Википедија

YU група

српска и југословенска музичка група из Београда

YU група је југословенска и српска рок група из Београда.

YU група
Улица отвореног срца, Пожешка, 2018.
Музички рад
Активни период
  • 1970—1981
  • 1987—данас
Оснивање1970. (Београд)
Жанр
Чланови
Садашњи чланови
Бивши чланови
Остало
Веб-сајтyugrupa.com

Историја бенда уреди

 
Сакои браће Јелић из 80'их година XX века (креација Ивана Младенова).

1970—1981 уреди

Основали су је у јесен 1970. године браћа Драги и Жика Јелић, у то време већ искусни музичари из бендова из 1960их: „Албатроси“, „Аласи“, „Бедуини“, „Силуете“, „Џентлмени“, као и Миодраг Округић (оргуље) и Велибор Богдановић (бубњеви).[1] Име YU групе су заправо одабрали обожаваоци на концерту у Београду, претходни назив бенда је био Идејни посед.[2] Новембра 1970, на њиховом концерту у клубу Синагога у Земуну, диск џокеј Зоран Модли је питао публику да предложи име за бенд. За рођендан групе су одабрали 29. новембар (Дан републике у СФРЈ) и сваке године су га прослављали концертом у београдском Дому синдиката.[3] Прва песма бенда, „Нона“, снимљена је крајем децембра. Песма је инспирисана народном музиком са Косова, чиме YU група постаје један од пионира такозваног етно-рока, комбинујући рок и елементе народне фолк музике.[4] Њихов први велики концерт је у организацији шаховског мајстора Николе Караклајића и новинара Пеце Поповића, уредника Радио Београда и емисије Вече уз радио. Концерт је одржан у позоришту Дадов 21. 1. 1971. Током године одржали су велики број концерата, углавном у Србији. Снимају четрнаест песама за потребе Радио Београда, део тих песама је касније објављен на винил сингловима. Све копије њиховог првог сингла „Нона“ продате су одмах након објављивања, али ПГП РТБ је одбио да објави нови број примерака, и тако YU група прелази у Југотон. Бенд наступа на фестивалу Београдско пролеће с песмом „Тајна“. Песме „Дрвени мост“, „Мали Медвед“ и „Мала Џој“ су добро прихваћене на свим њиховим концертима. Лето проводе на наступима у престижном клубу Лантерна у Ровињу. Након тога Округић (касније формирао бенд Опус) напушта групу, док се гитариста Миодраг „Бата“ Костић придружио бенду (претходно Теруси). Костић је претходно био укључен у рад бенда, писао је неке од песама. Драги Јелић и Костић су били гитарски дуо, а Костић је наставио да пише хитове у фолк стилу. У марту 1972. бенд је отишао на турнеју по Бугарској, током које су одржали четрдесет концерата. С обзиром на чињеницу да је емисија Вече уз радио имала култни статус у Бугарској, публика је знала све њихове песме, али један део тамошње јавности био је шокиран њиховим изгледом. Након што су се вратили у Југославију, наступају на рок вечери Београдског пролећног фестивала, у дворани Дома синдиката заједно са Корни групом, Тиме и Млади Леви. Затим YU група наставља као трио (Костић и Богдановић напустили групу), остају браћа Јелић и Ратислав „Раша“ Ђелмаш, као нови бубњар. Следећих неколико година наступају по целој Југославији, где добијају нове обожаваоце у Словенији и Хрватској. У то време, клавијатуриста Тихомир „Поп“ Асановић је постао нови члан, а фебруара 1973. YU група одлази у Лондон где имају концерт и снимају један демо. Враћају се у Југославију како би одржали концерт у београдској Хали спортова, и држе високу позицију на југословенској рок сцени, бенд је одбацио каријеру у Енглеској.[5] У лето 1973. издају свој деби истоимени албум. Албум је донео и бројне хитове у блуз стилу: „Море“, „Трка“, „Чудна шума“, као и култну баладу „Црни лептир“. У новембру Костић се вратио у бенд. Са песмом „Косовски божури“, наступају на Боом поп фесту у Љубљани (Дворана Тиволи, 1973. године). Почетком 1974, YУ група издаје свој други студијски албум „Како то да сваки дан?“. Албум је музички разноликији, али нема бројних хитова као претходни. 9. новембра учествовали су на Скопском фестивалу, где су извели песму "Неда". На крају године, Драги Јелић је отишао на одслужење војног рока у ЈНА. Године 1975, најбољи југословенски гитаристи суделују на концерту Конгрес рок мајстора, на којем су били Жика Јелић и Ђелмаш. Драги се вратио у јуну 1975, а Костић је напустио бенд поново. Исте године издали су трећи албум (такође под именом YU Група), на коме се издвајају хитови „Опрости љубави, „Нови звук“ и „Ја морам даље“. У септембру 1976. је пуштен компилацијски албум YU Злато, на којем се налазе њихове сингл песме. На Боом фестивалу, у Београду, наступају са песмом „Сама“. Током исте године, Ђелмаш је напустио бенд и формирао групу Зебра. Драган Мицић је заменио Ђелмаша, а на крају 1976, гитариста Неџат Мацуља се придружио бенду. Године 1977, отишли су на турнеју у Совјетски Савез, током које су одржали преко шездесет концерта. Исте године, издали су свој четврти студијски албум „Међу звездама“. Године 1978, YU група изводи на фестивалу у Опатији (Вече роцк музике) песму „Спали своја сећања“. На крају 1978, Костић је поново постао члан бенда, а такође и Драгољуб Ђуричић (бубњеви) и бивши члан групе Здраво Драган Јанковић (клавијатуре). Ова постава је одржала још једну турнеју у Совјетском Савезу. Следећи албум Само напред, објављен је 1979, најпознатије песме су „Идентитет, „Удај се добро“, „Идеш ми на нерве“ и „Аутобус за рај“. На албуму су гости познати музичари Лаза Ристовски, Беби Дол и Слађана Милошевић. У време велике популарности новог таласа бендова у Југославији почетком 1980их, као и велике популарности YU Групе, долази до изненадног повлачења групе са сцене. Наиме крајем 1981, њихов комби с делом музичке опреме је изгорео, а Жика Јелић се повредио у пожару. Након овог инцидента, чланови YU групе одлучују да заврше своју активност. Браћа Јелић су почели да раде као концертни организатори, Ђуричић је постао члан групе Леб и сол а Миодраг Костић ради као уредник у Радио Београду.

1987—данас уреди

На крају 1980их, група Бијело Дугме има огроман успех са својим песама у етно-рок стилу, а вођа Горан Бреговић је предложио браћи Јелић да поново YU група започне са радом.[6] Иако су повремено радили током прве половине 1980-их, YU група се званично окупила 1987. године. Издали су свој повратнички албум „Од злата јабука“, са истоименом насловном песмом која постаје главни хит. YU група наступа на концерту Легенде YУ Рока, заједно уз Индеxе, Корни групу, Тиме и Радомира Михајловића Точка. На албуму уживо су пуштене песме „Чудна Сума“, „У Тами диско клуба“, „Црни лептир“, „Нона“, „Косовски божури“ и „Сама“.[7] Новембра 1988, бенд је објавио „Има наде“. Највећи хитови на албуму су били „Морнар“, као и култна балада „Дунавом шибају ветрови“. После тога је уследио албум „Трагови“, снимљен с Ђелмашем на бубњевима још једном, и са Сашом Локнером и Николом Чутурилом као гостима. На 22. рођендан, бенд је добио новог члана, Петра Јелића, који је нећак Драгог и Жике. Нова постава је објавила албум „Рим“ 1994. године. Албум је сниман у Италији, а продуцирао га је Драги Јелић и Марио Занинни Qуирини. Албум је донео нове хитове „Одлазим“, „Олуја“, „Дунав“, „Гледај Само Право“. Током касних 1990-их, бенд ретко наступа у Југославији. Године 2005, Игор Малешевић (бивши члан Бјесова) постаје нови бубњар. YU група је објавила свој најновији студијски албум симболичног назива „Дуго знамо се“. Албум је углавном оријентисан ка хард рок стилу. Текст за песму „Пустиња" је написала Беби Дол, а текст за „Боже, спаси ме“ и „Танго“ написао је фронтмен Ван Гога Звонимир Ђукић Ђуле. Албум је био генерално добро примљен, и донео је хитове „Пустиња“, „Замолићу те“, „Боже, спаси ме“ и „Танго“. Године 2007, бенд је издао свој први службени албум уживо „Ливе“. Неке од песама са албума су забележене 1996. у Студију M у Новом Саду, на којем учествује Корнелије Ковач. Године 2008, бубњар Слободан Јуришић заменио је Малешевића. Током 2009, Цроатиа Рецордс је објавио двоструки компилацијски албум „Тхе Ултимате Цоллецтион“, на којем се налази 35 песама из раздобља од 1972. до 1977. Од Октобра 2015, бенд ради на новом албуму, који ће бити објављен до краја године. Новембра 2015, после 10 година дискографске паузе, објавили су сингл „Паника“.

Утицај уреди

Музичари који су, према властитим речима, били под утицајем YU групе су и бивши гитариста Бијелог Дугмета Горан Бреговић, Ален Исламовић, Душан Којић Која из Дисциплине кичме (који је обрадио песму „Чудна шума“ на њиховом албуму 1986. „Сви за мном!“), кантаутор и бивши члан Рибље чорбе Никола Чутурило и чланови бенда Јарболи. Други музичари који су похвалили рад групе су Корнелије Ковач, Љуба Нинковић (С времена на време), Радомир Михајловић Точак, Влатко Стефановски и Зденка Ковачичек. У књизи YУ 100: најбољи албуми југословенске Рок и поп музике се налазе два албума YU групе: YU Злато (рангиран на 57 месту) и YU група (рангиран на 62 месту).[8]

О групи је редитељ Дарко Лунгулов снимио документарни филм Ју група - тренутак сна (2023).[9]

Дискографија уреди

Синглови уреди

Студијски албуми уреди

Уживо уреди

Референце уреди

  1. ^ Пауновић, Зоран (7. 9. 2022). „Шта је то што YУ групу чини тако великом и важном, и шта су то Јелићи својом музиком заувек отели од тмине: Бесмртна младост”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 7. 9. 2022. 
  2. ^ Правда:Драги Јелић „ЈУ Група“: Младим бендовима нико не даје шансу Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2012) Приступљено 20. 11. 2011.
  3. ^ Пресс:Српски „Стонси" рођени на Дан републике[мртва веза] Приступљено 26. 11. 2012.
  4. ^ Петар Јањатовић, (2007). ЕX YУ РОЦК енциклопедија 1960-2006. Београд: страна 241.
  5. ^ Време:Пола века у рокенролу Приступљено 26. 11. 2012.
  6. ^ Петар Јањатовић, (2007). ЕX YУ РОЦК енциклопедија 1960-2006. Београд: страна 31.
  7. ^ Легенде YУ Рока Приступљено 26. 11. 2012.
  8. ^ Душко Антонић; Данило Штрбац (1998). YУ 100: најбољи албуми југословенске рок и поп музике. Београд: YУ Роцк Пресс. стр. 41
  9. ^ Филиповић, Јелена. „Документарац „Ју група – Тренутак сна”, прича о породици, музици, бившој држави на Фесту”. Политика Онлине. Приступљено 2023-03-02. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=YU_grupa&oldid=26792730”