Википедија

Витамин

Витамини су органска једињења неопходна телу (у малим количинама) да би оно могло да функционише[2]: постоји 13 различитих врста витамина, а сваки има своју специфичну улогу. Они су углавном активни у развоју нервног система, вида, бројних реакција у организму, али и у минерализацији костију. Есенцијалне храњиве материје се не могу синтетисати у организму, било у потпуности, или у довољној количини, и због тога се морају уносити путем исхране. Витамин C могу да синтетишу неке врсте, али многе немају ту способност, и стога то није витамин у првог степена, већ се сврстава у други. Израз витамин не обухвага три друге групе есенцијални нутријената: минерале, есенцијалне масне киселине и есенцијалне аминокиселине.[3] Већина витамина нису појединачни молекули, већ групе сродних молекула који се називају витамерима. На пример, витамин Е састоји се од четири токоферола и четири токотриенола. Иако неки извори наводе четрнаест, укључујући холин,[4] главне здравствене организације наводе тринаест: витамин А (све-транс-ретинол, све-транс-ретинил-естри, као и све-транс-бета-каротен и други провитамин А каротеноиди), витамин Б1 (тиамин), витамин Б2 (рибофлавин), витамин Б3 (ниацин), витамин Б5 (пантотенска киселина), витамин Б6 (пиридоксин), витамин Б7 (биотин), витамин Б9 (фолна киселина или фолат), витамин Б12 (кобаламини), витамин C (аскорбинска киселина), витамин D (калцифероли), витамин Е (токофероли и токотриеноли) и витамин К (хинони).[5][6][7]

Витамин
Класа лека
Боца пилула витамина Б-комплекса
ИзговорУК: /ˈвɪтəмɪн, ˈваɪ-/
УС: /ˈваɪтəмɪн/[1]
На Википодацима

Витамини имају различите биохемијске функције. Витамин А делује као регулатор ћелијског и ткивног раста и диференцијације. Витамин D пружа функцију сличну хормонима, регулишући метаболизам минерала у костима и другим органима. Витамини Б комплекса делују као кофактор ензима (коензими) или њихови прекурзори. Витамини C и Е делују као антиоксиданси.[8] Недовољни као и прекомерни унос витамина може потенцијално да узрокује клинички значајне болести, мада је мање вероватно да прекомерни унос витамина растворљивих у води може да проузрокује болест.

Пре 1935. једини извор витамина била је храна. Ако би у храни било недовољно витамина, јављала би се витаминска дефицијенција и последичне болести. Затим су постале доступне комерцијално произведене таблете комплекса витамина Б из квашчаног екстракта и полусинтетички витамин C. Томе је следила масовна производња и стављање у промет витаминских суплемената током 1950-их, укључујући мултивитамине, како би се спречио недостатак витамина у општој популацији. Владе су овластиле додавање витамина у основне намирнице, попут брашна или млека, што се назива обогаћивање хране, ради спречавања дефицијенција.[9] Препоруке за додавање фолне киселине током трудноће је намењена смањењу ризика од оштећења неуралне цеви код новорођенчади.[10]

Израз витамин је реч коју је сковао пољски биохемичар Казимјеж Функ 1912. године, који је изолирао комплекс микрохрањивих састојака који су неопходни за живот, а за које се претпостављало да су амини.[11] Мада је касније утврђено да та претпоставка није тачна, назив је задржан.[12]

Витамин A (аксерофтол и ретинол)

уреди
Главни чланак: Витамин А
 
Ретинол

Прекурсор у синтези ретинала и ретиноичне киселине. Високомолекуларни алкохол, вискозна жута, уљаста течност растворљива у мастима. Уништава се оксидацијом и деловањем ултраљубичастих зрака. Настаје у организму из каротена, жутог пигмента из биљака. Постоје 3 сродна облика: A1, A2 и A3. Дневне потребе за овим витамином: 0,8 до 1,5 mg. Има га у шаргарепи, зеленом поврћу, путеру, сиру, жуманцу, рибљем уљу, першуну, јегуљи, кајсијама.

Важан је за одржање епитела, лучење хормона, раст ћелија свих органа, квалитет вида. Недостатак узрокује ноћно слепило, промене на кожи и пробавном систему, слабост организма, деформације костију, исушивање и мекшање рожњаче.

Витамина А или бета-каротена има у намирницама животињског и биљног порекла. У намирницама животињског порекла (риби, џигерици, и млечним производима) овај витамин а је у облику ретинола и дехидратионола, док се у намирницама биљног порекла налази провитамин који се дели на 4 велике групе: алфа-каротен, крипто-каротен, бета-каротен, и гама-каротен. Најважнији провитамин А је бета-каротен.

Витамин B1 (анеурин, тиамин)

уреди
Главни чланак: Vitamin B1

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Има га у житарицама (пшеница, пиринач, соја), квасцу, махунастом поврћу, џигерици, карфиолу, свињском месу. Неопходан је за нормалан рад нервних ћелија, поспешује раст, плодност, лактацију и пробаву. Недостатак овог витамина узрокује неуролошке сметње попут неуропатије, емотивну несигурност, слабост мишића, умор, депресију и болест берибери.

Витамин B2 (лактофлавин, рибофлавин, овофлавин)

уреди
Главни чланак: Витамин Б2

Кристално једињење жутонаранџасте боје, растворљиво у води и алкохолима, осетљиво на оксидациона средства. У организам се уноси у чистом облику. Дневне потребе за овим витамином: 1-1,2 mg. Има га у млеку и млечним производима, квасцу, јајима, месу, житарицама, махунастом поврћу. Састојак је многих важних коензима неопходних за ензимске процесе у организму, утиче на вид, учествује у изградњи ћелија слузокоже, коже и црвених крвних зрнаца. Његов недостатак утиче на промене на слузокожи и узрокује запаљење језика, очију, отеклине усана, малокрвност, цревне поремећаје, мишићну слабост и застој у расту.

Витамин B3 (нијацин, нијацинамид)

уреди
Главни чланак: Витамин Б3

Витамин Б3 је неопходан за метаболисање шећера, масти и протеина, те за стварање енергије и ћелијско дисање.

Витамин B5 (пантотенска киселина)

уреди
Главни чланак: Витамин Б5

Светложуто вискозно уље растворљиво у води. У организам се уноси у виду животињског коензима А и у танком цреву се ослобађа у пантотенску киселину, а затим учествује у изградњи различитих коензима у организму. Дневне потребе за овим витамином: 4-10 mg. Има га у јунећем и свињском месу, броколима, кељу, јагодама, поморанџама, млеку, квасцу, жуманцу. Даје снагу организму, утиче на рад хормона, убрзава зацељивање рана, успоставља правилну размену материја у организму. Недостатак није забележен код људи.

Витамин B6 (пиридоксин, адермин)

уреди
Главни чланак: Витамин Б6

Кристално једињење растворљиво у води и алкохолима, отпорно на физичка и хемијска средства, али не и на ултраљубичасте зраке. У организам се уноси у облику провитамина, да би у јетри прешао у активни облик витамина. Дневне потребе за овим витамином: 1,2-2 mg. Има га у житарицама, кромпиру, јајима, риби, свињском месу, изнутрицама, зеленом купусу, бананама и квасцу, а синтетише га цревна флора. Значајан је за метаболизам незасићених масних киселина и појединих аминокиселина. Недостатак овог витамина узрокује кожна обољења и нервне поремећаје.

Витамин B12 (цијанокобаламин, антипернициозин)

уреди
Главни чланак: Витамин Б12

Сложено хемијско једињење црвене боје, растворљиво у води и осетљиво на ваздух и светлост. Садржи кобалт. Кобаламин синтетишу искључиво неки микроорганизми, не стварају га ни биљке ни животиње. Дневне потребе за овим витамином: око 3 мкг. Има га у изнутрицама, млеку, месу, јајима, а синтетише га цревна флора. Неопходан је за раст, правилно стварање и сазревање црвених крвних зрнаца и нормалан рад нервног система. Недостатак узрокује анемију и тешке промене на нервном систему. Код вегетаријанаца долази до авитаминозе, јер биљна храна не садржи довољно витамина Б12.

Витамин C (аскорбинска киселина)

уреди
Главни чланак: Витамин C

Безбојно кристално једињење киселог укуса, растворљиво у води, уништава се кувањем, оксидацијом и деловањем база, отпорно на замрзавање. Дневне потребе за овим витамином: 50-60 mg код здравих особа, а код особа које пуше, изложене су загађењима, стресу, болестима, хируршким захватима итд. око 2 g дневно[13]. Има га у шипку, паприци, лимуну, кивију, зеленом поврћу, црној рибизли, зеленим орасима, кромпиру. Неопходан је као покретач размене материја у ћелијама, за оксидационе процесе у организму и рад многих органа, има значајну улогу у стварању зуба и костију, зацељивању рана и прелома. Побољшава промет гвожђа кроз организам, поспешује стварање колагена и отпорност организма. Његов недостатак узрокује општу слабост организма, анемију, скорбут и поспешује настајање остеопорозе.

Витамин D (калциферол)

уреди
Главни чланак: Витамин D

Кристално једињење растворљиво у мастима, уноси се у организам храном, а настаје под утицајем Сунчеве светлости (ултраљубичастих зрака). У јетри и бубрезима се прерађује у активни облик, а складишти се у јетри, мишићима и масном ткиву. Постоји 6 сродних облика (D1 до D6). Дневне потребе за овим витамином: 5-10 мкг. Има га у рибљем уљу, квасцу, харинги, сардинама и другим морским рибама, јајима, авокаду, бутеру, кајмаку, говедини. Важан је за регулисање количине калцијума и фосфора у крви, утиче на плодност, имунски систем и правилно окоштавање. Недостатак узрокује рахитис код деце, размекшавање и шупљикавост костију код старијих, грчење мишића. Велике количине витамина D су отровне, а дневна доза се увек комбинује са витамином A.

Витамин E (токоферол)

уреди
Главни чланак: Витамин Е

Витамин Е је жућкасто уље растворљиво у мастима, отпорно на загревање а осетљиво на оксидацију. Позната је група од 7 различитих једињења овог витамина истог дејства, али различите јачине. Дневне потребе за овим витамином: 10-15 mg. Има га у клицама житарица, кукурузном, сунцокретовом и маслиновом уљу, орасима, лешницима, авокаду, бадему, кикирикију, махунастом поврћу. Важан је као антиоксиданс, утиче на правилно лучење хормона, рад мишића и нервног система, штити од радијације, отровних материја, лекова и метала. Смањује ризик од канцерозних обољења, и штити срце и крвоток. Недостатак овог витамина изазива поремећај рада мишића и нервног система.

Витамин F (Линолна, линолеинска и арахидонска киселина)

уреди
Главни чланак: Vitamin F

Vitaminom F називају се незасићене масне киселине, иако немају прави витамински карактер. Природни извори су: пшеничне клице, семенке од лана, сунцокрета, соје и кикирикија. Он помаже спречавању таложења холестерола у артеријама, сузбија обољења срца и доприноси здрављу коже и косе. Услед недостатка витамина Ф настају екцеми и акне.

Витамин H (Биотин)

уреди
Главни чланак: Витамин Х
 
Биотин

Кристално једињење тешко растворљиво у води и отпорно према многим хемијским реакцијама. Дневне потребе за овим витамином: 30-100 мкг. Има га у месу, јајима, џигерици, бананама, шампињонима, грашку, карфиолу, спанаћу, орасима, чоколади, а синтетише га и цревна флора из масних киселина. У виду коензима учествује у метаболизму масти, протеина и угљених хидрата. Недостатак се ретко јавља, а може настати услед дуготрајне употребе антибиотика.

Витамин K (филохинон)

уреди
Главни чланак: Витамин К

Кристално једињење жућкасте боје, растворљив у мастима, отпоран на загревање. Има седам облика, од тога 2 природна које стварају бактерије у цревима и 5 синтетичких. Дневне потребе за овим витамином: 60-70 мкг. Има га у броколима, спанаћу, келераби, зеленој салати, изнутрицама. Неопходан је за синтезу протромбина који делује на згрушавање крви. Недостатак овог витамина је редак случај и јавља се код дуготрајног узимања антибиотика који уништавају цревну флору.

Антивитамини

уреди

Антивитамини су антагонисти (имају супротно деловање) скоро свим витаминима. Нису познати само за витамине А и D. Слични су по саставу витаминима и могу се, када нема довољно витамина, уградити у одговарајуће коензиме. На тај начин се коензими не активирају што ремети нормално одвијање физиолошких процеса у организму. Ако се правилном исхраном уноси довољна количина витамина, они не дозвољавају антивитаминима да се везују.

Добијање витамина

уреди

Већина важних витамина, као што су витамин А, Б1, Б2, Б3, C, Д3 и други, добијају се углавном на два начина:

Извори

уреди
  1. ^ Јонес, Даниел (2011). Роацх, Петер; Сеттер, Јане; Еслинг, Јохн, ур. Цамбридге Енглисх Проноунцинг Дицтионарy (18. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-15255-6. 
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 63. ИСБН 86-331-2112-3. 
  3. ^ Матон, Антхеа; Јеан Хопкинс; Цхарлес Wиллиам МцЛаугхлин; Сусан Јохнсон; Марyанна Qуон Wарнер; Давид ЛаХарт; Wригхт, Јилл D. (1993). Хуман Биологy анд Хеалтх . Енглеwоод Цлиффс, Неw Јерсеy, УСА: Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-981176-0. ОЦЛЦ 32308337. 
  4. ^ Публисхинг, Харвард Хеалтх. „Листинг оф витаминс”. Харвард Хеалтх. Приступљено 12. 5. 2020. 
  5. ^ „Витаминс анд Минералс”. Натионал Институте он Агинг (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2020. 
  6. ^ Витамин анд минерал реqуирементс ин хуман нутритион 2нд Едитион. Wорлд Хеалтх Организатион анд Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс. 2004. стр. 340—341. ИСБН 9241546123. 
  7. ^ Регулатион (ЕЦ) Но 1925/2006 оф тхе Еуропеан Парлиамент анд оф тхе Цоунцил оф 20 Децембер 2006 он тхе аддитион оф витаминс анд минералс анд оф цертаин отхер субстанцес то фоодс. ОЈ L 404, 30.12.2006, п. 26–38
  8. ^ Бендер ДА (2003). Нутритионал биоцхемистрy оф тхе витаминс. Цамбридге, У.К.: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80388-5. 
  9. ^ „Фоод Фортифицатион Инитиативе”. Фоод Фортифицатион Инитиативе, Енханцинг Граинс фор Беттер Ливес. Архивирано из оригинала 04. 04. 2017. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  10. ^ Wилсон РД, Wилсон РД, Аудиберт Ф, Броцк ЈА, Царролл Ј, Цартиер L, et al. (јун 2015). „Пре-цонцептион Фолиц Ацид анд Мултивитамин Супплементатион фор тхе Примарy анд Сецондарy Превентион оф Неурал Тубе Дефецтс анд Отхер Фолиц Ацид-Сенситиве Цонгенитал Аномалиес”. Јоурнал оф Обстетрицс анд Гyнаецологy Цанада. 37 (6): 534—52. ПМИД 26334606. дои:10.1016/с1701-2163(15)30230-9  . 
  11. ^ Функ, Цасимир (1912). „Тхе етиологy оф тхе дефициенцy дисеасес. Бери-бери, полyнеуритис ин бирдс, епидемиц дропсy, сцурвy, еxпериментал сцурвy ин анималс, инфантиле сцурвy, схип бери-бери, пеллагра”. Јоурнал оф Стате Медицине. 20: 341—368.  Тхе wорд "витамине" ис цоинед он п. 342: "Ит ис ноw кноwн тхат алл тхесе дисеасес, wитх тхе еxцептион оф пеллагра, цан бе превентед анд цуред бy тхе аддитион оф цертаин превентативе субстанцес; тхе дефициент субстанцес, wхицх аре оф тхе натуре оф органиц басес, wе wилл цалл "витаминес"; анд wе wилл спеак оф а бери-бери ор сцурвy витамине, wхицх меанс а субстанце превентинг тхе специал дисеасе."
  12. ^ Цомбс ГФ (30. 10. 2007). Тхе Витаминс. Елсевиер. ИСБН 9780080561301. 
  13. ^ „Витамини. орг”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2008. г. Приступљено 25. 5. 2008. 

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vitamin&oldid=27922438”