Википедија

Тумор

Тумор, односно неоплазма или новотворина, означава скуп промењених ћелија које показују неправилан и прогресиван раст. Туморске болести имају озбиљну прогнозу, а неке су опасне по живот, те су данас актулана тема због тражења нових начина лечења. Реч „тумор” на латинском језику означава отеклину која је настала повећањем ткива или органа због бујања ћелија[1] или отока (едема) ткива због задржавања течности или крварења унутар ткива. Данас се тај појам уврежио највише као ознака за новотворину односно неоплазију.[2][3][4]

Појам новотворине уреди

Појам „новотворина” означава новонасталу творевину у организму која је настала као последица различитих унутрашњих и спољних фактора који делују на организам. Може се дефинисати и као абнормална накупина ткива чији је раст несврсисходан, аутономан и надмашује раст нормалног ткива, те наставља да расте и након престанка узрока, који је практично непознат. Новонастале ћелије се од полазних ћелија разликују и структурно и функционално, али се у већини случајева може препознати од које врсте ћелија или ткива је настао тумор. У основи, новотворине настају кад се изгуби нормална регулација контролних механизама раста ћелија.

Подела новотворина уреди

Тумори могу бити малигни (злоћудни) и бенигни (доброћудни). Разлика између њих је у агресивности раста, те у томе што малигни дају метастазе[5][6] и шире се у околину, инфилтрирајући се у околно ткиво, док бенигни тумори не дају метастазе на друге органе и не инфилтрирају се у околно здраво ткиво, већ га потискују односно расту експанзивно. Тумори представљају ограничену израслину насталу бујањем ткива која с назива неоплазија.

Рак (лат. цанцер - рак рана, неизлечива рана) представља злоћудни облик новотворине. Злоћудност или малигност неког тумора односи се на својство тог тумора да инвадира и разара околно ткиво и да ствара удаљене метастазе у организму, те као последица наступа смрт. Дијагноза злоћудног тумора не подразумева смрт. Праводобном дијагнозом, и добрим одабиром терапије излечење је код неких малигних тумора могуће.[7][8]

Доброћудне новотворине уреди

  • Доброћудни тумори везивног порекла су фиброми сачињени од фиброцита, липоми сачињени од липоцита и хондроми сачињени од хондроцита.
  • Хемангиоми и лимфангиоми су тумори који воде порекло из крвних и лимфних жила.
  • Леиомиоми су новотворине којима почетне челије чине глатке мишићне ћелије, а рабдомиоми воде порекло од попречнопругастих мишићних ћелија.
  • Аденоми су доброћудни тумори епителног порекла грађени од добро диференцираних епителних ћелија које граде жлездана ткива врло слична нормалним егзокриним или ендокриним жлезданим структурама.
  • Цистаденоми су доброћудне новотворине жлезданог порекла у којима се налазе шупљине различите велике, а типично се развија у јајницима. Ако у шупљини стрше папиларни изданци тумор се назива cystadenoma papillare.
  • Папилом је доброћудна новотворина која расте са површине епитела, а ствара микроскопски и макроскопски, дуге и танке изданке те су ресичастог облика.
  • Полип је новотворина која се избочује изнад површине слузнице, а са петељком је повезана са самом слузницом. Малигни потенцијал чешће имају папиломи него полипи.

Злоћудне новотворине уреди

  • Карциноми су злоћудне новотворине пореклом из епителних ћелија, а могу бити пореклом из сва три заметна листића.
  • Аденокарцином означава тумор у којем злоћудне туморске ћелије епителног порекла расту стварајући жлездане творевине.
  • Планоцелуларни карцином је карцином настао из плочастог епитела.
  • Хепатоцелуларни карцином је карцином настао из јетрених ћелија.
  • Анапластични карцином је карцином који садржи искључиво недиференциране ћелије.
  • Карцинома ин ситу (ЦИС) - туморска творевина микроскопске дебљине, која се налази само у епителном слоју ткива, и не пробија базалну мембрану епитела. Има потенцијал пробијања мембране и инвазивног раста.
  • Саркоми су злоћудни тумори који потичу из мезенхима или његових деривата (липосарком, фибросарком, леиомиосарком, рабдомиосарком).
  • Леукемија је злоћудна болест, а малигне ћелије потичу из ћелија крвотворних органа које циркулишу у крви.[9][10]

Патохистолошка обележја новотворина уреди

Диференцијација и анаплазија уреди

Анаплазија представља незрелост туморских ћелија, она је у код свих тумора изражена. Код неких је у мањој, а код неких у већој мери. Малигни тумори имају већи степен анаплазије што их чини веома малигним. Код бенигних тумора, она је мање изражена. Што је анаплазија већа, тумор је малигнији и опаснији. Код незрелих саркома, анаплазија је најизраженија, због чега су они веома опасни, брзо расту, деле се, сачињени су од ћелија које готово никад не сазревају. Стварају рецидив, инфилтришу ткиво и брзо стварају метастазе.

Раст тумора уреди

Макроскопски изглед тумора уреди

Тумори су различите грађе која зависи од ткива из ког потиче. Конзистенција је различита. Тумор мозе бити тврд уколико преовлађује строма, и мекши уколико преовлађује паренхим. Уколико је анаплазија присутна у већем степену, тумор је попут недефинисане масе. Различитог је облика (лоптасти, округли, у виду чворова, недефинисаних маса). Величина је различита, могу бити величине зрна грашка, али и величине човечије главе (липом, фибром, миом ). Неки расту појединачно,а неки у великом броју, на десетине (миом).

Микроскопска грађа тумора уреди

Основу сваког тумора чини везивна мрежа-строма. Она даје потпору тумору и у њој се налазе крвни судови (за исхрану) и нерви. Строма је код свих тумора иста. Између строме, налазе се ћелије неопластичног ткива, које имају карактеристичну грађу и носе све особине тумора. Паренхим даје специфичност сваком тумору и настао је пролиферацијом ћелија ткива из ког је тумор потекао. Према паренхиму се одређује порекло тумора, али код малигних је веома тешко утврдити.

Метастазирање уреди

Метастазе су секундарно настале промене, пресаднице које нису у додиру с примарним тумором и налазе се у удаљеним ткивима. Метастазирање је један од најважнијих карактеристика злоћудности, иако сви злоћудни тумори не метастазирају.

ТНМ класификација уреди

Један од начина одређивања тежине стадијума рака заснива се на одређивању величине примарног тумора (Т), опсега ширења у регионалне лимфне чворове (Н) и присутности или одсутности метастаза (M). Осим овог облика процене тежине болести постоје још и хистолошке и цитолошке (нпр. Папаниколау тест или Папа-тест[11][12]) методе процене

Узрок највећег броја тумора није познат. За одређене факторе се данас поуздано зна да су узрочници стварања тумора, а то су, пушење, УВ зрачење, одређени вируси. Сам процес настанка тумора догађа се већ на молекулском нивоу, тј. поремећаји контролних беланчевина имају своју подлогу у оштећењима гена који те протеине и стварају. Оштећење гена може настати на два начина:

  1. као последица спољних канцерогених фактора (хемијски, физички, механички, вирусни агенси
  2. као последица спонтаних мутација у организму.

Настанак тумора се не догађа у једном тачно одређеном тренутку или у кратком временском раздобљу. То је процес који се састоји од низа промена на генотипском и на фенотипском нивоу. Тај низ промена који води од здравог стања ћелије до појаве тумора најчешће траје месецима и годинама.

Настанак туморске ћелије уреди

Туморска маса потиче од једне једине ћелије. У њој су се годинама нагомилавале разне мутације гена одговорних за репродукцију и регулацију раста саме ћелије. Групе одговорних гена за регулацију раста су

Туморска маса је динамична и врло хетерогена популација ћелија због непрестаног дељења, нестабилности генома туморских ћелија и селекционог притиска околине.

Током еволуције ћелија, а у склопу еволуције живих бића, током милиона година, у ћелијама је сачуван примарни генетски програм (ПГП) који је у основи био програм који је контролисао морфологију и функцију првобитних једноћелијских бића. Између осталог, тај сет гена је контролисао и анаеробни метаболизам у условима када још није било кисеоника у атмосфери. На темељу тог програма касније се надоградио сет нових гена који је омогућио нову фазу метаболизма живим бићима уз утрошак и коришћење кисеоника, али истовремено је преко система регулаторних гена то првобитно једноцелијско бице инкорпорирано у ћелије савремених соматских ћелија свих живих бића. Тај сет надограђених гена се назива секундарни витални и секундарни специфични генетски програм.

У основи канцерогенезе јесте оштећење или мутација гена из сета секундарних виталних и специфицних гена. Њиховим оштећењем, постепено се од контроле или инхибиције ослобадјају гени примарног генетског програма што у суштини значи да се нормална соматска ћелија претвара у малигну туморску, односно канцерску ћелију. Зато се може рећи да је канцерогенеза у суштини ослобађање примарног генетског програма једноћелијског прапретка од контролних генетских механизама генетске и еволутивне надградње.

Клиничка обележја тумора уреди

Туморска кахексија уреди

Кахексија је тешко и исцрпљујуће стање целокупног организма које се јавља у крајњим стадијима рака, а карактеризирано је падом телесне тежине, општом слабошћу, малаксалошћу.

Паранеопластични синдром уреди

То је скуп симптом и знакова болести који нису део кахексије и не могу се објаснити било локалним, било удаљеним растом тумора, било његовом хормонском активношћу. Најчешће се јавља као хиперкалцемија[13][14] и Кушингов синдром.[15][16]

Прогноза болести уреди

Доброћудни тумори су најчешће промене с добром прогнозом за живот. Злоћудне промене могу бити излечива болест, ако се открију у раном стадију и ако одмах затим уследи одговарајућа терапија.[7] Терапија малигних тумора често не успева у потпуности да излечи болест, али може продужити животни век, најчешће се ради о неколико година живота. Охрабрујући резултати на пољу лечења малигних тумора током задњих декада говоре у прилог активној борби против злоћудних тумора.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Дефининг Цанцер”. Натионал Цанцер Институте. 17. 9. 2007. Приступљено 28. 3. 2018. 
  2. ^ Бирбраир А, Зханг Т, Wанг ЗМ, Месси ML, Олсон ЈД, Минтз А, Делбоно О (јул 2014). „Тyпе-2 перицyтес партиципате ин нормал анд туморал ангиогенесис”. Америцан Јоурнал оф Пхyсиологy. Целл Пхyсиологy. 307 (1): Ц25—38. ПМЦ 4080181  . ПМИД 24788248. дои:10.1152/ајпцелл.00084.2014. 
  3. ^ Цоопер 1992.
  4. ^ Таyлор, Елизабетх Ј. (2000). Дорланд'с Иллустратед медицал дицтионарy. (29тх изд.). Пхиладелпхиа: Саундерс. стр. 1184. ИСБН 978-0-7216-6254-1. 
  5. ^ Клеин ЦА (2008). „Цанцер. Тхе метастасис цасцаде”. Сциенце. 321 (5897): 1785—7. ПМИД 18818347. дои:10.1126/сциенце.1164853. 
  6. ^ Цхианг АЦ, Массагуé Ј (2008). „Молецулар басис оф метастасис”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 359 (26): 2814—23. ПМИД 19109576. дои:10.1056/НЕЈМра0805239. 
  7. ^ а б Кусхи, L. Х.; Доyле, C.; МцЦуллоугх, M.; et al. (2012). „Америцан Цанцер Социетy Гуиделинес он нутритион анд пхyсицал ацтивитy фор цанцер превентион: редуцинг тхе риск оф цанцер wитх хеалтхy фоод цхоицес анд пхyсицал ацтивитy”. ЦА Цанцер Ј Цлин. 62 (1): 30—67. ПМИД 22237782. дои:10.3322/цаац.20140. 
  8. ^ Паркин, ДМ; Боyд, L; Wалкер, ЛЦ (6. 12. 2011). „16. Тхе фрацтион оф цанцер аттрибутабле то лифестyле анд енвиронментал фацторс ин тхе УК ин 2010.”. Бритисх јоурнал оф цанцер. 105 Су: С77—81. ПМИД 22158327. дои:10.1038/бјц.2011.489. 
  9. ^ „Леукемиа”. НЦИ. Архивирано из оригинала 27. 5. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  10. ^ „Wхат Yоу Неед То Кноw Абоут™ Леукемиа”. Натионал Цанцер Институте. 23. 12. 2013. Архивирано из оригинала 6. 7. 2014. г. Приступљено 18. 6. 2014. 
  11. ^ „Пап Смеар: МедлинеПлус Лаб Тест Информатион”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 11. 2018. г. Приступљено 7. 11. 2018. 
  12. ^ „Цервицал Сцреенинг”. НХС. 20. 10. 2017. Приступљено 4. 9. 2018. 
  13. ^ Минисола, С; Пепе, Ј; Пиемонте, С; Циприани, C (2015). „Тхе диагносис анд манагемент оф хyперцалцаемиа”. БМЈ. 350: х2723. ПМИД 26037642. дои:10.1136/бмј.х2723. 
  14. ^ „Хyперцалцемиа - Натионал Либрарy оф Медицине”. ПубМед Хеалтх. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2016. 
  15. ^ „Цусхинг'с Сyндроме”. Натионал Ендоцрине анд Метаболиц Дисеасес Информатион Сервице (НЕМДИС). јул 2008. Архивирано из оригинала 10. 2. 2015. г. Приступљено 16. 3. 2015. 
  16. ^ Форбис, Пат (2005). Стедман'с медицал епонyмс (2нд изд.). Балтиморе, Мд.: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 167. ИСБН 9780781754439. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tumor&oldid=27554747”