Споменик становницима Руског Крстура погинулим у Првом светском рату

Споменик становницима Руског Крстура погинулим у Првом светском рату био је споменик који се налазио у центру Руског Крстура, испред старе зграде Месне заједнице (Русин. Валалска хижа). Споменик је подигнут, за време мађарске окупације Бачке, 1943 године.[1]

Споменик становницима Руског Крстура погинулим у Првом светском рату - 1943. година

О споменику

уреди

Споменик је био у облику стуба правоугаоне основе 60x120 цм. Налазио се на постаменту од белог гранита. Висина споменика, укључујући и постамент, износила је три метра. Стуб споменика био је обложен црним гранитним плочама.

На предњем делу споменука, налазио се "мали грб" угарског дела Аустроугарске монархије који се користио између 1867. и 1918. године.  Грб је био израђен од белог гранита, а његова ширина била је око 90 цм. Испод грба, уклесана је крилатица на мађарском језику: Igy volt, igy lesz (прев.Како је било, тако ће и бити).  На бочним странама, целокупном висином, споменика била су исписана имена становника Руског Крстура погинулих у Првом светском рату. На задњој страни споменика списак погинулих је био краћи; то место било је предвиђено за накнадно уписивање имена жртава. Имена погинулих била су исписана на мађарском језику, без податка о години рођења и смрти.

Из Руског Крстура, за време Првог светског рата, страдало је више од 250 мушкараца. На споменику, у време његовог откривања, било је уклесано 244 имена.[1]

Судбина споменика  

уреди
 
Делимични списак са 125 имена грађана Руског Крстура страдалих у Првом светском рату (забележио Мирон Жирош)

Одмах након ослобођења места, 20. октобра 1944. године, споменик је уклоњен из центра села. Грб је уништен, док су остали делови споменика демонтирани и премештени у двориште зграде старе Месне заједнице. Делови споменика налазе се на том месту до средине 60-их година XX века, када их је Месна заједница продала каменоресцу. Након тога, деловима споменика на којима се налазе имена страдалих губи се сваки траг.[1]

Публициста Мирон Жирош (1936-2016) успео је, пре продаје делова споменика, да забележи имена и презимена која су на њима била исписана.[2][3] Захваљујући њему, данас постоји списак са 125 имена грађана Руског Крстура који су у погинули у Првом светском рату.

Иницијатива за постављање спомен плоче погинулим Русинима у Првом светском рату

уреди
 
Војници из Руског Крстура у заробљеништву - Русија 1915. година

Чињеница да, на споменику из 1943. године, поред имена погинулих није било исписано њихово очево име, нити година рођења и смрти, у великој мери отежава комплетирање списка погинулих.

Делимична мобилизација аустроугарске војске за рат против Србије проглашена је 25. јула 1914. године. Мобилизација у Аустроугарској обухватила је годишта од 1872. до 1893 тј. војне обвезнике до 42 године старости.[4] Из чега се да закључити да су погинули грађани Руског Крстура били, у великом проценту, управо тих годишта.

Удружење грађана "Гркокатолици" почетком 2023. године започело је истраживачки пројекат чији је циљ комплетирање списка погинулих мештана Руског Крстура и његово проширење именима Русина, из других места Бачке и Срема, који су изгубили животе у Великом рату.[5]

Планови поменутог удружења јесу да се, након завршетка пројекта, најпре направи објави пригодна публикација на ову тему, а након тога постави спомен плоча са именима погинулих.[5]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Жирош, Мирон (1997). Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце : 1745-1991. Т. 1. Нови Сад: Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла - Нови Сад. стр. 345. ИСБН 86-7026-108-1. 
  2. ^ Жирош, Мирон (1998). Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце : 1745-1991. Том 2. Нови Сад: Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла - Нови Сад. ИСБН 86-7026-125-1. 
  3. ^ „Мирон Жирош - „Xронїчар рускей души. Приступљено 14. 11. 2023. 
  4. ^ Остерреицх-Унгарнс летзтер Криег, I. Wиен. 1931. стр. 80. 
  5. ^ а б Парошкај, Мирослав. „Удружење грађана "Гркокатолици". Приступљено 13. 11. 2023.