Википедија

Улуг-бег

Улуг-бег је био тимуридски владар као и астроном, математичар и султан.[1]

Рођен је 19. дана месеца џумади ал-авала 796. године по арапском лунарном календару, тј. 22. марта 1394, у Султанији.[2]‍:пп. 276. Улуг-бегов отац био је Шахрох (умро 1447)[2]‍:пп. 911., Тамерланов син.

За разлику од свог деде Тамерлана, Улуг-бега нису занимали освајачки ратови и непотребна експанзионистичка крвопролића. Он се највише посветио науци и култури.[2]‍:пп. 276–277. Сматра се да је Улугх-бег говорио пет језика: арапски, персијски, турски, монголски и у мањој мери кинески.[3]

Тамерлан је умро, а његови наследници, поготову Шахрох, Бајсонкор, Улуг-бег и султан Хусеин Мирза Бајкара, кренули су потпуно другачијим путем. Улазили су у богате и многољудне али делимично порушене градове, као што су Херат и Самарканд, и у њима су саградили бројне школе, џамије, библиотеке и уметничке радионице.[2]‍:пп. 905.

Самарканд је током XV века био центар муслиманске астрономије.[4][5] Гијасудин Џамшид Кашани (умро 1437) на позив Улуг-бега долази у тај град и заједно са Казизадеом Румијем (такође умро 1437) и Мула Алијем Кушћијем (умро 1474) помаже Улуг-бегу у изградњи велике опсерваторије у том граду. Многи историчари пишу да је та опсерваторија била неколико корака испред свог времена.[2]‍:пп. 1062.

Рани живот уреди

Он је био унук великог освајача и краља, Тимура (Тамерлана) (1336–1405), и најстарији син Шахруха Мирзе, обојица су потицали из туркизованог[6] племена Барлас из Трансоксијане (данас Узбекистан). Његова мајка била је племкиња по имену Гавхар Шад, ћерка припадника репрезентативне туркијске[7][8] племенске аристократије, Гијасудина Таркана.

 
Улуг-бегова опсерваторија у Самарканду

Дела уреди

Научна истраживања Улуг-бега углавном препознајемо по прецизним астрономским табелама које је изнео у свом хороскопу, познатом касније по називима Улуг-бегов хороскоп и Могулски хороскоп. Пишући хороскоп на персијском језику, Улуг-бег је у првом делу обратио пажњу на теоријске анализе научних достигнућа самаркандске опсерваторије, док у другом делу разматра тригонометријске табеле, али и табеле у вези са прецизним календарима и статусима небеских тела.[9][10]

Главна карактеристика његових тригонометријских таблица јесте то што је у њима прецизно одређен синус угла од једног степена. То изузетно важно питање Улуг-бег и Гијасудин Џамшид Кашани решили су на два различита начина. Међутим у оба случаја њихове функције стижу до полинома трећег степена који дефинишемо помоћу једначине:

x3 + ax + b = 0, s tim što: x = sin 1°.

Када овај кубни полином решимо методом сукцесивне апроксимације, доћи ћемо до следећег резултата:

x = sin 1° = 0,017452406437283571

Осим аналитичких прегледа астрономских достигнућа, Улуг-бег је гдекада дескриптивно бележио и резултате својих значајних опсервација. Његов допринос целокупном напретку астрономских наука био је толико уочљив да су након његове смрти астрономска истраживања у Самарканду знатно изгубила популарност.[2]‍:пп. 277.[11]

Наука уреди

 
Пехар змаја од жада који је некада припадао Улуг-бегу, 1420–1449, Британски музеј.[12]

Тинејџерски владар је кренуо да претвори град у интелектуални центар царства. Између 1417. и 1420. подигао је медресу („универзитет” или „институт”) на тргу Регистан у Самарканду (сада у Узбекистану), и позвао је бројне исламске астрономе и математичаре да ту студирају. Зграда медресе још увек постоји. Најпознатији Улуг-бегов ученик у астрономији био је Али Кушчи (умро 1474). Кади Зада ал-Руми је био најистакнутији учитељ у Улуг-беговој медреси, а Џамшид ел-Каши, астроном, касније се придружио особљу.[3]

Астрономија уреди

 
Улуг-бег и његова шема астрономске опсерваторије, приказана на марки СССР-а из 1987. Он је био један од највећих исламских астронома током средњег века. На марки на руском пише „Узбекистански астроном и математичар Улуг-бег“.
 
Опсерваторија коју је изградио Улуг-бег 1420-их. Локалитет су касније поново открили руски археолози 1908.

Астрономија је изазвала интересовање Улуг-бега када је у младости посетио Марашку опсерваторију. Ова опсерваторија, која се налази у Мараги, Иран, је место где је радио познати астроном Насир ел-Дин ел-Туси.[11]

 
Улиг-бегова опсерваторија у Самарканду. У Улуг-бегово време зидови су били обложени углачаним мермером.

Године 1428, Улуг-бег је изградио огромну опсерваторију, сличну каснијем Ураниборгу Тиха Браха, као и опсерваторији Таки ел-Дин у Цариграду. У недостатку телескопа за рад, повећао је своју прецизност повећавајући дужину свог секстанта; такозвани Факри секстант је имао радијус од око 36 метерс (118 феет) и оптичку одвојивост од 180" (лучне секунде). Факри секстант је био највећи инструмент у опсерваторији у Самарканду (погледајте слику). Било је много других астрономских инструмената који су се налазили у опсерваторији, али секстант је најпознатији међу њима. Сврха секстанта Факри је била да измери транзитне висине звезда. Ово је било мерење максималне надморске висине изнад хоризонта звезда. Овај уређај је било могуће користити само за мерење деклинације небеских објеката.[13] Слика која се налази у овом чланку приказује преостали део инструмента, који се састоји од подземног, доњег дела инструмента који није уништен. Опсерваторија коју је изградио Улуг-бег била је најпродорнија и најпознатија опсерваторија широм исламског света.[3]

Са инструментима који се налазе у опсерваторији у Самарканду, Улуг-бег је саставио звездани каталог који се састоји од 1018 звезда, што је једанаест звезда мање него што их има у Птолемејевом звезданом каталогу. Улуг-бег је користио димензије од ел-Суфија и засновао свој каталог звезда на новој анализи која је била аутономна од података које је користио Птоломеј.[14] Током свог живота као астронома, Улуг-бег је схватио да је постојало више грешака у раду и накнадним Птоломејевим подацима који су били у употреби дуги низ година.[4]

Користећи своју опрему, саставио је 1437 Зиј-и-Султани од 994 звезде, који се генерално сматра највећим каталогом звезда између Птоломејевог и Тихо Брахеовог, дело које стоји уз Књигу фиксних звезда Абд ел-Рахмана ел-Суфија. Озбиљне грешке које је пронашао у претходним арапским каталозима звезда (од којих су многи једноставно ажурирали Птоломејев рад, додајући ефекат прецесије на географске дужине) навеле су га да поново одреди положај 992 фиксне звезде, којима је додао 27 звезда из Абд ел-Рахман ел-Суфијевог каталога Књиге фиксних звезда из 964. године, које су биле превише јужно за посматрање из Самарканда. Овај каталог, један од најоригиналнијих у средњем веку, први је уредио Томас Хајд у Оксфорду 1665. године под насловом Јадāвил-и Мавāзи' С̱авāбит, сиве, Табулае Лонг. ац Лат. Стелларум Фиxарум еx Обсерватионе Улугх Беигхи и поново је штампан 1767. од стране Г. Шарпа. Новија издања су она Френсиса Бејлија из 1843. године у тому XIII Мемоара Краљевског астрономског друштва, и Едварда Бал Кнобела у Улуг-беговом каталогу звезда, ревидираном из свих персијских рукописа који постоје у Великој Британији, уз помоћ Речника персијских и арапских речи (1917).

Године 1437, Улуг-бег је одредио дужину звездане године као 365,2570370...д = 365д 6х 10м 8с (грешка од +58нбсп;секунди). У својим мерењима током много година користио је гномон висок 50 м. Ову вредност је 1525. побољшао за 28 секунди Никола Коперник, који се позивао на процену Табита ибн Куре (826–901), која је имала грешку од +2 секунде. Међутим, Улуг-бег је касније измерио још једну прецизнију вредност тропске године као 365д 5х 49м 15с, која има грешку од +25 секунди, што је чини тачнијом од Коперникове процене која је имала грешку од +30 секунди. Улуг-бег је такође одредио аксијални нагиб Земље као 23°30'17" у сексагезималном систему степени, минута и секунди лука, који се у децималном запису претвара у 23,5047°.[15]

Референце уреди

  1. ^ Б.Ф. Манз, "Тīмūр Ланг", ин Енцyцлопаедиа оф Ислам, Онлине Едитион, 2006
  2. ^ а б в г д ђ Велајати, Али Акбар (2016), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана, превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”.
  3. ^ а б в „Самарканд: Улугх Бег'с Обсерваторy”. Дептс.wасхингтон.еду. 
  4. ^ а б „Улугх Бег”. ОУ Либрариес. Британница Ацадемиц. 
  5. ^ Тхе глобал буилт енвиронмент ас а репресентатион оф реалитиес: Бy аутхор:А.Ј.Ј. Меккинг [1]
  6. ^ Енцyцлопæдиа Британница, "Тимур", Онлине Ацадемиц Едитион, 2007. Qуотатион: "Тимур wас а мембер оф тхе Туркицизед Барлас трибе, а Монгол субгроуп тхат хад сеттлед ин Трансоxаниа..."
  7. ^ V. V. Бартолд. Улугбек и его время [Улуг Бег анд хис тиме]. Ст Петерсбург (1918). п. 37.
  8. ^ „Улуг Бег – Биографиyа” Улугбек - Биография. Опкларе.ру. Приступљено 5. 1. 2019. 
  9. ^ Смитх, Давид Е. (01. 06. 1958). „Хисторy оф Матхематицс”. Цоуриер Цорпоратион. Приступљено 05. 01. 2019 — преко Гоогле Боокс. 
  10. ^ Сциенце ин Исламиц цивилисатион: процеедингс оф тхе интернатионал сyмпосиа: "Сциенце институтионс ин Исламиц цивилисатион", & "Сциенце анд тецхнологy ин тхе Туркисх анд Исламиц wорлд"[2]
  11. ^ а б „Тхе Легацy оф Улугх Бег | Централ Асиан Монументс | Едитед бy Х. Б. Паксоy | ЦАРРИЕ Боокс”. Влиб.иуе.ит. Архивирано из оригинала 19. 05. 2019. г. Приступљено 02. 12. 2018. 
  12. ^ „цуп”. Бритисх Мусеум. Приступљено 5. 1. 2019. 
  13. ^ Крисциунас, Кевин (1992). „Тхе Легацy оф Улугх Бег”. Ур.: Паксоy, Хасан Булент. Централ Асиан Монументс. Истанбул: Исис Пресс. Архивирано из оригинала 19. 05. 2019. г. Приступљено 02. 03. 2017 — преко Царрие Боокс. 
  14. ^ „Тхе Стар Цаталогуес оф Птолемаиос анд Улугх Бег” (ПДФ). Астрономy & Астропхyсицс. 
  15. ^ L. П. Е. А. Сéдиллот, Пролéгомèнес дес таблес астрономиqуес д'ОлоугБег: Традуцтион ет цомментаире (Парис: Фирмин Дидот Фрèрес, 1853), пп. 87 & 253.

Литература уреди

  • О'Цоннор, Јохн Ј.; Робертсон, Едмунд Ф. „Улугх Бег”. МацТутор Хисторy оф Матхематицс арцхиве. Университy оф Ст Андреwс. 
  • 1839. L. П. Е. А. Седиллот (1808–1875). Таблес астрономиqуес д’Олоуг Бег, цомментеес ет публиеес авец ле теxте ен регард, Томе I, 1 фасцицуле, Парис. А верy раре wорк, бут референцед ин тхе Библиограпхие генерале де л’астрономие јусqу’ен 1880, бy Ј.
  • 1847. L. П. Е. А. Седиллот (1808–1875). Пролегоменес дес Таблес астрономиqуес д’Олоуг Бег, публиеес авец Нотес ет Вариантес, ет прецедес д’уне Интродуцтион. Парис: Ф. Дидот.
  • 1853. L. П. Е. А. Седиллот (1808–1875). Пролегоменес дес Таблес астрономиqуес д’Олоуг Бег, традуцтион ет цомментаире. Парис.
  • Ле Принце Савант аннеxе лес éтоилес, Фрéдéриqуе Беаупертуис-Брессанд, ин Самарцанде 1400–1500, Ла цитé-оасис де Тамерлан : цоеур д'ун Емпире ет д'уне Ренаиссанце, боок дирецтед бy Винцент Фоурниау, éдитионс Аутремент, 1995, ИССН 1157-4488.
  • L'âге д'ор де л'астрономие оттомане, Антоине Гаутиер, ин L'Астрономие, (Монтхлy магазине цреатед бy Цамилле Фламмарион ин 1882), Децембер 2005, волуме 119.
  • L'обсерватоире ду принце Улугх Бег, Антоине Гаутиер, ин L'Астрономие, (Монтхлy магазине цреатед бy Цамилле Фламмарион ин 1882), Оцтобер 2008, волуме 122.
  • Ле рецуеил де цалендриерс ду принце тимоуриде Улуг Бег (1394–1449), Антоине Гаутиер, ин Ле Буллетин, н° спéциал Лес цалендриерс, Институт Натионал дес Лангуес ет Цивилисатионс Ориенталес, јуин (2007). п. 117–123. д
  • Јеан-Марие Тхиéбауд. Персоннагес марqуантс д'Асие централе, ду Туркестан ет де л'Оузбéкистан, Парис, éдитионс L'Харматтан. 2004. ISBN 978-2-7475-7017-6.
  • Dalen, Benno van (2007). „Ulugh Beg: Muḥammad Ṭaraghāy ibn Shāhrukh ibn Tīmūr”. Ур.: Hockey, Thomas; et al. Тхе Биограпхицал Енцyцлопедиа оф Астрономерс. Неw Yорк: Спрингер. стр. 1157—9. ИСБН 978-0-387-31022-0. Архивирано из оригинала 27. 09. 2013. г. Приступљено 02. 03. 2017.  (ПДФ версион)

Спољашње везе уреди

 
Улуг-бег на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ulug-beg&oldid=27674055”