Триптофан
Триптофан је есенцијална аминокиселина, (у људској прехрани). Једна је од 20 уобичајених аминокиселина у генетичком коду, одговоран кодон је УГГ. У беланчевинама сисара појављује се само L-стереоизомер, док се D-стереоизомер повремено налази у природним материјалима. Триптофан се од осталих аминокиселина разликује по индолном прстену у својој структури.[3][4]
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Tryptophan or (2S)-2-amino-3-(1H-indol-3-yl)propanoic acid
| |
| Други називи
2-Амино-3-(1Х-индол-3-yл)пропаноиц ацид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| Абревијација | Trp, W |
| ECHA InfoCard | 100.000.723 |
| МеСХ | Трyптопхан |
| |
| Својства | |
| C11H12N2O2 | |
| Моларна маса | 204,23 г·мол−1 |
| Растворан: 0.23 г/L на 0 °C, 11.4 г/L на 25 °C, | |
| Растворљивост | Растворан у врућем алкохолу, алкалним хидроксидима; нерастворан у хлороформу. |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Улога уреди
За многе организме и људе, триптофан је есенцијална аминокиселина. Што значи да не може да се синтетизује у организму већ је потребно да се унесе храном. Главна улога аминокиселина, укључујући триптофан, је изградња протеина (беланчевина). Осим тога, триптофан има и додатну улогу, изграђује:
- Серотонин (5-Хидрокситриптамин, 5-ХТ) (Неуротрансмитер) - преко триптофан хидроксилазе.
- Мелатонин (Неуро Хормон) - из серотонина преко 5-хидроксииндол-О-метилтрансферазе
- Ниацин (Витамин Б3)
Триптофан у медицини уреди
Метаболит триптофана 5-хидрокситритпофан (5-ХТП) предложен је за лечење епилепсије. 5-ХТП се у организму брзо распада на 5-ХТ - Серотонин стога може бити погодан и за лечење депресије, мањкавост томе је што серотонин кратко остаје у организму јер га брзо метаболизује моноамина оксидаза. У Европи се налази у продаји под трговачким именом Цинцофарм и Трипт-ОХ.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
Literatura уреди
- Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
Spoljašnje veze уреди
Mediji vezani za članak Triptofan na Vikimedijinoj ostavi- Bionet škola
