Занамивир је органско једињење, које садржи 12 атома угљеника и има молекулску масу од 332,310 Da.[1][2][3][4][5][6]

Занамивир
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
Начин применеРеспираторно (инхалација)
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације2,5-5,1 х
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број139110-80-8 ДаY
ATC кодJ05AH01 (WHO)
PubChemCID 60855
DrugBankDB00558 ДаY
ChemSpider54842 ДаY
KEGGC08095 ДаY
ChEBICHEBI:50663 ДаY
ChEMBLCHEMBL222813 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC12H20N4O7
Моларна маса332,310
  • [H][C@]1(OC(=C[C@H](N=C(N)N)[C@H]1NC(C)=O)C(O)=O)[C@H](O)[C@H](O)CO
  • InChI=1S/C12H20N4O7/c1-4(18)15-8-5(16-12(13)14)2-7(11(21)22)23-10(8)9(20)6(19)3-17/h2,5-6,8-10,17,19-20H,3H2,1H3,(H,15,18)(H,21,22)(H4,13,14,16)/t5-,6+,8+,9+,10+/m0/s1 ДаY
  • Key:ARAIBEBZBOPLMB-UFGQHTETSA-N ДаY
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 10
Broj donora vodonika 7
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[7] (ALogP) -3,4
Растворљивост[8] (logS, log(mol/L)) -1,6
Поларна површина[9] (PSA, Å2) 200,7

Референце

уреди
  1. ^ Меиндл П, Бодо Г, Палесе П, Сцхулман Ј, Туппy Х: Инхибитион оф неураминидасе ацтивитy бy деривативес оф 2-деоxy-2,3-дехyдро-Н-ацетyлнеураминиц ацид. Вирологy. 1974 Апр;58(2):457-63. ПМИД 4362431
  2. ^ вон Итзстеин M, Wу WY, Кок ГБ, Пегг МС, Дyасон ЈЦ, Јин Б, Ван Пхан Т, Смyтхе ML, Wхите ХФ, Оливер СW, ет ал.: Ратионал десигн оф потент сиалидасе-басед инхибиторс оф инфлуенза вирус реплицатион. Натуре. 1993 Јун 3;363(6428):418-23. ПМИД 8502295
  3. ^ Хата К, Косеки К, Yамагуцхи К, Мориyа С, Сузуки Y, Yингсакмонгкон С, Хираи Г, Содеока M, вон Итзстеин M, Миyаги Т: Лимитед Инхибиторy Еффецтс оф Оселтамивир анд Занамивир он Хуман Сиалидасес. Антимицроб Агентс Цхемотхер. 2008 Ауг 11. ПМИД 18694948
  4. ^ Сугаyа Н, Тамура D, Yамазаки M, Ицхикаwа M, Каwаками C, Каwаока Y, Митамура К: Цомпарисон оф тхе цлиницал еффецтивенесс оф оселтамивир анд занамивир агаинст инфлуенза вирус инфецтион ин цхилдрен. Цлин Инфецт Дис. 2008 Ауг 1;47(3):339-45. ПМИД 18582202
  5. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  6. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  7. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  8. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  9. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).