VIII Симфонија (Брукнер)

СИМФОНИЈА број 8. ц – молл, WАБ 108, Антона Брукнера

Опште карактеристике

Највећа Симфонија коју је иза себе оставио, управо је његова Осма Симфонија у ц-молу. Укупног је трајања 1 сат и 23 минута. Рад на њој започет је 1887. године, у коначној верзији, довршена је 1892. године. Друга је симфонија у мајсторовом позном периоду, кога чине још Седма и Девета Симфонија. Осма је једно моћно музичко дело, Симфонија која до највиших ставралачких врхунаца уздиже Брукнеров симфонијски стил.

Анализа дела

Први став је Аллегро модерато. I као што то код Брукнера бива и овај став почиње уводном темом која израста из основног језгра и набујава у експлозивну прву сонатну тему. На њу се надовезује хармонски расцветана друга тема, а затим и трећа религиозна, са карактеристичним синкопама. Следи кратак развојни део, те се ове теме понављају у конвенционалној репризи, а у коди долази до болног пролома. Други став је скерцо, Аллегро модерато, који се такорећи звучно надовезује на први став, па се може на концертима изводити и без уобичајене паузе после првог става. То је опет обрада једне скоковите аустријске народне игре, само сада осетно затамњене у тонској структури. По први пут се, у средишњем трију, појављује код Брукнера харфа, која потрцтава једну дивну тему у роговима.

Трећи став је Адагио проширен до монументалних димензија, са ознаком Феиерлицх лангсам, доцх ницхт сцхлеппенд(Свечано и лагано, без скромности). У њему, харфа потцртава главну тему, карактера ноктурна. Појављују се и реминисценције на звоњаву звона из Вагнерове свечане музичко-сценске химне Парсифал. Према крају, став замире као у каквом колосалном лаганом ставу Густава Малера (Брукнер је био Малеров професор и ментор).

Четврти став је финале, са ознаком Феиерлицх, ницхт сцхнелл (Свечано, али не брзо). Његова главна тема се нагло појављује, набујава, па накратко нестане и развије се у једну колосалну тонску грађевину, која опет, даје реминиусценције на Парсифала. У самој завршници, наступа кулминација: једна снажна, величанствена, брукнеровска кода.

Закључак

Ова је Симфонија одувек била велики залогај за диригенте и оркестре, како својом дужином трајања, тако и у техници вајања тонске структуре. Потребна је посебна истанчаност и увежбаност диригентске технике за њено извођење. Само најбољи светски диригенти, у стању су извести Брукнерову Осму Симфонију и верно је представити слушаоцима.

Извођачи

• Бечка Филхармонија, диригент: Карл Бем
• Берлинска Филхармонија, диригент: Еуген Јохум
• Берлинска Филхармонија, диригент: Херберт Фон Карајан
• Симфонијски Оркестар Баварског Радија, диригент: Еуген Јохум
• Светски Филхармонијски Оркестар, диригент: Карло Марија Ђулини
• Руски Државни Академски Симфонијски Оркестар, диригент: Јевгениј Светланов
• Симфонијски Оркестар Московске Радио Телевизије, диригент: Генадиј Рождественски
• Минхенска Филхармонија, диригент: Серђу Челибидаке
• Минхенска Филхармонија, диригент: Зубин Мехта.