Зоран Ерић (Београд, 6. октобар 195020. јануар 2024)[1] био је српски композитор савремене класичне музике и универзитетски професор. Ерић је био редовни професор при Катедри за композицију и оркестрацију Факултета музичке уметности у Београду. Држао је међународне мајсторске курсеве по позиву на Guildhall School of Music and Drama у Лондону и Иресиа у Атини. Био је проректор Универзитета уметности у Београду од 2000. до 2004. године.

Зоран Ерић
Лични подаци
Датум рођења(1950-10-06)6. октобар 1950.
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
Датум смрти20. јануар 2024.(2024-01-20) (73 год.)

Биографија уреди

Зоран Ерић је музичко школовање започео у најранијем детињству. Свирао је клавир и виолину, а дипломирао и магистрирао композицију на Музичкој академији у Београду у класи С. Рајичића.[2] Усавршавао се краће време на Орфовом институту у Салцбургу и на мајсторском курсу V. Лутославског у Грожњану. Ерићев опус обухвата два балета, дела за хор, оркестар, солистичку и камерну музику са и без живе електронике на ком пољу је активан и као извођач. Дела су му изводили угледни домаћи и инострани извођачи у готово свим земљама Европе, САД, Кини и Аустралији.[3]

Награде уреди

Добитник је великог броја награда и признања (двоструки лауреат Мокрањчеве награде, Октобарска награда града Београда, двоструки добитник Златне мимозе за филмску музику, YУСТАТ Гранд Приx за позоришну музику, Стеријина награда, Велика златна медаља Универзитета уметности у Београду, Коњовићева награда) Награда "Град театар" за драмско стваралаштво.[4]

Одабрана дела уреди

  • Сенарио за два виолончела
  • Офф за контрабас и гудаче
  • Цартоон за гудаче и чембало
  • Талеа Конзертстüцк за виолину и гудаче
  • Тхе Греат Ред Спот оф Јупитер за озвучено чембало, удараљке и ливе елецтроницс
  • Тхе Абнормал Беатс оф Догон за бас кларинет, клавир, удараљке, усну бас-хармонику и ливе елецтроницс
  • Хелиум у малој кутији за гудаче
  • Нисам говорио за алт саксофон, усну бас-хармонику, глумца наратора и мешовити хор
  • Оберон за флауту и оркестар
  • Шест сцена – коментара за три виолине и симфонијски оркестар

Компоновоао је музику за многе позоришне представе: Медеја, Магбет, Процес, Птице, Хамлет, Краљ Лир, Живот је сан, Сан летње ноћи, Чекајући Годоа, Ружа ветрова, Симон чудотворац, Краљ Лир, Дама с камелијама, Бановић Страхиња, Каролина Нојбер, Корени, Антигона у NY, Максим Црнојевић, Звер на месецу, Фредерик, Поглед у небо, Егзибициониста, Галеб, Посетилац ,Мала трилогија смрти, Тврђава и друге.

Компоновао је музику за филмове:

Референце уреди

  1. ^ „Преминуо Зоран Ерић”. Политика Онлине. Приступљено 2024-01-20. 
  2. ^ „РТС :: Радио Београд 3 :: Из опуса Зорана Ерића”. www.ртс.рс. Приступљено 2024-01-20. 
  3. ^ „Зоран Ерић”. Београдска филхармонија. Приступљено 2024-01-20. 
  4. ^ Тањуг (2024-01-20). „Преминуо чувени српски композитор Зоран Ерић”. Еуронеwс.рс (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24. 

Литература уреди

  • Ко је ко, Библиофон, Београд, 1995.

Спољашње везе уреди