Триптофан је есенцијална аминокиселина, (у људској прехрани). Једна је од 20 уобичајених аминокиселина у генетичком коду, одговоран кодон је УГГ. У беланчевинама сисара појављује се само L-стереоизомер, док се D-стереоизомер повремено налази у природним материјалима. Триптофан се од осталих аминокиселина разликује по индолном прстену у својој структури.[3][4]

L-Трyптопхан
Скелетал формула оф L-исомер
Балл-анд-стицк модел оф L-исомер
Називи
IUPAC назив
Tryptophan or (2S)-2-amino-3-(1H-indol-3-yl)propanoic acid
Други називи
2-Амино-3-(1Х-индол-3-yл)пропаноиц ацид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација Trp, W
ECHA InfoCard 100.000.723
МеСХ Трyптопхан
  • N[C@@H](Cc1c2ccccc2n([H])c1)C(O)=O
Својства
C11H12N2O2
Моларна маса 204,23 г·мол−1
Растворан: 0.23 г/L на 0 °C,

11.4 г/L на 25 °C,
17.1 г/L на 50 °C,
27.95 г/L на 75 °C

Растворљивост Растворан у врућем алкохолу, алкалним хидроксидима; нерастворан у хлороформу.
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Улога уреди

За многе организме и људе, триптофан је есенцијална аминокиселина. Што значи да не може да се синтетизује у организму већ је потребно да се унесе храном. Главна улога аминокиселина, укључујући триптофан, је изградња протеина (беланчевина). Осим тога, триптофан има и додатну улогу, изграђује:

Триптофан у медицини уреди

Метаболит триптофана 5-хидрокситритпофан (5-ХТП) предложен је за лечење епилепсије. 5-ХТП се у организму брзо распада на 5-ХТ - Серотонин стога може бити погодан и за лечење депресије, мањкавост томе је што серотонин кратко остаје у организму јер га брзо метаболизује моноамина оксидаза. У Европи се налази у продаји под трговачким именом Цинцофарм и Трипт-ОХ.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Literatura уреди

  • Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Spoljašnje veze уреди