Википедија

Javno zdravlje i LGBT+ zajednica

(preusmereno sa Јавно здравље и ЛГБТ заједница)

Javno zdravlje LGBT+ osoba je nauka prevencije bolesti, produžavanja života i unapređenja zdravlja ovih osoba putem organizovanih napora društva (SZO, 1999), oslobođeno bilo kakvog oblika zdravstvene diskriminacije.[1][2][3]

Logo javnog zdravlja LGBT osoba

Zdravstvene i socijalne nejednakosti koje srećemo u svakodnevnom životu, kod pojedinačnih socijalnih kategorija, u koje spadaju i LGBT+ osobe, ukorenjene su u vezama koje su definisane; rasom, klasom, starošću, invaliditetom, religijom, polom, rodnim identitetom ali i mnogim nedovoljno istraženim specifičnim vezama unutar jedne homogene grupe.[4][5] U medicinskoj, ali i drugoj literaturi, postoji veliki broj verodostojnih dokaza, o neopravdanom konsenzusu među profesionalnim medicinskim organizacijama, koje prave razlike u zdravstvenuoj zaštiti LGBT+ kao pacijenta, ali i u njihovim porodicama, što zahteva hitno rešavanje ovog problema u svim zemljama sveta.[6] Primeri iz Mičigena, Ohaja i Nebraske, gde su usvojeni ustavni amandmani o zabrani istopolnog civilnog udruživanja ili braka, su najbolji primer takvih diskriminatorskih odnosa prema manjinskoj populaciji, drugojačije seksualne orijentacije od heteroseksualne.

Zdravlje je javno dobro i pripada svima pa i manjinskim grupama. Zdravlje je samo po sebi prioritetni cilj jer predstavlja osnovni resurs (input) ekonomskog razvoja svakog društva[7]. Zato su diskriminatorski zakoni i amandmani (ne tako retki i u mnogim drugim sredinama širom sveta) neshvatljivi jer su ozbiljno ugrozili donošenja odluka o javnom zdravlju i zdravstvenoj zaštiti, pravima poseta bolnicama, pristupu zdravstvenom osiguranje i pravnoj zaštiti iz oblasti zdravstven i socijalne zaštite LGBT+ osoba u odnosu na heteroseksualne.[8]

Važne reperkusije na stavove o zdravlju homoseksualca ima odnos ljudi koji smatraju da su se homoseksualci „takvi rodili“ jer imaju znatno pozitivniji stav prema njima negoli oni koji smatraju da su oni „izabrali da budu“ ili „naučili da budu“ homoseksualci.

Staro i novo javno zdravlje

uredi

Javnim zdravljem, kako je to uređeno u Zakonu o javnom zdravlju Republike Srbije; „se uređuje ostvarivanje javnog interesa, stvaranjem uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja putem sveobuhvatnih aktivnosti društva usmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja stanovništva, očuvanje životne i radne okoline, sprečavanje nastanka i uticaja faktora rizika za nastanak poremećaja zdravlja, bolesti i povreda, način i postupak, kao i uslovi za organizaciju i sprovođenje javnog zdravlja“[9].

Staro javno zdravlje

Prvobitno je javno zdravlja, kasnije nazvano „staro javno zdravlje“, imalo uži obim obaveza i bavilo se uglavnom po zdravlje rizičnim faktorima, vazduhom i vodom, sigurnom hranom, rešavanjem infektivnih, toksičnih i traumatskih uzroka smrti.

U periodu takvog razmišljanja u oblasti javnog zdravlja, mentalni, socijalni i zdravstvene problemi u jednom društvu koji mogu da deluju na intenziviranje međusobnih efekata ponašanja i blagostanja osoba manjinskih grupa (u koje spadaju i LGBT osobe) nisu razmatrani. Isitovremeno iz dana u dan bolesti zavisnosti, seksualno prenosive bolesti nasilje i zloupotreba ovih osoba s jedne strane, i zdravstveni problememi kao što su brojne bolesti (specifične samo za pojedine manjinske grupe), depresija i aksioznost s druge strane, su sve više bivali rasprostranjeni među manjinskim grupama i otežavali im da se sa njima izbore u uslovima visoke nezaposlenosti, niskih primanja, (što često ograničava i njihovo obrazovanje), rodne i polne diskriminacije, nezdravog načina života i zdravstvene, verske, pravna i druge diskriminacije[10]. Sagledavajući navedenu ali i drugu sve brojniju problematiku javnog zdravlja, posebno manjinskih i zdravstveno ugroženjnih grupa, SZO je proširila obaveze javnog zdravlja. Tako je nastala definicija novog javnog zdravlja, sa mnogo širim i sveobuhvatnijim obavezama.

Novo javno zdravlje

Pored klasičnih oblasti javnog zdravlja, nasleđenih iz starog javnog zdravlja, „novo javno zdravlje“, nastoji da se bavi i problemima koji se odnose i na pravično korišćenje zdravstvenih usluga, ekologiju, javnu-zdravstvenu politiku, povezanost zdravlja sa socijalnim i ekonomskim razvojem, (Ncayiyan et al. 1995) u kome svoja prava obezbeđuju i osobe manjinskih grupa, kao što su homoseksualno orijentisane osobe, koje su odlukom SZO priznate kao mentalno i fiziološki zdrave, i koje se ne razlikuju od većinske heteroseksualne populacije, na koje se donedavno uglavnom nisu odnosila brojna prava iz javnog zdravlja.

Javno zdravlje i seksualna orijentacija

uredi
 

Prva statistika istraživanja koja su sprovedena u Kanadi početkom 21. veka,[11] a bila su povezana sa seksualnom orijentacijeom imala su za cilj da utvrde razliku u zdravstvenim pitanjima između homoseksualne (gej ili lezbijka), biseksualne i heteroseksualne populacije. Pitanja postavljena u studiji obuhvatila su determinante zdravlja, kao što su fizička aktivnost, mentalno zdravlje (uključujući stres), kao i druge problema povezane sa zdravstvenim merama.

Rezultati ove studije, sprovedene među pojedincima starosti od 18 do 59 (1,3% muških i oko 0,7% ženskih homoseksualaca, i 0,9% biseksualnih žena i 0,6% muškaraca), su pokazali da kod nekih zdravstvene mera, postoje značajne razlike između heteroseksualne populacije i gej, lezbijki i biseksualne populacije.

  • (21,8%) homoseksualaca i biseksualca izvjavilo je da su nezadovoljeni zdravstveneom zaštitom u 2003, skoro duplo više u odnosu na heteroseksualace (12,7%).
  • Homoseksualci i biseksualci su češće izloženi stresu u toku života (35%) u odnosu na heteroseksualce (28%).
  • (31,4%) homoseksualaca i biseksualaca je izjavilo da su fizički aktivni u 2003, u poređenju sa (25,4%) heteroseksualaca. (vidi tabelu)

Prikazani rezultati, dobijeni u Kanadi bili su slučni rezultatima dobijenim u Sjedinjenim Državama (primenom koncepta identičnosti) i ukazali su na neophodnost unapređenje javnog zdravlja homoseksualaca i biseksualaca u najvećim zemljama Severne Amerike.[11]

Srbija je članica Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), što ima određenog uticaj na promenu stavova prema javnom zdravlju homoseksualaca u Srbiji. Prema trenutnom stavu SZO o homoseksualnosti Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, homoseksualnost ne uključuje u mentalne poremećaje (jer ona ne proizvodi sekundarne poremećaje kod ličnosti, u smislu poremećaja emocionalne, radne i socijalne aktivnosti).

Kao dijagnozu (poremećaj) Ministarstvo zdravlja Srbije je označilo ego-distonični homoseksualizam, sa naglaskom na nesposobnosti ega da prihvati takvo stanje, što rađa konflikt i zahteva lečenje (što je u suštini psihički poremećaj)

Ciljani, javno zdravstveni problemi LGBT zajednice

uredi

Razlike u zdravstvenom stanju LGB osoba a posebno žena često je u prošlosti rezultovalo negativnim stavovaima i iskustavima u okvirima pojedinih društava i sistema zdravstvene zaštite, što je uticalo na uzvratne obrasce zdravstvenog ponašanja, traženje zdravstvenih-faktora rizika i nametalo specifične zdravstvene probleme. Iz tih razloga, seksualna orijentacija je prepoznata kao socijalna determinanta javnog zdravlja u SAD što je rezultovalo njenim unosom u „Desetogodišnji plan razvoja javnog zdravlja LGBT osoba“, iz 2000. godine.[12] Poučeni američkim primerom, trenutno u mnogim zemljama Evrope i u Australiji, zdravstvena politika sve više prepoznaje nejednakosti u zdravlju i specifične zdravstvene potrebe seksualnih manjina i sve ih više razvija i unapređuje na državnom nivou.[13] Među ciljanim, javno zdravstvenim problemima LGBT populacije najznačajniji su sledeći:

HIV/AIDS i polno prenosive bolesti[14]

uredi

HIV/AIDS infekcija može podjednako da utiče na zaražavanje homoseksualce, biseksualce i heteroseksualce. Gej muškarci, su manjinska grupa koja je najviše pogođena HIV-om.

Prema istraživanjima sprovedenim 2009. u Ujedinjenom Kraljevstvu većina ljudi zaražena HIV-om otkrivena je u sledeće dve grupe:

  • Manjinska grupa muškarca koji imaju seks sa muškarcima (u oko 2.760 gej muškaraca koji imaju seks sa muškarcima dijagnostikovan je HIV u 2009, u 42% od ukupnog broja novoregistrovanih HIV-om zaraženih osoba. Iako je ovo pad od oko 0,5% u odnosu na 2008, broj gej muškaraca sa HIV-om je i dalje visok).
  • Manjinske grupe osoba podsaharskog afričkog porekla (dve trećine inficiranih su heterosekualci a većina (68%) je verovatno zaražena HIV-om u inostranstvu).

Procenjuje se da je u Ujedinjenom Kraljevstvu 86.500 ljudi zaraženih virusom HIV, (što je 4,2% povećanje u odnosu na 2008. i oko tri puta više nego 2000), a jedna četvrtina zaraženih ne zna da ima infekciju. Oko 42% inficiranih u 2009. bili su homoseksualci, prema podacima Fonda Terens Higins, dobrotvornog društva za obolele od HIV-a[15].

Nešto više od dve petine (44%) od svih koji žive sa HIV-om dijagnostikovanih u Ujedinjenom Kraljevstvu, živi u Londonu, ali ljudi sa HIV-om danas žive i u svim drugim oblastima, a posebno u velikim gradovima i Severozapadnoj Engleskoj. U poslednjih deset godina, najveći porast broja ljudi koji žive sa HIV-om dijagnostikovan je na istoku Engleske, Midlendsu i na južnoj obali. Većina od navedenog broja zarazio se HIV-om za vreme boravka u inostranstvu (oko 68%)[16].

Iako su homoseksualci visoko rizična grupe, važno je napomenuti da ima i drugi ljudi (među njima i homoseksualaca) koji žive sa HIV-om, a nisu zaraženi polnim kontaktom. Oko 1.800 ljudi zaraženo je preko ubrizgavanja droge. Nešto više od 1.000 dece u V. Britaniji zaraženo je HIV-om, od njihovih majki, dok je oko 700 ljudi zaraženo putem transfuzije krvi i produkata od krvi[17].

Radi upoređenja Francuska, Španija i Italija, svi pojedinačno imaju oko dva puta više ljudi koji žive sa HIV-om nego u Ujedinjenom Kraljevstvu[16].

Statistika HIV-a u Zapadnoj i Centralnoj Evropi;[18];

U zapadnoj Evropi u 2008 incidenca osoba sa HIV-om je bila sledeća:

  • 10% od novodijagnostikovanih su između 15 i 24 godina starosti
  • 30% novodijagnostikovanih slučajeva HIV je inficirano preko heteroseksualnog seksa,
  • 43% su bili gej muškarci zaraženi u istopolnim odnosima
  • 5% su bili intravenski korisnici droga (među kojima i homoseksualci)
  • 30% novih HIV dijagnoza postavljeno je je kod žena.

U istočnoj Evropi većina novih infekcija registrovana je među intravenskim korisnicima droga, a u srednjoj Evropi, heteroseksualni seks je glavni način prenosa. Najviših stopa HIV-a je u istočnoj Evropi.

Postoje indicije da gej i biseksualni muškarci sve više ispoljavaju rizično ponašanje širom Evrope. U zapadnoj Evropi, broj HIV dijagnoza među LGBT osobama je porastao za 19% (ili sa 7.003 u 2004. na 8.329 u 2008)[19].

Ono što posebno zabrinjava i zahteva veću brigu ustanova za javno zdravlje, je podatak da se kod polovine tih ljudi (52%) HIV kasno dijagnostikuje, tj kada bi trebalo da su već započeli lečenje, a kod više od četvrtine koji žive sa HIV-om, (26%), još uvek je nedijagnostikovan, i oni nisu svesni infekcije[16], i predstavljaju potencijalnu opasnost za dalje širenje HIV-a.

„Istraživanje zdravlja Republike Srbije, u uzrastu od 20 do 26 godina, potvrđuju činjenicu da su značajni napori uloženi u preventivne aktivnosti u vezi sa kontrolom HIV/AIDS-a tokom proteklih godina i ohrabruje nalaz da daleko veći broj mladih koristi kondom prilikom neregularnih odnosa u poređenju sa prethodnom decenijom (66,1% mladi, a 51,5% prosečna populacija). Međutim, aktuelne procene pokazuju da je veličina svih problema koji se povezuju sa HIV/AIDS-om za oko 2-4 puta veća od registrovane.“[20]

Incidenca najčešćih polno prenosivih bolesti u 2009. gej muškaraca u V. Britaniji[21]
Polno prenosiva bolest Broj obolelih Napomena
Gonoreja 5.000 Jedna od najčešćih infekcija gej muškaraca u Velikoj Britaniji.
Hlamidija/NSU 7.000 NSU je skraćenica za nespecifični uretritis ili negonokokni uretritis (NGU). To je jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija. Dvojica od 100 gej muškaraca je izjavileo da je bolovalo u prethodnoj godini. Među onima sa 30 ili više partnera godišnje, registovano je šest inficiranih na svakih 100 gej muškaraca. U 2004, više od 6.000 gej muškaraca lečeno je zbog NSU.
Herpes 1.500 Genitalni herpes je veoma česta infekcija homoseksualaca izazvana herpes simpleks virusom (HSV). Ovaj virus je sličan onom koji izaziva ulceracije oko usana.
Sifilis 2.500 Sifilis je bio veoma redak u V. Britaniji do 10 godina unazad, kada je došlo do velikog porasta broja zaraženih. Češće se javlja među onima sa mnogo seksualnih partnera, posebno u saunama, seks klubovima i na putovanjima.
Stidne vaši 4/100 Jedna od najčešćih prenosivih zaraza među homoseksualcima. 4 od 100 gej muškaraca navodi da je bolovao od ove zaraze. Većina se lečila kod svoje kuće.

Zloupotreba supstanci

uredi

Visok nivo upotrebe (zloupotrebe) dozvoljenih i nedozvoljenih supstanci, u poređenju sa opštom populacijom, prisutaniji je među homoseksualcima utvrđeno je na osnovu nekoliko sprovedenih studija[22][23]

„zbog predisponirajućih faktora koje u suštini karakteriše; rizično ponašanje, viši nivo depresije i socijalna potkultura koja uključuje i upotrebu (zloupotrebu) nedozvoljenih supstanci.“[24][25]

Veliki broj studija u Sjedinjenim Državama pokazala je visok nivo[26] nezakonite upotrebe droge i drugih psihoaktivnih supstanci, među LGB osobama, koja je nešto veća među lezbijkama u odnosu na žene druge seksualne orijentacije.[26] Studija sprovedena među ženama homoseksualne orijentacije u Australiji takođe je pokazala veću primenu (zloupotrebu) svih legalnih i nelegalnih supstanci.[27]

Seksualno ponašanje i reproduktivno zdravlje

uredi

„Od svih nagona, seksualni nagon je potencijalno najdestruktivniji, obzirom da se zadovoljava u dvoje (ili više), i zato se kao bumerang može okrenuti protiv onoga, ko se drzne da ga zloupotrebljava. Stoga ne treba da iznenadi činjenica, što je kroz istoriju civilizacije, upravo seksualni nagon pretrpeo i najveća ograničenja (i po vertikali i po horizontali), ali, zarad većeg dobra, zarad trajnih zadovoljstava[28].“

Maksima: „Jedan seksualni partner za ceo život.“, korisna je sa dermatovenerološke tačke gledišta, kako za heteroseksualce tako i za LBGT osobe, ali se ona nažalost, vrlo često neopravdano zanemaruju, ili pak pogrešno predstavlja među LGBT osobama.

Mada je rasprostranjeno uverenje da je Srbija tradicionalnija i konzervativnije u odnosu na druge evropske zemlje, seksualna aktivnost među mladim LGBT adolescentima je realnost i u Republici Srbiji. Sve veći broj mladih prvo seksualno iskustvo doživljava u ranoj adolescenciji, a promene su posebno intenzivne u populaciji devojaka. Pored ranog stupanja u seksualne odnose, među mladima LGBT su prisutni i drugi vidovi rizičnog ponašanja koji ugrožavaju njihovo zdravlje. Rezultati više studija pokazuju da sve veći broj mladih u Srbiji ima seksualna iskustva pod uticajem alkohola i droge ili se ponaša promiskuitetno ne koristeći mere prevencije polno prenosivih infekcija[20].

Nasilje, povrede i nesreće

uredi

Uprkos mnogim pozitivnim dešavanjima na globalnom i regionalnim nivoima u svetu, stigme i diskriminacije osoba sa drugačijom seksualnom orijentacijom i seksualnim identitetom i dalje postoje u nekim kulturama i među mnogim pojedincima. Posledice ovih stavova je kriminalizacija pripadnika seksualnih manjina, često je praćena nasiljem, povredama i nesrećama, koje se kreću od verbalnog i fizičkog pa sve do ubistava.

Brojna istraživanja u svetu su pokazala da su mlade LGB osobe, češće nego odrasli žrtve predrasuda antigej događaja, i žrtve psiholoških posledica njihove viktimizacije koja može biti i značajno izražena. Ankete sprovedene u školama, u nekoliko regiona u SAD, pokazale su da su mlade LGB osobe više izložene diskriminaciji i nasilnim događajima od svojih vršnjaka heteroseksualne orijentacije.

Nekoliko takvih studija, sprovedenih na uzorcima populacije srednjoškolaca, u zaključcima navodi; „da se društveno okruženje seksualnih manjina među mladima u američkim srednjim školama karakteriše diskriminacijom, odbijanjem, i nasiljem“[29][30]. U poređenju sa heteroseksualno orijentisanim mladim osobama, LGB mlade osobe imaju povećan rizik od pretnji i fizičkog napada i u većem su strahu za svoju bezbednost u školi. Zato oni imaju veći broj propuštenih školskih dana (časova nastave) izazvanih ovim strahom[31] Nacionalna anketa sprovedena sa LGBT omladinnom, na predlog organizacija homoseksualaca, (1999) je pokazala; da je (61%) ispitanih doživelo verbalno maltretiranje, (47%) seksualno uznemiravanje, (28%)fizička maltretiranja, i (14%) fizički napad[31]. Ogromna većina mladih LGBT oosoba (90%), ponekad ili često čulo je homofobične primedbe u svojim školama, a mnogi (37%) navelo je da je saslušavano ili čulo primedbe na fakultetu ili školi od službenog osoblja[32].

Zločini iz mržnje motivisani seksualnom orijentacijom u Kanadi[33]
Procenat/broj Vrste zločina
16%
 Udeo u svim zločinima iz mržnje koji su motivisani seksualnom orijentacijom u 2008.
156
 Broj zločina iz mržnje koji su motivisani seksualnom orijentacijom, što je otprilike dvostruko više nego u 2007.
75%
 Udeo zločina iz mržnje motivisan seksualnom orijentacijom u 2009, nasilni u prirodi. Manji napadi su bili najčešći tip nasilnog zločina iz mržnje. Ovaj procenat je veći od procenta incidenata motivisanih rasom/nacionalnošću (38%) ili religijom (25%), koji su bili nasilni.
85%
 Udeo žrtava nasilnih zločina iz mržnje motivisane seksualnom orijentacijom u 2009. kod osoba muškog pola.

Mentalno zdravlje

uredi
Glavni članak: Mentalno zdravlje LGBT osoba
 
Odmah na početku treba razjasni i iskljuačiti predrasudu da je homoseksualnost psihijatrijski poremećaj.

Mentalno zdravlje i mentalne bolesti LGBT osoba određuje interakcija socijalnih, psiholoških i bioloških faktora, isto kao što određuje i njihovo zdravlje i bolest u celini. Najjasniji dokaz za to je rizik od mentalnih bolesti, koji je nešto izraženiji kod homoseksualaca u odnosu na heteroseksualce. One su u razvijenom svetu povezan sa stimatizacijom i homofobijom, siromaštvom, diskriminacijom LGBT, uključujući tu i nizak nivo zdravstvenog pa i opšteg obrazovanja, a u nekim studijama i lošim i niskim primanjima LGBT osoba. Sve to utiče na ranjivost LGBT, kao ugrožene grupe ljudi u svakoj zajednici, od mentalnih bolesti čija nastanak se može objasniti uticajem faktora kao što su; neprihvatanje LGBT osoba od strane porodice i zajednice, nerešena zdravstvena zaštita, neiskustvo, nesigurnost i beznađa, stalne društvene promene, kao i stalno prisutan rizik od nasilja i fizičkih bolesti[34].

Žigosanje, predrasude i diskriminacija, koje u osnovi imaju negativni društveni stav prema homoseksualnosti, utiču na povećanu prevalencu poremećaja mentalnog zdravlja LGBT osoba u odnosu na njihove heteroseksualne vršnjake[35]. S druge strane najnoviji dokazi ukazuju da je liberalizacija tih stavova i veća briga za javno zdravlje stanovništva tokom poslednjih nekoliko decenija značajnije smanjilo rizik od pojave poremećaja mentalnog zdravlja mladih LGBT osoba[36].

Veće stopa neprihvatanja LGBT osoba od strane porodice je značajno povezana sa njihovim slabijim mentalnim zdravljem. Na osnovu pokazatelja iz brojnih studija, mlade LBGT osobe, zbog odbijanja i nerazumevanja porodice tokom adolescencije su; 8,4 puta sklonije da pokušaju samoubistvo, 5,9 puta sklonije ka težem obliku depresije, 3,4 puta sklonije da koriste nedozvoljene supstance ili drogu, i 3,4 puta sklonije nezaštićenim seksualnim odnosima i bežanjeu od kuće, u poređenju sa vršnjacima iz porodica koje imaju visok stepen prihvatanja, ili nizak nivo porodičnog odbijanja prema LGBT srodnicima[37] . Ove studije pokazuju jasnu i direktnu vezu između određenog roditeljskog i negovateljskog odbijajućeg ponašanja i negativnih zdravstvenih (mentalnih) problema (poremećaja) koji se javljaju kod mladih ali i odraslih lezbijki, gej mladića i biseksualaca.

U studiji sprovedenoj i objavljenoj (2004) u časopisu Kraljevskog koledža psihijatara u V. Britaniji, navodi se; da je od 1.285 gejeva, lezbijki i biseksualaca obuhvaćenih istraživanjem, 556 (43%) imalo mentalne poremećaje, koji su definisani i potvrđenim revidiranim kliničkim intervjuom. Od celog uzorka, 361 (31%) osoba je pokušalo samoubistvo. U ovoj studiji uzroke mentalnih poremećaja LGB osoba povezan je sa markerima diskriminacije, među kojima su dominirali nedavni fizički napad i maltretiranje u školi[38].

Usmeravanje seksualnog nagona na suprotni pol je značajno otežano u slučaju pojave adolescentne krize. Klinička slika adolescentne krize, pored krize identiteta i autoriteta, sadrži takođe i krizu seksualnosti, u kojoj može da domir dilema: da li sam ja hetero ili homoseksualac? Adolescentna kriza zato može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje i završiti, neretko i tragično (samoubistvom).

Roditeljima treba vreme, znanje i podrška, da prihvate polnu različitost sopstvene dece, a tu i njihova deca mogu da im pomognu. Da bi se to zbližavanje dogodilo, važno je da roditelji mogu da shvate šta se dešava sa njihovom decom. Zato jedan od glavnih interesa nosioca javnog zdravlja treba da bude usmeren ka pružanju pomoći ne samo LGBT osobama već i porodicama u njihovoj edukaciji i većem uticaju na razblaženje njihovog odbijajućeg ponašanja. Savetovanje porodice i pravovremeno davanje smernica, saveta i podrške može doprineti prevazilaženju kritičnih razlika u stavovima. Sve to može pomoći u smanjenju rizika i unapređenju kvaliteta mentalnog zdravlja lezbijki, gejeva i biseksualnih mladih osoba[37].

Jedinstven pristup i smernice za unapređenje javnog zdravlja LGBT grupacije

uredi

Pristup:

  • Zdravlje je javno dobro bez obzira seksualnu, versku, rasnu i drugu orijentaciju njenih korisnika
  • Vlade svih zemalja treba da imaju zakonodavnu obavezu da obezbede zdravlje gej muškarcima lezbijkama i biseksualcima, jednako kao i heteroseksualnim osobama. Kako ni jedna vlada to ne može da učini sama potrebno je u jednom društvu ostvariti sve međusektorske aktivnosti veze, partnerstvo i jedinstveni pristup svih nosioca javnog zdravlja pa i LGBT udruženja sa vladom i njenim sektorima.
  • Zdravlje je i socijalno dobro mnogih sektora i zajednica, pa i homoseksualnih (manjinskih zajednice koja čini u proseku oko 5% ljudske populacije).

Smernice:

  • Upotreba prevencije kao primarne interventne strategije Ministarstva zdravlja i njenih zdravstvenih ustanova mora biti sve prisutnija u borbi za javno zdravlje homoseksualaca.
  • Prevencija posebno mentalnog zdravlja mora biti zasnovana na stavovima Svetske zdravstvene organizacije o homoseksualnosti i brojnim naučnim disciplinama uključenih u istraživanja homoseksualnosti.
  • Briga za javno zdravlje homoseksualaca (kao manjinske grupe), mora biti zasnovan na filozofiji socijalne pravde, oslobođena svih oblika stigmatizacije, diskriminacije i homofobije.
  • Briga za javno zdravlje homoseksualaca mora biti stalno povezano sa vladinom i javnom politikom svih zemalja sveta, u čemu poseban primer i vodeću ulogu treba da imaju zemlje koje su u oblasti zaštite prava homoseksualaca postigle najveći napredak.
  • Jedan od glavnih interesa nosioca javnog zdravlja treba da bude usmeren ka pružanju pomoći ne samo LGBT osobama i njihovim bračnim i vanbračnim porodicama, već i njihovim roditeljskim porodicama u edukaciji i većem uticaju na razblaženje njihovog odbijajućeg ponašanja prema istopolnim rođacima.

Brza procena i reagovanje

  • Brza procena i reagovanje su sredstva za preduzimanje sveobuhvatne procene specifičnih javno zdravstvenih problema homoseksualaca uključujući i karakteristike njihovih zdravstvenih problema, kao manjinske populacione grupe, okruženja i konteksta, zdravog i rizičnog ponašanja, specifične kulture i društvenih posledica.
  • Ona uključuje identifikovanje postojećih resursa i mogućnosti za intervenciju, njeno planiranje, razvoj i implementaciju usmerenu prema zdravstvenim i socijalnim problemima homoseksualaca.[39]

Izvori

uredi
  1. ^ YOUNG, I. M. (1990). Justice and the politics of difference. Princeton, N.J.: Princeton University Press.
  2. ^ GAMSON, J., & Moon, D. (2004). The Sociology of Sexualities: Queer and Beyond. Annual Review of Sociology, 30, 47-64.
  3. ^ Diskriminacija lica na osnovu seksualne orijentacije U: Mirna Kosanović, dr Saša Gajin, dr Dejan Milenković, Zabrana diskriminacije u Srbiji i ranjive društvene grupe, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Kancelarija u Srbiji Internacionalnih brigada 69, Beograd,pp. 124-127, [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016), Pristupljeno 27. 8. 2013.
  4. ^ Crenshaw, Kimberle (1991). „Mapping the Margins: Intersectionality, Identity Politics, and Violence against Women of Color”. Stanford Law Review. 43 (6): 1241—1279. JSTOR 1229039. doi:10.2307/1229039. 
  5. ^ KITZINGER, C. (1987) The Social Construction of Lesbianism. London: Sage.
  6. ^ MCCALL, L. (2005). The Complexity of Intersectionality. Signs: Journal of Women in Culture and Society, 30, 1771–1800.
  7. ^ Komisija za makroekonomiku i zdravlje: "Investiranje u zdravlje za ekonomski razvoj" (WHO 2001)
  8. ^ Grossberg, P. M. (2006). „An evidence-based context to address health care for gay and lesbian patients”. WMJ : Official Publication of the State Medical Society of Wisconsin. 105 (6): 16—18. PMID 17042413. 
  9. ^ (jezik: srpski) Zakon o javnom zdravlju Republike Srbije. „„Sl. glasnik RS“, br. 72/2009” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 20. 05. 2011. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  10. ^ Desjarlais R et al. (1995). World mental health: problems and priorities in low income countries. New York, Oxford University Press
  11. ^ a b (jezik: engleski)First information on sexual orientation, CCHS Cycle 2.1, 2004, Canadian Community Health Survey (CCHS).
  12. ^ Gay and Lesbian Medical Association. Healthy people 2010 companion document for lesbian, gay, bisexual and transgender health. San Francisco, Calif: Gay and Lesbian Medical Association, 2001.
  13. ^ McNair RP, Anderson S, Mitchell A. (2001). „Addressing health inequalities in Victorian lesbian, gay, bisexual and transgender communities”. Health Promot J Aust. 11: 305—311. .
  14. ^ (jezik: engleski) Vital Signs: HIV Testing and Diagnosis Among Adults --- United States, 2001--2009, December 3, 2010 / 59(47);1550—1555 „Morbidity and Mortality Weekly Report (MMWR)”. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  15. ^ (jezik: engleski) HIV and AIDS, HIV in the UK, „information resources na tht.org.uk”. Arhivirano iz originala 23. 04. 2011. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  16. ^ a b v (jezik: engleski) HIV in the UK: facts and statistics: The current situation „tht.org.uk”. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  17. ^ Deset godina bez gej seksa uslov za doniranje krvi, „GayEcho Web Portal”. Arhivirano iz originala 25. 09. 2015. g. 
  18. ^ UNAIDS and the European Centre for Disease Prevention and Control.
  19. ^ (jezik: engleski) European facts and statistics, Men having sex with men „tht.org.uk”. Arhivirano iz originala 06. 06. 2011. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  20. ^ a b (jezik: srpski) Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine Srbije „Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije”. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  21. ^ (jezik: engleski) Informacije i saveti za gej muškarce o polno prenosivim infekcijama na; „infections. chapsonline.org.uk”. Arhivirano iz originala 11. 02. 2011. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  22. ^ Diamant, A. L.; Wold, C.; Spritzer, K.; Gelberg, L. (2000). „Health behaviors, health status, and access to and use of health care: A population-based study of lesbian, bisexual, and heterosexual women”. Archives of Family Medicine. 9 (10): 1043—1051. PMID 11115206. doi:10.1001/archfami.9.10.1043. 
  23. ^ Murnane A, Smith A, Crompton L, et al. Beyond perceptions: a report on alcohol and other drug use among gay, lesbian, bisexual and queer communities in Victoria. Melbourne: ALSO Foundation, Australian Drug Foundation and VicHealth, June 2000.
  24. ^ Gruskin, E. P.; Hart, S.; Gordon, N.; Ackerson, L. (2001). „Patterns of cigarette smoking and alcohol use among lesbians and bisexual women enrolled in a large health maintenance organization”. American Journal of Public Health. 91 (6): 976—979. PMC 1446478  . PMID 11392944. doi:10.2105/ajph.91.6.976. 
  25. ^ McNair, Ruth P. (16. 6. 2003). „Lesbian health inequalities: A cultural minority issue for health professionals”. Medical Journal of Australia. 178 (12): 643—645. PMID 12797855. S2CID 13578867. doi:10.5694/j.1326-5377.2003.tb05394.x. 
  26. ^ a b Aaron, D. J.; Markovic, N.; Danielson, M. E.; Honnold, J. A.; Janosky, J. E.; Schmidt, N. J. (2001). „Behavioral risk factors for disease and preventive health practices among lesbians”. American Journal of Public Health. 91 (6): 972—975. PMC 1446477  . PMID 11392943. doi:10.2105/ajph.91.6.972. 
  27. ^ Hillier L, de Visser R, Kavanagh A, McNair R. The association between drug use and sexuality in young women [letter]. Med J Aust 2003. In press.
  28. ^ (jezik: srpski) Polno prenosive bolesti „medicinari.com”. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  29. ^ Faulkner, A. H.; Cranston, K. (februar 1998). „Correlates of same-sex sexual behavior in a random sample of Massachusetts high school students”. Am J Public Health. 88 (2): 262—6. PMC 1508176  . PMID 9491018. doi:10.2105/AJPH.88.2.262. .
  30. ^ Garofalo R, Wolf RC, Kessel S, Palfrey SJ, DuRant RH (maj 1998). „The association between health risk behaviors and sexual orientation among a school-based sample of adolescents”. Pediatrics. 101 (5): 895—902. PMID 9565422. doi:10.1542/peds.101.5.895. 
  31. ^ a b Safe Schools Coalition of Washington. Eighty-three thousand youth: Selected findings of eight population-based studies as they pertain to anti-gay harassment and the safety and well-being of sexual minority students. Seattle, WA: Author; 1999.
  32. ^ Lesbian, and Straight Education Network. GLSEN’s national school climate survey: Lesbian, gay, bisexual and transgender students and their experiences in school. New York: Author; 1999.
  33. ^ (jezik: engleski)Gay Pride... by the numbers, Hate crimes motivated by sexual orientation, „Canadian Community Health Survey (CCHS)”. Arhivirano iz originala 26. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  34. ^ Promoting Mental Health (PDF). World Health Organization. 2005. ISBN 978-92-4-156294-2. 
  35. ^ Meyer, I. H. (2003). „Prejudice, Social Stress, and Mental Health in Lesbian, Gay, and Bisexual Populations: Conceptual Issues and Research Evidence”. Psychological Bulletin. 129 (5): 674—697. PMC 2072932  . PMID 12956539. doi:10.1037/0033-2909.129.5.674. 
  36. ^ (jezik: engleski) Black gay men, lesbians, have fewer mental disorders than whites, says Mailman School of PH study Columbia University's Mailman School of Public Health
  37. ^ a b Caitlin Ryan, David Huebner, Rafael M. Diaz, Jorge Sanchez (januar 2009). „Family Rejection as a Predictor of Negative Health Outcomes in White and Latino Lesbian, Gay, and Bisexual Young Adults”. Pediatrics. 123 (1): 346—352. PMID 19117902. S2CID 33361972. doi:10.1542/peds.2007-3524. 
  38. ^ James Warner Rates and predictors of mental illness in gay men, lesbians and bisexual men and women, Results from a survey based in England and Wales The British Journal of Psychiatry (2004) 185: 479-485
  39. ^ Lock, J. & Steiner, H. (1999) Gay, lesbian and bisexual youth risks for emotional, physical and social problems: results from community-based survey. Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 38, 297^304.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јавно_здравље_и_ЛГБТ%2B_заједница&oldid=27838051”