Судети (чеш. и слч. Sudety, нем. Sudetenland, пољ. Kraj Sudetów) је назив за пограничне области у некадашњој Чехословачкој (данас у Чешкој), на њеној граници ка данашњој Аустрији, Немачкој и Пољској). У Судетима је живело већином немачко становништво - тзв. Судетски Немци.

Првобитно је термин Судети (нем. Sudeten, пољ. Sudety) означавао само део ове области - област у планинама Крконоше и Јесеники - ка Пољској.

Судетски Немци

уреди
Етничка дистрибуција у Аустроугарској (1911). Региони са немачком већином означени су ружичасто, а са чешком већином плаво

Оснивањем Чехословачке, бројна немачко-језичка, односно аустријска мањина, нашла се у новој држави, ван матице. Према попису 1921. године, у предратној Чехословачкој Немци су чинили 23% становништва и били су други најбројнији народ, знатно бројнији од Словака. Они су углавном били концентрисани у пограничним областима Чехословачке, на њеној граници ка ондашњој Аустрији, Немачкој и Пољској) и у тим областима су чинили већину. Занимљиво је да су се први Немци доселили на ове просторе, који су иначе још од 10. века било увек неспорни део чешке државе односно земаља чешке круне, још у 13. веку, као колонисти после Тридесетогодишњег рата, и то на позив чешких краљева.

Оснивање Чехословачке

уреди

Судети почињу да се помињу још 1918. године:

Дан-два након осамостаљења Чехословачке (28. октобар 1918) 4 области у којима су живели Немци - Немачка Бохемија (Деутсцхбöхмен), Судети (Судетенланд), Шумавска жупа (Бöхмерwалдгау) и Немачка јужна Моравска (Деутсцхсüдмäхрен) покушале су да се отцепе и припоје Аустрији. Чехословачка влада је у периоду између 1. и 20. децембра 1918, без већих војних интервенција, повратила ова подручја. Током ових сукоба, који су често били испровоцирани и то од обе стране, убијено је неколико десетина грађана, претежно Немаца. (Ове жртве су националисти касније користили за распиривање конфликта.)

Тадашњи Судети у северној Моравској и у Чешкој Шлезији заузимали су површину од око 6 543 км2 на којој је живело око 650 000 становника, а центар је био у граду Опави (Троппау).

Међуратни период

уреди

Током 20-тих и 30-тих година 20. века, термин Судети (Судетенланд) почео је да се користи за већину пограничних области чешких земаља (укљ. Моравску и Шлезију), где је све до 1945-1946. године живела бројна немачка мањина (3-3,5 милиона становника).

Према узору Алпске земље/алпски Немци, Немци у Чешким земаљама почели су да себе називају судетски Немци, а Чешке земље су почели да зову Судетске земље.

Назив Судети, који је у међувремену добио и политичку конотацију коју су немачки нацисти, уз подршку дела немачког становништва које је живело у Судетима (пре свега Судетонемачке странке - СдП), злоупотребили за разбијање предратне Чехословачке. После Минхенског споразума (1938), као Судетенланд се означавају сва подручја које је ондашња Чехословачка морала да преда Хитлеровој Немачкој.

Окупација током Другог светског рата

уреди

Након стварања Протектората Чешка и Моравска, већи део Судета, тзв. Судетенгау (Гау-Судетенланд), по одлуци Хитлера из априла 1939, постао је 1. маја 1939. административна јединица нацистичке Немачке, са центром у Либерецу (Реицхенберг), кде је имао седиште рајхски жупски шеф Конрад Хенлеин; подручје се делило на 3 округа: Хеб (Цхеб, Егер), Усти над Лабом (Úстí над Лабем, Ауссиг) и Опава (Опава, Троппау). Подручје на југозападу Чешке било је прикључено Баварској, а остатак на југу - бившој Аустрији (Остмарк) и у њеном оквиру подељен је између рајхских жупа Ниедердонау и Обердонау.

Обнова Чехословачке

уреди

После пораза нацистичке Немачке подручје Судета поново је враћено Чехословачкој, а на основу члана XI и XII закључака Постдамског споразума сила победница (1945) огромна већина немачког становништва је протерана из Чехословачке, мада је тзв. дивљи прогон, током кога је било пуно екцеса, трајао незаконито практично већ од маја 1945. Том приликом, погинуло је на хиљаде немачких цивила.

Стање данас

уреди

Пошто је чехословачко-аустријским уговором било питање обештећења одгурнутог немачког становништва решено неки судетски Немци и ако је ратификована немачка декларација 1997. године не сматрају проблем, да су изгубили дом и грубо истерани на основу „колективне кривице“ Бенешових декрета, закљученим и коначним решењем.

Спољашње везе

уреди