Зидовудин је органско једињење, које садржи 10 атома угљеника и има молекулску масу од 267,241 Da.[1][2][3][4][5][6][7]

Зидовудин
Клинички подаци
Продајно имеApo-Zidovudine, Aztec, Compound S, Novo-Azt
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално, интравенозно
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације1,1 х
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број30516-87-1 ДаY
ATC кодJ05AF01 (WHO)
PubChemCID 35370
DrugBankDB00495 ДаY
ChemSpider32555 ДаY
KEGGC07210 ДаY
ChEBICHEBI:10110 ДаY
ChEMBLCHEMBL129 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC10H13N5O4
Моларна маса267,241
  • CC1=CN([C@H]2C[C@H](N=[N+]=[N-])[C@@H](CO)O2)C(=O)NC1=O
  • InChI=1S/C10H13N5O4/c1-5-3-15(10(18)12-9(5)17)8-2-6(13-14-11)7(4-16)19-8/h3,6-8,16H,2,4H2,1H3,(H,12,17,18)/t6-,7+,8+/m0/s1 ДаY
  • Key:HBOMLICNUCNMMY-XLPZGREQSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења113—115 °C (235—239 °F)

Osobine уреди

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 3
Particioni koeficijent[8] (ALogP) 0,1
Растворљивост[9] (logS, log(mol/L)) -0,3
Поларна површина[10] (PSA, Å2) 128,6

Референце уреди

  1. ^ Де Цлерцq Е: ХИВ ресистанце то реверсе трансцриптасе инхибиторс. Биоцхем Пхармацол. 1994 Јан 20;47(2):155-69. ПМИД 7508227
  2. ^ Yарцхоан Р, Митсуyа Х, Бродер С: АИДС тхерапиес. Сци Ам. 1988 Оцт;259(4):110-9. ПМИД 3072667
  3. ^ Цоннор ЕМ, Сперлинг РС, Гелбер Р, Киселев П, Сцотт Г, О'Сулливан МЈ, ВанДyке Р, Беy M, Схеарер W, Јацобсон РЛ, ет ал.: Редуцтион оф матернал-инфант трансмиссион оф хуман иммунодефициенцy вирус тyпе 1 wитх зидовудине треатмент. Педиатриц АИДС Цлиницал Триалс Гроуп Протоцол 076 Студy Гроуп. Н Енгл Ј Мед. 1994 Нов 3;331(18):1173-80. ПМИД 7935654
  4. ^ Митсуyа Х, Yарцхоан Р, Бродер С: Молецулар таргетс фор АИДС тхерапy. Сциенце. 1990 Сеп 28;249(4976):1533-44. ПМИД 1699273
  5. ^ Митсуyа Х, Wеинхолд КЈ, Фурман ПА, Ст Цлаир МХ, Лехрман СН, Галло РЦ, Бологнеси D, Баррy ДW, Бродер С: 3'-Азидо-3'-деоxyтхyмидине (БW А509У): ан антивирал агент тхат инхибитс тхе инфецтивитy анд цyтопатхиц еффецт оф хуман Т-лyмпхотропиц вирус тyпе III/лyмпхаденопатхy-ассоциатед вирус ин витро. Проц Натл Ацад Сци У С А. 1985 Оцт;82(20):7096-100. ПМИД 2413459
  6. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  7. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  8. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  9. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  10. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).