Википедија

Злоупотреба и контрола хуманитарних организација

Под хуманитарним радом сматра се сваки рад који се чини у циљу помагања другима, при чему се не стиче никаква материајлна корист. Суштина хуманитарног рада је осећај моралне сатисфакције. Овом врстом активности могу се бавити сви, без обзира на старост, пол, националну припадност, религију.... У Србији постоји доста хуманитарних организација, иако се тачан број не зна, које се јављају у облику: фондова, фондација, задужбина, хуманитарних невладиних организација (НВО), итд.

Врсте хуманитарних организација уреди

Симбол Црвеног крста, једне од најпознатијих интернационалних хуманитарних организација
  • Хуманитарни фонд означава материјална средства, у новцу или у стварима, која се прикупљају за остваривање прецизно одређеног циља. Оснивач фонда може да буде предузеће, установа или друго правно лице, група грађана, или појединац, при чему управљање имовином обавља оснивач или колегијални орган организције којој је, по вољи оснивача, фонд предат на управљање.[1]
  • Фондација, јесте правно лице без чланова и основне имовине које је основано ради доброчиног остваривања општекорисног циља који није забрањен Уставом или законом.
  • Задужбина јесте правно лице без чланова којем је оснивач наменио одређену имовину (основна имовина) ради доброчиног остваривања општекорисног циља или приватног интереса, односно циља који није забрањен Уставом или законом.
  • Невладине организације су у основи самоуправна тела која функционишу на бази волонтерског рада и која самим тим не подлежу руковођењу од стране државних органа власти. Појмови који се употребљавају за опис НВО-а у домаћем закону могу да буду различити, а обухватају удружења, добротворне установе, фондације, фондове, непрофитне корпорације, друштва и трустове. Не укључују тела која делују као политичке странке.

У Кривичном законику РС су дефинисане реазличите казне за различите износе учињене штете услед злоупотребе хуманитарних организација. Уколико се узме у обзир да се на средства које ове организације стичу не плаћа порез, долази се до закључка да то оставља простора за различите малверзације које се тичу утаје пореза. То представља одличан заклон за оне који поред неке хуманитарне организације поседују и приватну фирму.

Поред тога дешавају се и тзв. послуге, где се новац организације ‚‚позајмљује’’ на одређени период како би се прибавила лична корист.

Неки од примера злоупотреба хуманитарних организација су случај Стајковац, Случај Владике Артемија, случај Катарине Ребраче, итд..

Случај Стајковац уреди

Бивши председник Управног одбора Дечје клинике у Београду[2] Борис Стајковац ухапшен је 3. марта 2009. године због сумње да је као власник ‚‚Медиа Макс’’ утајио око 12 милиона динара пореза. Сатјковац је осумљичен да је утајио порез у периоду од 2006. до краја 2008. године. Предузеће за маркетинг ‚‚Media Max’’ саопштило је да су тврдње о утаји пореза неосноване.[3]

Извештајем пореске полиције утврђено је да је Стајковац заједно са Мишом Стојановићем „лажно приказао набавку добара и вршење услуга фирме ‚‚Медија макс" у износу од 7.455.899 динар и на тај начин избегао плаћање пореза на додату вредност у износу од 1.147.399,09 динара."

Стајковац је у пословним књигама свог предузећа лажно приказао вршење услуга на основу рачуна које је он као физичко лице издао, и то у укупном износу од 6.907.720 динара, па је на тај начин избегао плаћање пореза на додату вредност у укупном износу од 1.053.762 динара. Такође, утврђено је да је Стајковац у намери да у потпуности избегне плаћање пореза по одбитку на 20.985.732 динара, он тај износ приказао као трошак пословања. Те паре је себи и сарадницима поделио као плате, чиме је избегао плаћање пореза на доходак грађана у износу од 3.997.261 динара.

Борис Стајковац разрешен је дужности председника Управног одбора Универзитетске дечје клинике два дана пошто је ухапшен. Међутим, није реч о разрешењу са дужности због сумње да је утајио порез, како пише у кривичној пријави против њега, већ о редовној смени управних и надзорних одбора у 21 здравственој институцији за које је надлежна Влада Србије.[4]

Прво основно јавно тужилаштво у Београду 23. септембра 2010. године подигло је оптужницу против Бориса Стајковца, због сумње да је заједно са супругом Милицом и саучесницима утајио скоро три милиона динара (штета четири пута мања од оне за коју се у почетку теретио).[5]

Процес који се води против Бориса Стајковца још увек је у току.

Случај Владике Артемија уреди

Према Извештају друге комисије Синода, у Епархију рашко-призренску је, не рачунајући прилоге СПЦ-а и верника појединачно, од министарстава за Косово и Метохију и вера у периоду од 2003. до 2009. године добијено око 3,5 милиона евра за грађевинске радове. Овде нису укључена редовна средства за помоћ свештенству и монаштву од 50 милиона динара годишње, пише у оптужници СПЦ против епископа Артемија.

Увидом у благајну и благајничку документацију утврђено је да је новац из наменских фондова епархије по одобрењу Артемија и Симеона трошен ненаменски и то у великим износима. Из Фонда добровољних прилога исплаћена је градња објеката у другој епархији на Плочнику, куповина возила за манастир Бањска, земљишта у Врњачкој Бањи. Из фонда од продаје аутомобила „Ауди" плаћана је кирија за стан протојереја Симеона у Солуну.

Из Фонда за обнову порушених цркава и манастира новац је исплаћиван на руке Суботичком, а купљена је кућа у Сремчици од Вељка Сикирице. Из овог фонда плаћано је адвокату Малкому Шоу и лобистичкој кући „Венејбл" и Џемсу Џатрасу. Артемије је Џатраса у акту бр. 28 од 23. јануара 2007. Патријарху Павлу приказао као „осведоченог нашег пријатеља и сарадника у одбрани Косова". Артемије је одобрио да се Џатрасу преко Националне банке Грчке исплати 350.000 долара, а преко Комерцијалне банке уплаћено му је 400.000 долара, док је адвокату Зорану Ристићу, на име правних савета, исплаћено четири хиљаде евра.

Из Фонда добровољних прилога из иностранства у 2004, 2008. и 2009. ненаменски је потрошено око 150.000 евра, док за 2005-2007. нема података ни о износима прилога, а ни о трошењу. У Фонд за обнову порушених цркава и манастира од 2004. до 2010. уплаћено је 581.120 евра, а ненаменски је потрошено 357.760 евра и то углавном за кућу Владике Артемија у Сремчици, трошкове за Лондон, хонораре адвокату у Стразбуру (47.700 евра), враћање личних позајмица епископу Артемију за градњу Владичанског конака и сл. У Хуманитарни фонд епархије је од 2004. до 2010. са разних страна уплаћено 220.511 евра, а ненаменски је потрошено 38.597 евра. Прилози у Фонд за Косово и Метохију од 2003. до 2010. од Владе Србије износили су 284.936 евра, а ненаменски је потрошено 110.490 евра.

Процес који се води против Владике Артемија још увек је у току.

Добротворни фонд Катарина Ребрача уреди

Основан је у мају 2006. године, уз званичну подршку Министарства здравља и Института за онкологију и радиологију Србије[6]. Основни циљ Фонда је борба против рака дојке у Србији.

Све акције фонда биле су организоване уз пуну подршку Скупштине града, Градског секретаријата за здравље, Фондације њ.к.в. принцезе Катарине[7], али и многих других еминентних установа у Србији.[8]

Полиција је почела да истражује пословање Фондације Катарине Ребраче након пријаве коју је Институт за онкологију и радиологију Србије у Београду поднео Министарству здравља против Фондације Катарине Ребраче.

Припадници Управе криминалистичке полиције и Полицијске управе за град Београд, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Београду, су 7. 4. 2010. ухапсили Катарину Никол Ребрачу, власницу модне агенције „К Моделс" и хуманитарног фонда који носи њено име.[9]

Потом су ухапшене чланице Управног одбора фонда Мирјана Христић , која је и одговорно лице агенције „Топ имаге" из Београда, и Слађана Миронија - оснивач те агенције, као и Татјана Бабац - оснивач и одговорно лице агенције „Импацт Цонсултинг" и Сандрина Богуновић Вагнер - одговорно лице агенције „Центар за креативно домаћинство" из Београда због постојања основане сумње да су извршиле кривично дело злоупотребе службеног положаја. Осумњичена лица су у временском периоду од марта 2006. до априла 2010. године противправно присвојила новчана средтва у износу од 37 милиона динара, која су на рачун Добротворног фонда „Катарина Ребрача" уплаћена од стране донатора ради едукације и информисања женске популације о превенцији рака дојке. Ухапшене особе су, уз кривичну пријаву, приведене истражном судији Вишег суда у Београду.[10]

Катарина Ребрача заједно са својом мајком Сандрином Богуновиц Вагнер је пуштена из притвора 14.новембра 2010. након што је веће београдског Вишег суда прихватило предлог одбране и као заштитну меру одузело јој пасош. Осим ње прилику да се брани са слободе добила је и Слађана Миронија, након што су у Окружном затвору провеле нешто више од 7 месеци.[11]

Током читавог процеса истраге Катарина је негирала кривицу тврдећи да је средства Фонда користила само за потребе хуманитарне акције.[12] Процес који се води против Катарине Ребраче још увек је у току.

Контрола рада хуманитарних организација уреди

Механизми контроле рада хуманитарних организација у Србији не постоје, као ни тачан податак колико ових организација има код нас.

Према важећем закону из 1989. године, за контролу токова новца ових фондова задужене су општине на чијој територији су фондови основани. Међутим у међувремену су многи закони, као и Устав, промењени, те токове новца хуманитарних организација нико не контролише.

Међутим, ни у Министарству културе нису сигурни колики је тачан број хуманитарних фондација у нашој земљи, али према Закону о задужбинама, фондацијама и фондовима из 1989. рад хуманитарних фондација контролише општина на којој је фондација основана.

Али, у време када је донет овај закон постојали су неки други органи општинске самоуправе, а у међувремену је мењан и Устав и доношени су многи други закони. Надлежност за рад хуманитарних организација би према томе требало да контролише Градски секретаријат за културу.

Међутим, пошто још увек није донет закон који регулише рад хуманитарних организација, а по важећем закону из 1989. године хуманитарни фондови се данас воде као удружења грађана и регулисани су Законом о удружењима грађана[14]. Пошто не постоји јасно диференцирање, ствара се могућност за малверзацију.[15]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Задужбине, фондације и фондови у АП Војводини Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јул 2010), Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ Дечја клиника у Београду Архивирано на сајту Wayback Machine (30. април 2010), Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ Бивши председник Управног одбора Дечје клинике у Београду Борис Стајковац ухапшен, Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ Smenjen Boris Stajkovac Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2009), Приступљено 4. 5. 2013.
  5. ^ Оптужница против Стајковца због утаје три милиона динара Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2010), Приступљено 4. 5. 2013.
  6. ^ Институт за онкологију и радиологију Србије, Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ Фондација њ.к.в. принцезе Катарине Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2011), Приступљено 4. 5. 2013.
  8. ^ Власница Хуманитарног фонда "Катарина Ребрача" осумњичена за малверзације, Приступљено 4. 5. 2013.
  9. ^ Ухапшена Катарина Ребрача Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2010), Приступљено 4. 5. 2013.
  10. ^ Ухапшена Катарина Ребрача, Приступљено 4. 5. 2013.
  11. ^ Катарина Ребрача пуштена из притвора, Приступљено 4. 5. 2013.
  12. ^ Ребрача негира кривицу, Приступљено 4. 5. 2013.
  13. ^ Министарство културе, Приступљено 4. 5. 2013.
  14. ^ Закон о удружењима грађана, Приступљено 4. 5. 2013.
  15. ^ Токови новца хуманитарних организација без контроле, Приступљено 4. 5. 2013.

Литература уреди

  1. „Фондације, задужбине и фондови“, преузето 13. децембра 2010.
  2. „Закон о задужбинама и фондацијама,“, члан 2., 29. мај 2009, преузето 13.децембра 2010.
  3. „Закон о задужбинама и фондацијама,“,члан 2., 29. мај 2009, преузето 13.децембра 2010.
  4. „Human Rights and Legal Affairs“, преузето 13.децембра 2010.
  5. „Закон о задужбинама и фондацијама,“,члан 359. и чалн 364., 29. мај 2009, преузето 13.децембра 2010.
  6. „Закон о задужбинама и фондацијама,“,члан 7., 29. мај 2009, преузето 13.децембра 2010.
  7. „Закон о задужбинама и фондацијама,“, члан 365., 29. мај 2009, преузето 13.децембра 2010.
  8. „Ухапшен Борис Стајковац,“, 14. децембар 2010, преузето 13.децембра 2010.
  9. „Утајио 12 милиона динара пореза: УХАПШЕН СТАЈКОВАЦ,“[мртва веза], 4. март 2009, преузето 13.децембра 2010.
  10. „Смењен Борис Стајковац,“, 17. март 2009, преузето 13. децембра 2010
  11. „Оптужница против Стајковца због утаје три милиона динара,“, 24. септембар 2009, преузето 13. децембра 2010
  12. „Трошење пара цркве и народа (Комплетан текст оптужнице),“ Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2010), 7. јун 2010, преузето 13. децембра 2010
  13. „Токови новца хуманитарних организација без контроле,“ К. Живановић, M. D. Миликић, 10. април 2010, преузето 13. децембра 2010
  14. „Ухапшена Катарина Ребрача," преузето 14. децембра 2010.
  15. Ухапшена Катарина Ребрача!"[мртва веза]Љ.Рачић, 8. април 2010, преузето 14. децембра 2010
  16. „Ухапшена Катарина Ребрача", 7. април 2010, преузето 14. децембра 2010
  17. „Ухапшена Катарина Ребрача", 7. април 2010, преузето 14. децембра 2010
  18. „Катарина Ребрача пуштена из притвора", 15. новембар 2010, преузето 14. децембра 2010
  19. "Ребрача негира кривицу", 15. новембар 2010, преузето 14. децембра 2010

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zloupotreba_i_kontrola_humanitarnih_organizacija&oldid=27557272”