Пилтдаунски човек
Такозвани „пилтдаунски човек" представља остатке лобање и вилица ископаних 1912. године из гробнице у Пилтдауну, селу надомак Укфилда у Источном Сасексу. За ове кости експерти су тврдили да представљају фосиле дотад непознате ране врсте човека (рода Homo). Налазу (новој врсти) је дат и латински назив - Eoanthropus dawsoni.
.jpg)
који је насликао Џон Кук 1915. год.
Важност овог налаза је остала контроверзна до 1953. године, када је налаз проглашен подвалом, јер се испоставило да га чине доња вилица орангутана и лобања савременог човека. Сматра се да је превару осмислио проналазач пилтдаунског човека, Чарлс Досон (по коме је врста и названа). Ово гледиште се често оспорава и предложено је још неколико евентуалних твораца преваре.
Пилтдаунска превара је вероватно најпознатија међу археолошким преварама, са актуелношћу која је трајала преко 40 година, и још дуготрајнијим утицајем услед усаглашености са еволуционим идејама о вези човеколиких мајмуна и човека.
Важнији догађаји уреди
- 1908: Досон проналази прве пилтдаунске фрагменте
- 1912 (фебруар): Досон контактира Вудварда (Woodward) поводом првих фрагмената лобање
- 1912 (јун): Досон, Вудвард и Теилхард оформљују тим за ископавања
- 1912 (јун): Тим проналази молар слона, фрагменте лобање
- 1912 (јун): Откривене десне паријеталне кости лобање и доња вилица
- 1912 (новембар): Новости о ископавањима долазе до популаристичких новина
- 1912 (децембар): Званична презентација пилтдаунског човека
- 1914: Ископан Талгаи човек, који се сматрао потврдом пилтдаунских налаза
- 1925: Едмондс пријављује грешку у геолошким проценама пилтдаунских ископина
- 1943: Препоручује се израда тестова на садржај флуора
- 1948: Вудвард издаје књигу „The Earliest Englishman" (Најранији Енглез)
- 1949: Тестови на садржај флуора указују на релативно малу старост пилтдаунског човека
- 1953: Weiner, Le Gros Clark, и Oakley разоткривају превару (Да би вилица изгледала старија, офарбали су је калијум-дихроматом, а зубе су подбрусили да би личили на људске. Сличне подвале су откривене и на другим фрагментима проналаска, између којих је псећи зуб, такође избрушен, набијен песком и префарбан дихроматом.)
