Тотице
Тотице[1][2][3] јесте погрдни назив за Словакиње.
За време Аустроугарске, на простору данашње Војводине, овај пејоратив је из мађарског језика ушао у српски језик.[4]
У Војводини, у срединама у којима је живело староседелачко становништво, српске националности, пејоративи „тотице“ и „зуске“ (од словачког женског имена Зузана) коришћени су и као синоними за „лаке“ жене словачке националности.[5]
Редакција београдског дневног листа „Време“ послала је у септембру 1932. године у Стару Пазову свог репортера Милоша Црњанског, који је у то време већ био славни српски писац, да напише репортажу о два важна догађаја који су се тих дана дешавала у том сремском селу насељеном Словацима. Репортажа великог писца објављена је у листу „Време“ 22. септембра 1932. године под дугим насловом „Не зовите их тотовима, нити њихову децу тотицама, браћа су нам то, Словаци“.[4]
Црњански у својој опширној репортажи о старопазовачким Словацима, у више наврата, апелује на читаоце да браћу Словаке, не називају погрдно „тотовима“. Он своју репортажу почиње следећом реченицом: „За упознавање Словака, или „тотова“, како их примивши од Мађара то погрдно име, наш (српски) народ, нажалост, назива, најпогоднија су велика села словачка, у истину праве вароши и варошице, у Банату, Бачкој и Срему, Ковачица, Бачки Патровац, или најближе Београду, Сара Пазова.“ [4]
У Београду, средином 20. века, пејоративи „зуске“ и „тотице“ коришћени су као синоними за кућне помоћнице, словачке националности, из Падине и Ковачице.[6]
Ђорђе Балашевић, познати југословенски и српски кантаутор и песник, 1996. године објавио је свој девети студијски албуму под називом „Напослетку...“. „Син јединац“ једна је од укупно девет песама на овом албуму. У једном од стихова, поменуте песме, аутор користи пејоратив „тотице“. Осим погрдним именом, он Словакиње назива и скотицама.[7]
У Јутарњем програму РТВ Војводине, 24. јула. 2020, емитован је прилог о „зускама“ из Старе Пазове, под називом: „Зуске, вредне жене у великим градовима“. Након емитовања овог врло проблематичног прилога јавност је, путем друштвених мрежа, оштро реаговала.[6]
Поводом поменутог телевизијског прилога, огласио се и Национални савет словачке националне мањине.[8][9] Он је у свом саопштењу за јавност критиковао прилог „Зуске, вредне жене у великим градовима“. У саопштењу је изнет став да новинари, аутори прилога, нису поштовали законске прописе и професионалне новинарске стандарде превасходно с родног и етничког аспекта. Тиме је путем ЈМУ Радио-телевизија Војводине презентован опасан стереотип о Словакињама, односно спајања тема које апсолутно немају везе једна са другом (национална припадност и посао кућне помоћнице).[8] Због наведених реаговања, РТВ Војводина је убрзо уклонила наведени прилог са своје интернет презентације.
Недуго након емитовања поменутог прилога, у Јутарњем програму РТВ Војводине, и негативне реакције јавности, група ентузијаста формирала је Удружење грађана „Словакиње нису ’зуске’, ни кућне помоћнице, ни ’тотице’, ни ’скотице’“.[10] Чланови овог Удружења „чисте“ медијски простор Републике Србије, од свих дегутантних текстова и прилога који садрже пејоративе и шире стереотипе о припадницама ове националне мањине. Удружење је значајан број спорних чланака и прилога успело уклонити - договором, док је у неким случајевима покренут поступак пред Саветом за штампу, Повереником за заштиту равноправности и осталим надлежним државним органима.[10][11][12]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Kiss, László. „Obraz Slovákov u Maďarov v reformnom období” (ПДФ). Приступљено 02. 02. 2022.
- ^ Речник српскохрватскога књижевног језика. Књ. 6, С-Ш. Нови Сад: Матица српска. 1976. стр. 246.
- ^ Јовановић, Софија (2011). Војвођански речник за панонце-почетнике. Нови Сад: Дневник. стр. 108. ИСБН 978-86-7966-049-7.
- ^ а б в Црњански, Милош (01. 01. 2023). „Не зовите их тотовима, нити њихову децу тотицама, браћа су нам то, Словаци.”. Дневни лист "Време", 22. септембар 1932. године: 5.
- ^ Дикић, Душан. „Покора има плаве очи”. Башта Балкана. Архивирано из оригинала 03. 10. 2017. г. Приступљено 02. 11. 2022.
- ^ а б Шпер, Дарко (2. 8. 2022). „Није свака вредна Словакиња нечија кућна помоћница и не зове се Зуска”. Voice. Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2023.
- ^ Балашевић, Ђорђе. „Ђорђе Балашевић — Син јединац”. Цушпајз.
- ^ а б Lakatošová, Libuška. „(Ne)vedomé útoky na slovenskosť a Slovákov”. Hlas ľudu (на језику: словачки). Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2023.
- ^ Horvátová, Anna (05. 08. 2020). „Reagovanie predsedníčky NRSNM Libušky Lakatošovej na vysielanie v rannom programe RTV Vojvodina”. Narodnostná rada slovenskej národnostnej menšiny.
- ^ а б Пап, Милан. „УГ „Словакиње нису ’зуске’, ни кућне помоћнице, ни ’тотице’, ни ’скотице’“”.
- ^ „Јавна опомена порталу „Dnevnik.rs“”. Савет за штампу.
- ^ Јанковић, Бранкица. „Препорука мера за остваривање равноправности дата медијским кућама због дискриминације припадница словачке националне мањине”. Повереник за заштиту равноправности.
Спољашње везе
уреди