Piltdaunski čovek
Takozvani „piltdaunski čovek" predstavlja ostatke lobanje i vilica iskopanih 1912. godine iz grobnice u Piltdaunu, selu nadomak Ukfilda u Istočnom Saseksu. Za ove kosti eksperti su tvrdili da predstavljaju fosile dotad nepoznate rane vrste čoveka (roda Homo). Nalazu (novoj vrsti) je dat i latinski naziv - Eoanthropus dawsoni.
.jpg)
koji je naslikao Džon Kuk 1915. god.
Važnost ovog nalaza je ostala kontroverzna do 1953. godine, kada je nalaz proglašen podvalom, jer se ispostavilo da ga čine donja vilica orangutana i lobanja savremenog čoveka. Smatra se da je prevaru osmislio pronalazač piltdaunskog čoveka, Čarls Doson (po kome je vrsta i nazvana). Ovo gledište se često osporava i predloženo je još nekoliko eventualnih tvoraca prevare.
Piltdaunska prevara je verovatno najpoznatija među arheološkim prevarama, sa aktuelnošću koja je trajala preko 40 godina, i još dugotrajnijim uticajem usled usaglašenosti sa evolucionim idejama o vezi čovekolikih majmuna i čoveka.
Važniji događaji
uredi- 1908: Doson pronalazi prve piltdaunske fragmente
- 1912 (februar): Doson kontaktira Vudvarda (Woodward) povodom prvih fragmenata lobanje
- 1912 (jun): Doson, Vudvard i Teilhard oformljuju tim za iskopavanja
- 1912 (jun): Tim pronalazi molar slona, fragmente lobanje
- 1912 (jun): Otkrivene desne parijetalne kosti lobanje i donja vilica
- 1912 (novembar): Novosti o iskopavanjima dolaze do popularističkih novina
- 1912 (decembar): Zvanična prezentacija piltdaunskog čoveka
- 1914: Iskopan Talgai čovek, koji se smatrao potvrdom piltdaunskih nalaza
- 1925: Edmonds prijavljuje grešku u geološkim procenama piltdaunskih iskopina
- 1943: Preporučuje se izrada testova na sadržaj fluora
- 1948: Vudvard izdaje knjigu „The Earliest Englishman" (Najraniji Englez)
- 1949: Testovi na sadržaj fluora ukazuju na relativno malu starost piltdaunskog čoveka
- 1953: Weiner, Le Gros Clark, i Oakley razotkrivaju prevaru (Da bi vilica izgledala starija, ofarbali su je kalijum-dihromatom, a zube su podbrusili da bi ličili na ljudske. Slične podvale su otkrivene i na drugim fragmentima pronalaska, između kojih je pseći zub, takođe izbrušen, nabijen peskom i prefarban dihromatom.)
