Đorđe N. Babić

Đorđe N. Babić je bio srpski glumac, komičar i imitator u medijima sa početka 20. veka opisan kao "prvi srpski komičar i imitator". Moguće da je bio začetnik stendap komedije u Srbiji. Započeo je karijeru 1879. godine kada se pojavio na javnoj i pozorišnoj sceni Srbije, a 1909. je proslavio trideset godina rada o čemu je pisao ilustrovani časopis "Nedelja".

Đorđe N. Babić

Karijera

Kada se on pojavio kao glumac, komika je bila novina za srpsku publiku. Babić se pojavio u doba kada su se stvorile dve političke stranke radikalna i napredna, te je odmah bio gledan podozrivo sa obe strane političke struje, i postavljalo se pitanje "je li naš ili nije naš". Babić je zbog svojih izjava i imitacija često morao da odgovara pred vlastima. On je pored kritikovanja vlasti, po pisanju časopisa "Nedelja" imitirao i muške i ženske likove, srpskog seljaka i seljanku, Makedonca, Crnogorca, Banaćana i mnogo tipova iz beogradskog života, ali i verne imitacije stranaca poput Rusa, Čeha, Cigana, Jevreja i drugih, koje je publika sa zadovoljstvom prihvatala. Bio je imitator i improvizator kome nije bilo ravnog, a često je imitirao i javne ličnosti i odlično podražavao njihove glasove. Godine 1899. je bio osuđen na dve i po godine zatvora zbog navodne uvrede Kralja Milana. Zbog te osude je morao napustiti Srbiju što mu je razorilo brak i porodicu, od žene i sedmoro dece, ostao je sam sa četvoro dece. Vratio se nakon pada dinastije Obrenović. U svom repertoaru je imao imitacije oko 200 javnih ličnosti, među njima Jovana Ristića, Milutina Garašanina, Kralja Milana, Radivoja Milojkovića, Jakova Tucakovića, Ranka Tajsića i drugih. U vreme kad je članak objavljen (2. jula 1909) Babić je sve slabije nastupao i dosta bolovao, te mu je časopis poručio "Radi neumorni trudbeniče, a zasluga tvoja neće se zaboraviti". U listu "Mali žurnal" zapisano je da kada je završio u bolnici, javnost je zahtevala da mu se pomogne, a vlasti su bile protiv toga.