Ране машине, укључујући Либерти Бел 1899, сада су део Фејове збирке Државног музеја Неваде.[9]

Прве машине Либерти Бел које је произвео Милс користиле су исте симболе на колутима као и оригинал Чарлса Феја. Убрзо након тога произведена је друга верзија са патриотским симболима, попут застава и венаца, на точковима. Касније је произведена слична машина под називом Операторова звона која је укључивала могућност додавања наставка за продају жвакаћих гума. Пошто је жвакаћа гума била са укусом воћа, на колутове су постављени воћни симболи: лимунови, трешње, поморанџе и шљиве. Звоно је задржано, а присутна је и слика штапића воћне жваке. Овај скуп симбола показао се веома популарним и користиле су га друге компаније које су почеле да праве сопствене слот машине: Caille, Watling, Jennings и Pace.[10]

Уобичајено коришћена техника за избегавање закона о коцкању у бројним државама била је додела награда у виду хране. Из тог разлога, судови су на један број продајних аутомата и других машина овог типа гледали с неповерењем. Два случаја у Ајови, Држава в. Елис[11] и Држава в. Стриглс,[12] користе се у предметима кривичног права за илустрацију концепта ослањања на ауторитет у контексту аксиоматског ignorantia juris non excusat („непознавање закон није изговор").[13] У тим случајевима, аутомат за бомбоне с ментом је проглашен уређајем за коцкање, јер би аутомат користећи рандомни механизам повремено кориснику давао известан број жетона који се могу заменити за више слаткиша. Упркос истицању резултата током следеће употребе машине, судови су донели одлуку да „машина удовољава склоности играча да се коцкају, а то је порок“.[14]

Године 1963, предузећ Бали је развило прву потпуно електромеханичку слот машину под називом Мани Хани (иако су раније машине, попут Балијеве Хај Хенд, покер машине на извлачење, садржале основе електромеханичке конструкције већ 1940. године). Електромеханички рад овог уређаја учинио је Мани Ханијев производ привим који има способност аутоматске исплате до 500 новчића без помоћи пратиоца.[15] Популарност ове машине довела је до све веће доминације електронских игара, при чему је бочна полуга ускоро постала вестигијална.

Прва америчка видео слот машина која је понудила бонусни круг „другог екрана“ била је Реел ’Ем Ин, коју је развило предузеће WMS Industries 1996.[16] Ова врста машине појавила се у Аустралији око 1994. са игром Three Bags Full.[17] Са овом врстом машине, приказ се мења како би пружио другачију игру у којој се може доделити додатна исплата.

Проблеми са коцкањем и аутомати за игре на срећу уреди

Наташа Дав Шул, ванредна професорка на катедри за медије, културу и комуникације Универзитета у Њујорку, користи израз „машина зона” да опише стање уроњености које корисници слот машина доживљавају при коцкању, где губе осећај за време, простор, телесну свест и монетарну вредност.[18]

Др Мајк Диксон, професор психологије на Универзитету Ватерло,[19] проучава однос између слот играча и машина. У једној од Диксонових студија, уочено је да су играчи доживљавали појачано узбуђење због сензорног стимулуса који долази из машина. Они су „настојали да покажу да би ти 'губици прикривени као победе' били подеднако узбудљиви као и победе, и узбудљивији од редовних губитака.”[20]

Психолози Роберт Брин и Марк Зимерман[21][22] открили су да играчи видео слот машина достижу исцрпљујући ниво укључености у коцкање три пута брже од оних који играју традиционалне коцкарске игре, чак и ако су се бавили другим облицима коцкања без проблема.

Истраживање усредсређено на праћења очију у локалним коцкарницама у Великој Британији показало је да су у слот играма колути доминирали визуелном пажњом играча, те да су коцкари са проблемима чешће гледали на освојене поруке него они без проблема са коцкањем.[23]

Један извештај за 60 минута из 2011. са насловом „Слот машние: Велико коцкање“[24] фокусиран је на везу између аутомата и зависност од коцкања.

Референце уреди

  1. ^ Партридге, Ериц (2006). Тхе Неw Партридге Дицтионарy оф Сланг анд Унцонвентионал Енглисх: Ј–З. Таyлор анд Францис. стр. 1552. ИСБН 9780415259385. Приступљено 17. 10. 2014. 
  2. ^ бандит ин тхе Оxфорд Енглисх Дицтионарy
  3. ^ Цоопер, Марц (децембар 2005). „Хоw слот мацхинес гиве гамблерс тхе бусинесс”. Тхе Атлантиц Монтхлy Гроуп. Приступљено 2008-04-21. 
  4. ^ „Слот Мацхине - Дефинитион оф слот мацхине бy Мерриам-Wебстер”. мерриам-wебстер.цом. 
  5. ^ ОЕД, фруит, н.
  6. ^ „Хисторy оф слот мацхинес”. 
  7. ^ „Цхарлес Феy артицле”. Цасиногамблинг.абоут.цом. 2009-06-22. Архивирано из оригинала 26. 02. 2009. г. Приступљено 2009-08-04. 
  8. ^ „Тхе Лонг, Цолорфул, Профитабле Хисторy оф Слот Мацхинес”. Тхе Индиан Обсервер. Архивирано из оригинала 30. 1. 2014. г. Приступљено 2016-07-18. 
  9. ^ „ЦМ-5716-П-06 Мацхине, Слот”. Невада Стате Мусеум. Архивирано из оригинала 1. 10. 2015. г. Приступљено 2015-09-18. 
  10. ^ Феy, Марсхалл (1983). Слот Мацхинес А Пицториал Хисторy оф тхе Фирст 100 Yеарс. Либертy Белле Боокс. ИСБН 0-9623852-7-1. 
  11. ^ 200 Иоwа 1228, 206 Н.W. 105. (Иоwа, 1925).
  12. ^ 202 Иоwа 1318, 210 Н.W. 137. (Иоwа, 1926).
  13. ^ Сингер, Рицхард Г. Тхе Пропосед Дутy то Инqуире ас Аффецтед бy Рецент Цриминал Лаw Децисионс ин тхе Унитед Статес Супреме Цоурт Архивирано 2008-12-19 на сајту Wayback Machine. 24 April 2000.
  14. ^ State v. Ellis. 200 Iowa 1228, 206 N.W. 105. (Iowa, 1925). (citing to Ferguson v. State of Indiana, 178 Ind. 568, 99 N. E. 806 (1912); City of Moberly v. Deskin, 169 Mo. App. 672, 155 S. W. 842. (1913).)
  15. ^ „Bally Technologies, Inc. | Company Information”. Ballytech.com. Архивирано из оригинала 30. 9. 2009. г. Приступљено 2009-08-04. 
  16. ^ „HALL OF FAME IN SLOT GAMES : Casino Player Magazine - Strictly Slots Magazine - Casino Gambling Tips”. casinocenter.com. 
  17. ^ „3 Bags Full”. arcade-history.com. 
  18. ^ Schüll, Natasha (2012). Addiction by Design: Machine Gambling in Las Vegas. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 978-0-69-116088-7. OCLC 866583433. 
  19. ^ „Mike J. Dixon”. Website of the Department of Psychology. University of Waterloo. 2013-04-04. 
  20. ^ Dixon, Mike J.; Harrigan, Kevin A.; Sandhu, Rajwant; Collins, Karen; Fugelsang, Jonathan A. (октобар 2010). „Losses disguised as wins in modern multi-line video slot machines: Losses disguised as wins”. Addiction. 105 (10): 1819—1824. PMID 20712818. doi:10.1111/j.1360-0443.2010.03050.x. 
  21. ^ Breen, Robert B; Zimmerman, M. (2002). „Rapid Onset of Pathological Gambling in Machine Gamblers”. Journal of Gambling Studies. 18 (1): 31—43. PMID 12050846. S2CID 10700182. doi:10.1023/A:1014580112648. 
  22. ^ Breen, Robert B (2004). „Rapid Onset of Pathological Gambling in Machine Gamblers: A Replication”. ECommunity: The International Journal of Mental Health and Addiction. 2 (1): 44—49. 
  23. ^ Rogers, R. D., Butler, J., Millard, S., Cristino, F., Davitt, L. I., & Leek, E. C. (2018). A scoping investigation of eye-tracking in Electronic Gambling Machine (EGM) play. Bangor: Bangor University. Retrieved from: https://research.bangor.ac.uk/portal/files/20304339/2018_RGT_Eye_tracking_machines.pdf
  24. ^ „Слот Мацхинес: Тхе Биг Гамбле”. 60 Минутес. 7. 1. 2011. ЦБС. Приступљено 8. 5. 2011. 

Литература уреди

  • Брисман, Андреw. Тхе Америцан Менса Гуиде то Цасино Гамблинг: Wиннинг Wаyс (Стирлинг, 1999) ISBN 0-8069-4837-X
  • Гроцхоwски, Јохн. Тхе Слот Мацхине Ансwер Боок: Хоw Тхеy Wорк, Хоw Тхеy'ве Цхангед, анд Хоw то Оверцоме тхе Хоусе Адвантаге (Бонус Боокс, 2005) ISBN 1-56625-235-0
  • Легато, Франк. Хоw то Wин Миллионс Плаyинг Слот Мацхинес! ...Ор Лосе Трyинг (Бонус Боокс, 2004) ISBN 1-56625-216-4

Спољашње везе уреди

 
Слот-машина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slot-mašina&oldid=27554324”