Википедија

Стенице

Стенице или разнокрилци (Heteroptera) подред су малих до великих већином сплоштених инсеката реда риличара којима су предња крила горњим делом хитинизована, доњим опнаста и чине тзв. полупокриље (отуда назив полукрилци).

Стенице
Две стенице газиводе се паре
Ватрени опанчар (Pyrrhocoris apterus)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Hemiptera
Podred: Heteroptera
Latreille, 1810
Инфраредови
Смрдибуба (Pentatoma rufipes)
Обична скакалица (Hydrometra stagnorum)
Модра наузначарка (Notonecta glauca)
Обична стеница (Cimex lectularius)

Изглед уреди

Испод предњих крила су опнаста стражња, у мировању пресложена по дужини. Рилце је чланковито, кад се не користи подвинуто под прса. Усни је апарат прилагођен бодењу и сисању. Многе стенице имају карактеристичне смрдљиве жлезде које се отварају између стражњих ногу. Неке стенице имају и органе за стридулацију. Хране се биљним соковима, лове друге инсекте, а паразитски облици се хране крвљу животиња и човека.

Ларве уреди

Ларве су прилично сличне одраслима, развијају се непотпуном преобразбом. Сишу биљне сокове или су грабежљивци или наметници.

Таксономија уреди

Неке породице и врсте уреди

Познато је око 40 000 врста. У породици водених штипавица (Nepidae) најпознатија је врста водена штипавица (Nepa rubra), у породици Belostomidae најпознатија је голема штипавица (Belostoma niloticum), дуга 11 цм, забележен је у речним ушчима у Јадранском мору. Из породице водених стеница (Naucoridae), честа је обична водена стеница (-{Илyоцорис цимицоидес), у породици наузначарке (Нотонецтидае) најраспрострањенија је модра наузначарка (Нотонецта глауца), која плива „леђно”. Од копнених породица најпознатије су смрдљиве стенице (Пентатомидае) с врстама смрдибуба или смрдљиви листар (Пентатома руфипес), породица ватрене стенице (Пyррхоцоридае) нема крила, а честа врста је ватрени опанчар (Пyррхоцорис аптерус). На површини вода стајаћица задржавају се барске скакалице (Хyдрометридае), попут обичне скакалице (Хyдрометра стагнорум), које се широким длакавим стопалима држе на површини воде. Оне лове и исисавају инсекте.

Паразитске врсте (Цимицидае) уреди

Од паразитских је облика најпознатија обична стеница (Цимеx лецтулариус) која сише људску крв у свим стадијима развоја. Дању се завлачи у скровита места а ноћу напада (креветска стеница), без хране може да издржи и пола године, а на температурама нижим од 15 °Ц мирује. Не узрокује и не преноси никакву болест. Раширена је по читавом свету. У ластавичја гнезда завлачи се Цимеx хирундинис, а шишмише напада Цимеx пипистрели.[1][2]

Породице уреди

Потпородице уреди

Племена уреди

Референце уреди

  1. ^ Иво Матоничкин, Иван Хабдија, Бисерка Примц-Хабдија, Бескраљешњаци, биологија виших авертебрата, Школска књига, Загреб. 1999. ИСБН 978-953-0-30824-4.
  2. ^ Хрватска опћа енциклопедија, Лексикографски завод Мирослав крлежа, Загреб. 2008. ИСБН 978-953-6036-40-0.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Викиврсте имају више информација о чланку Стенице.
 
Стенице на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stenice&oldid=27675438”