Википедија

Đorđe Ničić

Đorđe Ničić (24.11.1856. Negotin- 14.10.1920. Zaječar) bio je srpski botaničar i profesor jestastvenice (nauke o prirodi) koji je delovao na području jugoistočne Srbije. U Negotinu je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, a potom i jestastvenički odsek Velike škole u Beogradu. Kao državni blagodejanac u periodu od 1878-1981. odlazi na studije prirodnih nauka u Minhen. Njegov prosvetiteljski i naučni rad bio je vezan za područja Vranja, Pirota, Gornjeg Milanovca i Zaječara gde je službovao kao profesor, direktor gimnazija i školski nadzornik.

Đorđe Ničić
Datum rođenja(1856-11-24)24. novembar 1856.
Mjesto rođenjaNegotin
Datum smrti14. oktobar 1920.(1920-10-14) (63 god.)
Mjesto smrtiZaječar
ObrazovanjeNauka o prirodi
Zanimanjeprofesor, botaničar

Rad u prosveti uredi

Po povratku sa studija iz Minhena godine 1881. ukazom tadašnjeg ministra prosvete i crkvenih poslova Stojana Novakovića biva raspoređen na mesto prvog vršioca dužnosti direktora novootvorene Niže Vranjske gimnazije.[1] U ovoj pionirskoj dužnosti neštedimice se angažuje na otvaranju daljih razreda niže gimnazije, opremanju škole i njenih kabineta, kao i na unapređenju uslova za praktičan rad i obrazovanje učenika. Đorđe Ničić predavao je u prvom razredu nove gimnazije predmete poznavanje čoveka, krasnopis i nemački jezik, a u drugom botaniku, krasnopis i nemački jezik. Po otvaranju III i IV razreda Vranjske gimnazije i dolasku nedostajućeg profesorskog kadra predavao je poznavanje čoveka u prvom, botaniku u drugom, zoologiju u trećem i hemiju sa mineralogijom u četvrtom razredu. Ničić je predstavljao najugledniju prosvetarsku ličnost u Vranju i njegovom kraju druge polovine XIX veka.[2] Pored vaspitno-obrazovnog rada, Ničić je u Vranju osnovao hor i njime dirigovao i upravljao. Godine 1885. rad škole je nakratko prekinut usled Srpsko-Bugarskog rata, u kome je i Ničić bio mobilisan i učestvovao. U Vranjskoj gimnaziji ostaje do 1888. godine. Krajem 1889. godine biva postavljen za direktora i profesora Pirotske gimnazije, u kojoj ostaje sve do 1893. godine. Nakon odlaska iz Pirota, Ničić biva postavljen na mesto direktora gimnazije u Zaječaru, na kome se nalazi u dva navrata: u periodu od 1894-1898. i 1906-1907. godine. Poslednje godine svog profesorskog rada Ničić provodi u Zaječarskoj gimnaziji iz koje 1911. odlazi u penziju. Posle završetka Prvog svetskog rata usled nedostatka kadra gimnazija u Zaječaru je angažovala penzionisanog Đorđa Ničića od 1919. godine, gde je u svojstvu honorarnog nastavnika predavao jestastvenicu i matematiku, a u posebnom pedagoškom odeljenju za pripremu nastavnog kadra za rad u osnovnim školama predavao je zoologiju[3]. Ostao je angažovan u nastavi do kraja života, preminuvši naredne godine.Pored rada na unapređenju obrazovne delatnosti i jestastvenice u srednjim školama, rezultati njegovog direktorskog i profesorskog rada bili su i opremljeni prirodnjački kabineti, formirani herbarijumi i uređeni školski vrtovi u mestima u kojima je službovao.

Naučno pedagoški rad uredi

Godine 1984. Đorđe Ničić biva izabran za potpredsednika Srpskog profesorskog društva[4], u čijem listu ‘’Nastavnik’’ je jedan od viđenijih saradnika. Uporedo sa prikazom svog naučnog botaničkog rada, Ničić objavljuje nekoliko dela i rasprava posvećenih jestastvenici i metodici nastave prirodnih nauka u srednjim školama, u kojima iskazuje napredne i slobodoumne stavove ukazujući na neophodnost primene savremenih pravaca obrazovanja u prirodnim naukama, kao i na pojavu darvinizma kao prekretnice u razvoju prirodnih nauka.[5] [6]

Botanička istraživanja uredi

Pored nastavnog rada, Ničić se afirmisao i kao izvrstan botaničar. Od 1882.-1888. godine, kao i u toku 1891. godine obilazi bližu i dalju okolinu Vranja gde proučava floru Vranjskog okruga. Interesujući se za floru kraljevine Srbije razvija plodnu saradnju sa najuglednijim srpskim botaničarem dr Josifom Pančićem a potom i dr Savom Petrovićem, opisujući elemente te saradnje u svojim delima.

Botaničke ekskurzije Ničić pravi i u Pirotskom okrugu u toku 1891. i 1892., dok stari Crnorečki okrug obilazi u periodu od 1894. do 1095. godine. Iz njegovog rada na ispitivanju flore ovih područja proističe nekoliko značajnih publikacija. Najznačajnije Ničićevo delo je ’’Građa za floru okoline Vranje’’[7], u kojoj je naveo 1 161 vrstu biljke koja raste u okolini Vranja, od kojih su neke bile nove za našu floru, a neke i za nauku. Ničićev rad i naša flora tako dopiru do vrha domaće i evropske botaničke nauke.

Godine 1886. na botaničkoj ekskurziji sa dr Josifom Pančićem i dr Savom Petrovićem na Ostrozubu beleži nalaz zeleničeta (lovorvišnja, Prunus laurocerasus L. var. serbica Pančić[8]), reliktne biljke na samoj granici svog današnjeg prirodnog areala[9]. Na ovom mestu zeleniče i danas raste u zajednici sa bukvom, u predelu koji je zaštićen kao strogi prirodni rezervat Zeleničje.

Godine 1904. Ničić učestvuje na Prvom kongresu lekara i prirodnjaka u Kraljevini Srbiji gde se nalazi u Predsedništvu biološke i abiološke sekcije u svojstvu sekretara. Tu saopštava delo ’’Prilog za floru Kraljevine Srbije’’[10], u kome prikazuje 44 prinove za floru Kraljevine Srbije sa područja Jugoistočne Srbije, uključujući i vrstu Hieracium Pančićii Ničić, koju tada pominje kao novu vrstu za nauku, a koja je danas poznata pod nazivom Hieracium vranjanum Pančić 1888 (Pančićeva runjika). Nekoliko novih biljnih vrsta za nauku danas nosi naziv po ovom prirodnjaku: Potentilla nicicii Adamović[11] i Euphorbia seguierana Necker subsp. niciciana (Borbás ex Novák) Rech.[12], dok je jednu novu biljnu vrstu Ničić imenovao i opisao (Crocus alexandri Ničić ex Velen) [13]. Vrste Potentilla nicicii Adamović i Crocus alexandri Ničić ex Velen se nalaze na listi strogo zaštićenih biljaka u Republici Srbiji [14].

Citati uredi

’’Ma da nije laka stvar nastaviti rad naših svetlih prethodnika [dr Josifa Pančića i dr Save Petrovića, prim.], opet je naša dužnost da po mogućstvu proučavamo floru naše otadžbine i malo po malo prikupljamo građu za što potpuniji opis flore cele Srbije.’’ [15]

''Posle kratkog spuštanja niza stranu ovog visa, na jedan put stadosmo, očarani divnim izgledom jedne nežne biljke, u sred grube divljačnosti koju nam iznosi okolina njena. To je bilo zeleniče!...Posle prvog ushićenja i onakve radosti, kakva se retko javlja u životu čoveka, mi se približimo sa najvećim oduševljenjem ovoj zalutaloj biljci i ne mogasmo se dovoljno nagledati i nadiviti lepoti njenog lišća...Ali posle silne očaranosti, koju na prvi pogled izaziva u duši i osećajima posmatrača ova biljka na ovome mestu, dolaze drugi utisci, koji posmatrača prožimaju tugom i izazivlju saučešće prema njoj. Jer što duže posmatramo nju i njenu okolinu, to nam više pada u oči teški položaj u kom ona ovde vegetira.''

’’Nastava iz prirodnih nauka sprema učenike da pravilno shvate i svesno vrše svoje dužnosti u društvu, i da svaki po mogućstvu pripomogne rešavanju savremenih kulturnih zadataka....Nastava dakle treba da razvije kod učenika razum i ljubav ka prirodi, upoznajući ih sa pojedinačnim predmetima, pojavama i zakonima njenim kao s delovima jedne celine, u kojoj svaka jedinica nosi na sebi pečat te celine i ispoljava na sebi osnovni pojam universe: celishodnost i lepotu. ’’

‘’U koliko učenik dublje ulazi u prirodne nauke, utoliko tačnije saznaje ne samo svoje moći i nemoći, nego ispravlja i dopunjuje svoje pogrešne nazore, napušta lažljeve samoobmane, ceni istinu i postaje strpeljiv, skroman i blag, a to je put, kojim se vodi volja k istinski humanim težnjama i delima.’’

Izvori uredi

  1. ^ Simonović, R. (1995). „Botaničar Josif Pančić u Vranju”. Zbornik radova učiteljskog fakulteta u Vranju. knjiga II: 125—127. 
  2. ^ Krumin-Sotirov, S. (2006). „Od jestastvenice do biologije – Građa za istoriju naučne misli na tlu jugoistočne Srbije”. Unus Mundus, Časopis za umetnost, nauku i kulturu. Niški kulturni centar. 19-20-21-22/2006: 569—678. ISSN 1451-0871. 
  3. ^ Gimnazija i stručne škole u Zaječaru 1836/37 i 1986/87. Zaječar: Istorijski arhiv „Timočka krajna“ Zajkečar i RO za informativnu i izdavačku delatnost „Timok“ Zaječar. 1987. str. 71. 
  4. ^ „Prosvetni glasnik – službeni list Ministarstva prosvete i crkvenih poslova”. Državna štamparija Kraljevine Srbije. 1894: 263. Pristupljeno 15. 12. 2023. 
  5. ^ Ničić, Đorđe (1893). „Jestastvenica u našim srednjim školama”. Nastavnik: 399—494. 
  6. ^ Ničić, Đorđe (1894). „Razviće i savremeno stanje metodike u prirodnoj istoriji. Pogled s obzirom na srednje škole”. Nastavnik: 20—32, 179—193. 
  7. ^ Ničić, Đorđe (1894). Građa za floru okoline Vranje. Beograd: Kraljevska Srpska državna štamparija. 
  8. ^ Jovanović, B. (1972). Amygdalaceae G. Don. U:Josifović, M. (ed.) Flora SR Srbije, 4. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 179—207. 
  9. ^ Ranđelović, Novica (1977). „Kako je otkriveno zeleniče” (PDF). Informativno-stručno glasilo Ekološkog društva Grdelice. 16: 19. 
  10. ^ Ničić, Đorđe (1905). „Prilog za floru Kraljevine Srbije, I kongres srpskih lekara i prirodnjaka 1904, knjiga 1, sekcija III i IV,”. Zbornik radova I kongres srpskih lekara i prirodnjaka 1904. Beograd: Državna štamparija Kraljevine Srbije. Knjiga I, sekcija III-IV. 
  11. ^ „The World Flora Online”. 
  12. ^ Frajman, B., Záveská, E., Gamisch, A., Moser, T., Schönswetter, P. (2019). „Integrating phylogenomics, phylogenetics, morphometrics, relative genome size and ecological niche modelling disentangles the diversification of Eurasian Euphorbia seguieriana s. l. (Euphorbiaceae).”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 134: 238—252. 
  13. ^ „GBIF—the Global Biodiversity Information Facility”. 
  14. ^ „Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva”. Sl. glasnik RS 5/2010-46, 47/2011-134, 32/2016-59, 98/2016-97. 
  15. ^ Ničić, Đorđe (1892). Jedan priložak za floru Kraljevine Srbije. Beograd: Kraljevska Srpska državna štamparija. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Ничић&oldid=26794237”