Транзит Венере

Транзит Венере подразумева прелаз Венере између Земље и Сунца када она заклони део Сунчеве видљиве површине. Некада се под Венериним прелазом подразумева прелаз између Сунца и неке друге планете због којег тада Сунце изгледа заклоњено.

Прелази су слични као Сунчева помрачења Месецом, али иако је Венера три пута већа од Месеца у пречнику, због њене близине Сунцу њени прелази изгледају знатно другачије, као да је Сунце заклоњено само једном тачкицом. Због веће удаљености, Венерин прелаз траје дуже у односу на прелаз Месеца и мери се у часовима. Последњи њен прелаз 2012. године, трајао је 6 сати 40 минута.

Венерини прелази су имали јако велику историјску важност због тога што су помоћу посматрања тог прелаза направљене прве реалистичне процене величине Сунчевог система.

Следећи Венерин пролазак се очекује 2117. године.

Историја посматрања уреди

Дијаграм Едмунда Хејлија из 1716. на којем објашњава како се помоћу Венериног прелаза може израчунати растојање између Земље и Сунца.

Још су древне цивилизације попут индијске, грчке, египатске, вавилонске, кинеске, посматрале Венерино кретање, иако није познато да ли су забележили неки од Венериних прелаза. Прво предвиђање Венериног прелаза направио је Јохан Кеплер 1627. године, прорачунавши да ће се то десити 1631. године. Међутим, због непрецизности његових метода, он није могао да предвиди да ће Земља у том тренутку бити окренута тако да се прелаз не може видети ни из једног дела Европе, тако да посматрање није било ни извршено. Прво право успешно научно посматрање Венериног прелаза извршио је Џеремаја Хорокс из своје куће у Престону, у Уједињеном Краљевству, 4. децембра 1639. године.

Кеплер је предвидео прелазе 1631. и 1761. године. Према његовом прорачуну, 1639. године Венера би прошла близу, али је Хорокс исправио његов рачун, видевши промену у Венериној орбити, тако да је схватио да ће се и те године видети њен пролазак. На основу посматрања Хорокс је одредио њену удаљеност и величину, али ништа није било објављено до његове смрти 1661. године. Следеће посматрање Венериног прелаза било је 1761. године. Забележена су посмазтрања из више опсерваторија у Русији и са Рта добре наде. Године 1769. Венерин прелаз је Џејмс Кук посматрао са Тахитија, Џин Баптист Шап Дотерош из Доње Калифорније у Мексику, а посматрано је и из Норвешке. Тако је више астронома отпутовало из Европе на друге континенте ради посматрања. Наредни Венерини преласци су били 1874, 1882, 2004 и 2012. године.^[1]

Прошли Венерини проласци
Датум	Време			Напомене	Путања
Датум	Почетак	Средина	Крај	Напомене	Путања
23. невембар 1396.	15:45	19:27	23:09	Последњи прелаз који нема свог пара.	[1]
25–26. мај 1518.	22:46 25 мај	01:56 26 мај	05:07 26 мај		[2]
23. мај 1526.	16:12	19:35	21:48	Последњи прелаз пре открића телескопа.	[3]
7. децембар 1631.	03:51	05:19	06:47	Предвидио га је Кеплер	[4]
4. децембар 1639.	14:57	18:25	21:54	Први Венерин прелаз које су посматрали Хорокс и Кребтри.	[5]
6. јун 1761.	02:02	05:19	08:37	Ломоносов, Шап Дотерош и други су посматрали из Русије; Масон и Диксон су посматрали са Рта добре наде (Јужноафричка Република).	[6]
3–4. јун 1769.	19:15 3. јун	22:25 3. јун	01:35 4. јун	Кук на свом првом путовању за Тахити са задатком да посматра прелаз, Шап Дотерош у Сан Хозеу (Доња Калифорнија) и Максимилијан Хел у Вардоу (Норвешка).	[7]
9. децембар 1874.	01:49	04:07	06:26	Пјиетро Такини је водио путовање у Мудапур (Индија). Француска група је ишла до острва Кампбел (Нови Зеланд) и британска група научника је путовала на Хаваје.	[8]
6. децембар 1882.	13:57	17:06	20:15		[9]
8. јун 2004.	05:13	08:20	11:26		[10]
5–6. јун 2012.	22:09 5. јун	01:29 6. јун	04:49 6. јун	Било је видљиво из целог Тихог океана и Источне Азије, док је почетак прелаза био видљив из Северне Америке и завршетак из Европе.	[11]

Циклус Венериних прелаза уреди

Не догађа се да видимо барем по једном у сваком периоду како Венера пролази око Сунца, јер се равни нагиба путања Венере у доносу на раван путање кретања Земље разликују за 3,4°. На овој разлици се најчешће догађа да се Венера нађе изнад или испод Сунчевог диска. Венерини преласци се појављују 4 пута у 243 године, размак између прва два појављивања у циклусу је 8 година, између другог и трећег је 105,5 година, а између трећег и четвртог 8 година.

Процењивање растојања и величине Сунчевог система уреди

Енглески астроном Едмунд Хејли је 1716. године објаснио методу којом се помоћу Венериног прелаза може измерити величина Сунчевог система. Ако два посматрача са различитих локација на Земљи посматрају Венерин пролаз, на основу лучног угла између та два посматрача и њиховог међусобног растојања на Земљи израчунава се растојање до Венере.^[2]

Да би се избегли проблеми услед превише блиских положаја посматрача, Хејли је предложио другу варијанту када да се удаљеност може мерити из мале разлике у времену трајања прелаза.^[3]

Будући Венерини прелази уреди

Будући Венерини прелази
Датум прелаза	Време			Напомене	Путања
Датум прелаза	Почетак	Средина	Крај	Напомене	Путања
10 – 11. децембра 2117.	23:58 10. децембра	02:48 11. децембра	05:38 11. децембра	Потпун прелаз биће видљив из Кине, Јапана, Тајвана, Индонезије и Аустралије. Делимични прелаз видљив са западне обале САД-а, Индије, већег дела Африке и Блиског истока.	[12]
8. децембра 2125.	13:15	16:01	18:48	Потпун прелаз биће видљив из Јужне Америке и источног дела САД-а. Делимични пријелаз видљив из западног дела САД-а, Европе и Африке.	[13]
11. јуна 2247.	08:42	11:33	14:25	Потпун прелаз биће видљив из Африке, Европе и Блиског истока. Делимични прелаз видљив у Источној Азији, Индонезији, Северној и Јужној Америци.	[14]
9. јуна 2255.	01:08	04:38	08:08	Потпун прелаз биће видљив из Русије, Индије, Кине и западне Аустралије. Делимични прелаз видљив у Африци, Еувропи и на западу САД-а.	[15]
12. – 13. децембра 2360.	22:32 12. децембра	01:44 13. децембра	04:56 13. децембра	Потпун прелаз биће видљив из Аустралије и већег дела Индонезије. Делимични прелаз видљив у Азије, Африке и западног дела Америке.	[16]
10. децембра 2368.	12:29	14:45	17:01	Потпун прелаз биће видљив из Јужне Америке, западне Африке и источне обале САД-а. Делимични прелаз видљив у Еуропи, на западу САД-а и на Блиском истоку.	[17]
12. јуна 2490.	11:39	14:17	16:55	Потпун прелаз биће видљив из већег дела Северне и Јужне Америке, Западне Африке и Европе. Делимични прелаз видљив у Источној Африци, на Блиском истоку и Азији.	[18]
10. јуна 2498.	03:48	07:25	11:02	Потпун прелаз биће видљив из већег дела Европе, Азије, Блиског истока и Источне Африке. Делимични прелаз видљив у Источним Америкама, Индонезији и Аустралији.	[19]

Референце уреди

^ Зашто други европски астрономи нису видели Венерин прелаз у децембру 1639?, Дејвид V. Хјугс, јоурналс.цамбридге.орг; приступљено 9. јануар 2015.
^ Венерин прелаз, Лари Филипс; приступљено: 9. јануар 2015.
^ Венерин прелаз Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2021), pristupljeno: 9. januar 2015.

[1] Зашто други европски астрономи нису видели Венерин прелаз у децембру 1639?, Дејвид V. Хјугс, јоурналс.цамбридге.орг; приступљено 9. јануар 2015.

[2] Венерин прелаз, Лари Филипс; приступљено: 9. јануар 2015.

[3] Венерин прелаз Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2021), pristupljeno: 9. januar 2015.

[1]

[2]

[3]