Ваздухопловно инжењерство
Ваздухопловно инжењерство је примарно поље инжењерстава које са бави развојем ваздухоплова и свемирских летелица.[3] Две главне и преклапајуће гране су: ваздухопловно и астронаутичко инжењерство. Авионско инжењерство је слично, али се бави електронским аспектима ваздухопловног инжењерства.
 НАСА инжењери, овде виђени у контролном центру мисије током мисије Аполо 13, марљиво су радили на заштити живота астронаута у мисији. | |
| Занимање | |
|---|---|
| Назив занимања | Ваздухопловни инжењер инжењер |
Подручје рада | Аеронаутика, астронаутика, наука |
| Опис | |
| Поља рада | Технологија, наука, истраживање свемира, армија |
| Квалификације | Инжењерска диплома[1][2] |
„Аеронаутичко инжењерство” био је првобитни термин за ово подручје. Како је технологија летења напредовала и почела да обухвата летелице која оперишу у свемиру, шири појам „ваздушнокосмичко инжењерство” ушао је у уобичајену употребу.[4] Ваздухопловство, посебно астронаутичка грана, често се у колоквијално називају „ракетна наука”.[5]
Преглед уреди
Летачка возила су подвргнута захтевним условима попут оних изазваних променама атмосферског притиска и температуре, са структурним оптерећењима која делују на делове возила. Због тога се она обично производе учешћем различитих технолошких и инжењерских дисциплина, укључујући аеродинамику, пропулзију, авионику, науку о материјалима, структурну анализу и производњу. Интеракција између ових технологија позната је као ваздухопловно инжењерство. Због сложености и броја укључених дисциплина, ваздухопловно инжењерство изводе тимови инжењера, од којих сваки има своју специјализовану област стручности.[6]
Историја уреди
Порекло ваздухопловног инжењерства може се пратити од пионира ваздухопловства с краја 19. до почетка 20. века, иако дело сер Џорџа Кејлија датира из последње деценије 18. до средине 19. века. Један од најважнијих људи у историји ваздухопловства[7] и пионир у ваздухопловном инжењерству,[8] Кејли је заслужан као прва особу која је раздвојила силе дизања и вуче, а које утичу на свако ваздушно возило.[9]
Рана знања из ваздухопловног инжењерства била су углавном емпиријска, са неким концептима и вештинама из других грана технике.[10] Научници из 18. века схватили су неке кључне елементе, попут динамике флуида.
У децембру 1903. године, браћа Рајт извели су први континуирани, контролисани лет напајаног авиона тежег од ваздуха, у трајању од 12 секунди. Током 1910-их се ваздухопловно инжењерство развило кроз дизајн војних авиона Првог светског рата.
Као одговор на то што је СССР лансирао први сателит, Спутњик, у свемир 4. октобра 1957. године, амерички ваздухопловни инжењери лансирали су први амерички сателит 31. јануара 1958. Национална управа за ваздухопловство и свемир основана је 1958. године као одговор на Хладни рат. Године 1969, помоћу Апола 11 спроведена је прва свемирска мисија са посадом на Месецу. Могло се видети како су три астронаута ушла у орбиту око Месеца, док су двојица, Нил Армстронг и Баз Олдрин, посетили месечеву површину. Трећи астронаут, Мајкл Колинс, остао је у орбити да би се састао са Армстронгом и Олдрином након њиховог повратка.[11]
Важна иновација је обелодањена 30. јануара 1970, када је Боеинг 747 извршио први комерцијални лет из Њујорка за Лондон. Овај авион је ушао у историју и постао познат као „Џамбо Џет” или „Вејл”[12] због своје способности да прими до 480 путника.[13]
Још један значајан развој у ваздухопловном инжењерству догодио се 1976. године, развојем првог путничког надзвучног авиона, Конкорда. О развоју ове летелице Французи и Британци су склопили споразум 29. новембра 1962.[14]
Дана 25. октобра 2007, Аирбус А380 извршио је први комерцијални лет из Сингапура за Сиднеј, Аустралија. Овај авион је био први путнички авион који је премашио путнички капацитет Боеинга 747, са максималних 853 путника. Иако је развој овог авиона почео 1988. године као конкурент 747, А380 је први пробни лет извео у априлу 2005. године.[15]
Референце уреди
- ^ „Реqуиред Едуцатион”. студy.цом. Приступљено 2015-06-22.
- ^ „Едуцатион, Аероспаце Енгинеерс”. мyфутуре.цом. Архивирано из оригинала 22. 06. 2015. г. Приступљено 2015-06-22.
- ^ Енцyцлопедиа оф Аероспаце Енгинееринг. Јохн Wилеy & Сонс, (2010) ISBN 978-0-470-75440-5.
- ^ Stanzione, Kaydon Al (1989). „Engineering”. Encyclopædia Britannica. 18 (15 изд.). Chicago. стр. 563.
- ^ NASA (2008). Steven J. Dick, ур. Remembering the Space Age: Proceedings of the 50th Anniversary Conference (PDF). стр. 92. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 06. 2022. г. Приступљено 21. 09. 2020. „The term "rocket scientist" is a misnomer used by the media and in popular culture and applied to a majority of engineers and technicians who worked on the development of rockets with von Braun. It reflects a cultural evaluation of the immense accomplishments of the team but is nevertheless incorrect. ...”
- ^ „Career: Aerospace Engineer”. Career Profiles. The Princeton Review. Архивирано из оригинала 2006-05-09. г. Приступљено 2006-10-08. „Due to the complexity of the final product, an intricate and rigid organizational structure for production has to be maintained, severely curtailing any single engineer's ability to understand his role as it relates to the final project.”
- ^ „Sir George Cayley”. flyingmachines.org. Приступљено 2009-07-26. „Sir George Cayley is one of the most important people in the history of aeronautics. Many consider him the first true scientific aerial investigator and the first person to understand the underlying principles and forces of flight.”
- ^ „Sir George Cayley (British Inventor and Scientist)”. Britannica. n.d. Приступљено 2009-07-26. „English pioneer of aerial navigation and aeronautical engineering and designer of the first successful glider to carry a human being aloft.”
- ^ „Sir George Cayley”. U.S. Centennial of Flight Commission. Архивирано из оригинала 24. 2. 2014. г. Приступљено 31. 1. 2016.
- ^ Kermit Van Every (1988). „Aeronautical engineering”. Encyclopedia Americana. 1. Grolier Incorporated.
- ^ „A Brief History of NASA”. NASA. Архивирано из оригинала 18. 11. 2010. г. Приступљено 2012-03-20.
- ^ German, Kent. „Boeing 747: Queen of the Skies for 50 years”. CNET (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-11.
- ^ „Boeing 747-100 - Specifications - Technical Data / Description”. www.flugzeuginfo.net. Приступљено 2019-09-11.
- ^ Zhang, Benjamin. „The Concorde made its final flight 15 years ago and supersonic air travel has yet to recover — here's a look back at its awesome history”. Business Insider. Приступљено 2019-09-10.
- ^ „History of the Airbus A380”. interestingengineering.com (на језику: енглески). 2019-03-31. Архивирано из оригинала 12. 07. 2019. г. Приступљено 2019-09-11.
Literatura уреди
- Dharmahinder Singh Chand. Aero-Engineering Thermodynamics. Knowledge Curve, (2017) ISBN 978-93-84389-16-1.
- E. C. Vivian (октобар 1920). History of Aeronautics.
- Deng, Yinke; Wang, Pingxing (2005). Ancient Chinese Inventions
. China Intercontinental Press. ISBN 7-5085-0837-8. - Ege, L. (1973). Balloons and airships. Blandford.
- Fairlie, Gerard; Cayley, Elizabeth (1965). The life of a genius. Hodder and Stoughton.
- Hallion, Richard P. (2003). Taking Flight:Inventing the Aerial Age, from Antiquity through the First World War . New York: Oxford University Press. ISBN 0195160355.
- Moolman, Valerie (1980). The Road to Kitty Hawk. New York: Time-Life Books. ISBN 9780809432608.
- Needham, Joseph (1965a). Science and Civilisation in China. IV (part 1).
- White, Lynn Townsend, Jr. (пролеће 1961). „Eilmer of Malmesbury, an Eleventh Century Aviator: A Case Study of Technological Innovation, Its Context and Tradition”. Technology and Culture. 2 (2): 97—111. doi:10.2307/3101411.
- Wragg, D.W. (1974). Flight before flying. Osprey. ISBN 0850451655.
- Celebrating a History of Flight, NASA Office of Aerospace Technology HQ, United States Air Force
- Harry Bruno (1944) Wings over America: The Story of American Aviation, Halcyon House, Garden City, New York.
- Jourdain, Pierre-Roger (1908), „Aviation In Frances In 1908”, Annual Report of the Board of Regents of the Smithsonian Institution: 145—159, Приступљено 7. 8. 2009
- Hynes, Samuel (1988). Flights of Passage: Reflections of a World War II Aviator. New York: Frederic C. Beil / Annapolis:Naval Institute Press.
- Post, Augustus (септембар 1910), „How To Learn To Fly: The Different Machines And What They Cost”, The World's Work: A History of Our Time, XX: 13389—13402, Приступљено 10. 7. 2009 Includes photos, diagrams and specifications of many c. 1910 aircraft.
- Squier, George Owen (1908), „The Present Status of Military Aeronautics”, Annual Report of the Board of Regents of the Smithsonian Institution: 117—144, Приступљено 7. 8. 2009 Includes photos and specifics of many c. 1908 dirigibles and airplanes.
- Van Vleck, Jenifer (2013). Empire of the Air: Aviation and the American Ascendancy. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Spoljašnje veze уреди
- NDTAeroTech.com, The Online Community for Aerospace NDT Professionals
- Kroo, Ilan. „Aircraft Design: Synthesis and Analysis”. Stanford University. Архивирано из оригинала 23. 2. 2001. г. Приступљено 17. 1. 2015.
- Air Service Training Aviation Maintenance UK
- „The Gaston and Albert Tissandier Collection”. Rare Book & Special Collections. Library of Congress. „Publications relating to the history of aeronautics, (1,800 titles dispersed in the collection)”
- Carroll F. Gray. „Flying Machines”.
- Peter Whalley. „History of Flight - Key events”. Knowledge Media Institute. Open University.
- Julian Rubin. „Wright Brothers' Early Experiments With Kites and Gliders”. Following the Path of Discovery.
- „Historical archive since 1919”. Aerospace Industries Association.
- Carroll F. Gray (август 2002). „The five first flights”. WW1 AERO - The Journal of the Early Aeroplane. Архивирано из оригинала 23. 04. 2015. г. Приступљено 21. 09. 2020.
- Jürgen Schmidhuber (2003). „First Powered Flight - Plane Truth”. Nature (421). стр. 689.
- Richard Harris (децембар 2003). „First Flyers—They're not who you think...”. In Flight USA. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 21. 09. 2020.
- Richard P. Hallion (јул 2008). „Airplanes that Transformed Aviation”. Air & space magazine. Smithsonian.
- „American Aviation Heritage” (PDF). National Park Service. март 2011.
- „Transportation Photographs - Airplanes”. Digital Collections. University of Washington Libraries. in the Pacific Northwest region and Western United States during the first half of the 20th century.
- „strut design airplanes”. University of Houston Digital Library. 1911.
- Michael Maloney (2009). A Dream of Flight (Documentary on the first powered flight by a Briton in Britain, JTC Moore Brabazon, in 1909). Countrywide Productions.