Радивоје Милојковић
Радивоје Милојковић (Глоговац, 17. децембар 1832 — Београд, 16. децембар 1888) био је српски политичар и правник. Био је председник владе кнежевине Србије за време Намесништва (1869—1872). Био је министар унутрашњих послова, министар правде и потпредседник Државнога савета.
| Радивоје Милојковић | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Радивоје Милојковић | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Датум рођења | 17. децембар 1832. | ||||||||||
| Место рођења | Глоговац, Кнежевина Србија | ||||||||||
| Датум смрти | 16. децембар 1888. (55 год.) | ||||||||||
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија | ||||||||||
| |||||||||||
БиографијаУреди
Завршио је Лицеј у Београду. Као државни питомац студирао је право у Хајделбергу и Паризу. У државну службу ступио је 1859. Био је секретар министарства правде, секретар Државнога савета, начелник министарства правде и председник Апелационога суда.
Након убиства кнеза Михаила и у доба Намесништва постао је најпре министар унутрашњих послова. Изабран је за председника владе 8. августа 1869 и на том положају је био до пунолетства кнеза Милана Обреновића 22. августа 1872. Помагао је Јовану Ристићу да се напише Устав од 1869.
Био је ожењен Милевом, кћерком Хаџи-Томе и Јелене. Имали су сина Милана и кћерку Зорку.
Види јошУреди
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Stokes, Gale (1990). Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia. Duke University Press.
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, страница 919.
