Википедија

Токсикација

Токсикација или токсификација је конверзија хемијског једињења у токсичнију форму у живим организмими или у супстратима као што су земљиште или вода. Конверзија може да буде узрокована ензиматским метаболизмом у организмима, као и абиотичким хемијским реакцијама. Док је родитељски лек обично мање активан, родитељски лек и његов метаболит заједно могу да буду хемијски активни и да узрокују токсичност, доводићи до мутагенезе, тератогенезе, и карциногенезе.[1][2] Различите класе ензима, као што су П450-монооксигеназе, епоксидне хидролазе, или ацетилтрансферазе могу да катализују процес у ћелији, углавном у јетри.[2]

Родитељске нетоксичне хемикалије се генерално називају протоксинима. Док је токсикација генерално непожељна, у појединим случајевима она је неопходна за ради ин виво конверзије пролека у метаболит са жељеним фармаколошким или токсиколошким активностима. Кодеин је пример пролека, који се метаболизује у телу до опијата познатог као морфин.

Токсикација ензиматским метаболизмом уреди

ЦYП450 ензими уреди

 
Ензим ЦYП3А4, иy ЦYП3А потфамилије, доприноси хепатотоксичности током метаболизма.

Фаза I метаболизма лекова су биоактивациони путеви, који су катализовани ЦYП450 ензимима, и потенцијално може доћи до продукције токсичних метаболита и ћелијског оштећења. Необично висок ниво активности ЦYП450 ензима може да доведе до промена у метаболизму лека и конверзије лека у његове токсичније форме. Међу ЦYП450 ензимима фазе I, потфамилије ЦYП2Д6 и ЦYП3А су одговорне за хепатотоксичност током метаболизма лека знатног броја различитих лекова, као што су флуклоксацилин, триолеандомицин, и троглитазон.[3] Хепатотоксичност се испољава као токсичност лека у јетри.

Парацетамол (ацетаминофен, АПАП) се конвертује у хепатотоксични метаболит НАПQИ путем система цитохром П450 оксидазе, углавном посредством потфамилије ЦYП2Е1. Хепатички редукован глутатион (ГСХ) може да брзо детоксикује НАПQИ, ако се АПАП узима у одговарајућим количинама. У случају предозирања, залихе ГСХ нису довољне за НАПQИ детоксикацију, те долази до акутних повреда јетре.[4]

Друге оксидоредуктазе уреди

Оксидоредуктазе су ензими који катализују реакције којима се преносе електрони. Сам метанол је токсичан услед његових својствава депресије централног нервног система, али он додатно може да буде конвертован у формалдехид помоћу алкохолне дехидрогеназе и затим да буде претворен у мрављу киселину посредством алдехидне дехидрогеназе, што су знатно токсичније супстанце. Мравља киселина и формалдехид могу да узрокују озбиљну ацидозу, оштећења оптичког нерва, и друге компликације опасне по живот.[5]

 

Етилен гликол (обични антифриз) може да буде конвертован у токсичну гликолну киселину, глиоскилну киселину и оксалну киселину посредством алдехидне дехидрогеназе, лактатне дехидрогеназе (ЛДХ) и гликолатне оксидазе у организмима сисара.[5][6] Акумулација крајњег продукта метаболизма етилен гликола, калцијум оксалата, може да узрокује поремећаје рада бубрега и да доведе до озбиљнијих последица.[5]

 

Други примери уреди

Други примери токсикације ензиматским метаболизмом су:

  • Конверзија секундарних амина у желуцу у карциногене нитрозамине преко   пута.[7]
  • Претварање никотина у карциногени ННК (4-(метилнитрозамино)- 1-(3-пиридил)-1-бутанон) у плућима.[8]
  • Бензо[а]пирен у карциногени бензо[а]пирен диол епоксид (БП-7,8-дихидродиол-9,10-епоксид)
  • Хипоглицин А у високо токсични МЦПА-КоА

Токсикација абиотичким хемијским реакцијама уреди

Повећана токсичност исто тако може да буде узрокована абиотичким хемијским реакцима. Неживи елементи утичу на абиотичке хемијске реакције. Антропогени трагови једињења могу потентијално да буду токсични за организме у акватичном систему.[9]

Арсенска контаминација пијаће воде може да буде хемијски токсична. Унос и метаболизам арсена може да доведе до оштећења у телу. Кад се органски арсен конвертује у токсичнији неоргански арсен, он узрокује карциногенезу, цитотоксичност (токсичност за ћелије) и генотоксичност (узрокује мутације гена).[10]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Пирмохамед, Др Мунир; Киттерингхам, Неил Р.; Парк, Б. Кевин (26. 10. 2012). „Тхе Роле оф Ацтиве Метаболитес ин Друг Тоxицитy”. Друг Сафетy (на језику: енглески). 11 (2): 114—144. ИССН 0114-5916. дои:10.2165/00002018-199411020-00006. 
  2. ^ а б Меyер, Урс А. (1. 10. 1996). „Овервиеw оф ензyмес оф друг метаболисм”. Јоурнал оф Пхармацокинетицс анд Биопхармацеутицс (на језику: енглески). 24 (5): 449—459. ИССН 0090-466X. дои:10.1007/БФ02353473. 
  3. ^ Андраде, Раúл Ј; Роблес, Мерцедес; Улзуррун, Еугениа; Луцена, M Исабел. „Друг-индуцед ливер ињурy: инсигхтс фром генетиц студиес”. Пхармацогеномицс. 10 (9): 1467—1487. дои:10.2217/пгс.09.111. 
  4. ^ Мицхаут, Анаïс; Мореау, Царолине; Робин, Марие-Анне; Фроментy, Бернард (1. 8. 2014). „Ацетаминопхен-индуцед ливер ињурy ин обеситy анд ноналцохолиц фаттy ливер дисеасе”. Ливер Интернатионал (на језику: енглески). 34 (7): е171—е179. ИССН 1478-3231. дои:10.1111/лив.12514. 
  5. ^ а б в Крусе, Јамес А. (2012). „Метханол анд Етхyлене Глyцол Интоxицатион”. Цритицал Царе Цлиницс. 28 (4): 661—711. ПМИД 22998995. дои:10.1016/ј.ццц.2012.07.002. 
  6. ^ Wаyне Wингфиелд; Марц Раффе (29. 9. 2002). Тхе Ветеринарy ИЦУ Боок. Тетон НеwМедиа. стр. 1042—. ИСБН 978-1-893441-13-2. 
  7. ^ д’Исцхиа, Марцо; Наполитано, Алессандра; Манини, Паола; Панзелла, Луциа (30. 9. 2011). „Сецондарy Таргетс оф Нитрите-Деривед Реацтиве Нитроген Специес: Нитросатион/Нитратион Патхwаyс, Антиоxидант Дефенсе Мецханисмс анд Тоxицологицал Имплицатионс”. Цхемицал Ресеарцх ин Тоxицологy (на језику: енглески). 24 (12): 2071—2092. дои:10.1021/тx2003118. 
  8. ^ Бруннеманн, Клаус D.; Прокопцзyк, Богдан; Дјордјевиц, Мирјана V.; Хоффманн, Диетрицх (1. 1. 1996). „Форматион анд Аналyсис оф Тобаццо-СпецифицН-Нитросаминес”. Цритицал Ревиеwс ин Тоxицологy. 26 (2): 121—137. ИССН 1040-8444. дои:10.3109/10408449609017926. 
  9. ^ Герберсдорф, Сабине У.; Циматорибус, Царла; Цласс, Холгер; Енгессер, Карл-Х.; Хелбицх, Стеффен; Холлерт, Хеннер; Ланге, Цлаудиа; Кранерт, Мартин; Метзгер, Јöрг (1. 6. 2015). „Антхропогениц Траце Цомпоундс (АТЦс) ин аqуатиц хабитатс — Ресеарцх неедс он соурцес, фате, детецтион анд тоxицитy то енсуре тимелy елиминатион стратегиес анд риск манагемент”. Енвиронмент Интернатионал. 79: 85—105. дои:10.1016/ј.енвинт.2015.03.011. 
  10. ^ Сханкар, Схив; Сханкер, Ума; Схикха (1. 1. 2014). „Арсениц цонтаминатион оф гроундwатер: а ревиеw оф соурцес, преваленце, хеалтх рискс, анд стратегиес фор митигатион”. ТхеСциентифицWорлдЈоурнал. 2014: 304524. ИССН 1537-744X. ПМЦ 4211162  . ПМИД 25374935. дои:10.1155/2014/304524. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Toksikacija&oldid=26789218”