Janoš Kadar
Janoš Kadar (mađ. Kádár János; Rijeka, 26. maj 1912 — 6. jula 1989), mađarski komunistički političar, aktivan tokom revolucije 1956. godine i lider Mađarske od 1956. do 1988. godine.[1]
| Janoš Kadar | |
|---|---|
.jpg) Janoš Kadar 1964. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 26. maj 1912. |
| Mesto rođenja | Rijeka, Austrougarska |
| Datum smrti | 6. jul 1989. (77 god.) |
| Mesto smrti | Budimpešta, NR Mađarska |
| Politička karijera | |
| Politička stranka | Komunistička partija Mađarske, Mađarska radnička narodna partija, Mađarska socijalistička radnička partija |
.svg)
Rodio se u Rijeci kao Đovani Čermanek (Giovanni Csermanek). Rijeka je tada bila u sastavu Austrougarske monarhije. Ime Đovani dobio je zbog zakona koji su tada vladali u gradu.
Biografija uredi
Janošev otac odbio je priznati očinstvo i plaćati alimentaciju njegovoj majci. Prvih šest godina života proveo je sa starateljima, kasnije je vraćen majci koja ga je školovala. Tamo je bio do 14. godine, kasnije se zaposlivši kao daktilografski mehaničar.
U 17. godini postao je član omladinske sindikalne grupe, a u 19. godini postaje član Mađarske komunističke partije.
Zbog svojih komunističkih ideja i aktivnosti je bio nekoliko puta hapšen i zatvaran. Tokom Drugog svetskog rata, borio se u čehoslovačkom pokretu otpora. Kad se rat završio, na vlast u Mađarskoj je došao Maćaš Rakoši, Staljinistički diktator koji je provodio represiju nad protivnicima.
Godine 1956, godine izbila je revolucija koju vodi reformistički nastrojeni novopostavljeni premijer Imre Nađ. Kadar podupire te napore, pa je zbog toga otet i odveden u Moskvu. Pritisnutu pretnjama, vraća se kući, a sovjetski tenkovi guše ustanak. Od 1956. do 1958. bio je premijer, te ponovo od 1961. do 1965. godine. Nakon dolaska na vlast kao premijer, na radiju je objavio 15 tačaka svog programa, kojim je želio reći kakva će biti njegova politika. Poslednje tačka je naknadno povučena jer je bilo pritisaka. Ipak, kadarova era je obeležena razvojem privrede i povećanjem životnog standarda. Smanjio je kontrolu države nad štampom i medijima i uveo reforme. U Mađarskoj njegovog doba moglo se živeti puno slobodnije nego u drugim državama Istočnog bloka.
Imao je skroman stil života, borio se protiv korupcije, koje je ipak bilo tokom njegove vladavine. Sa vlasti je sišao u maju 1988. A u julu 1989, već vidno senilan, umire.
Dana 2. maja 2007. njegov grob je oskrnavljen na vandalskim način, ukradene su njegove kosti, lobanja, i suprugina urna. Na grobu je ostavljena poruka: "Ubica i izdajnik ne može biti pokopan na svetom tlu."
Društvena priznanja uredi
- Orden I reda Mađarske narodne republike(Magyar Népköztársasági Érdemrend I. fokozata) (1950),
- Heroj socijalističkog rada, (Szocialista Munka Hőse) (1962, 1972, 1982)
- Heroj Sovjetskog Saveza, (A Szovjetunió Hőse) (1964)[2]
- Lenjinov orden za mir, (Nemzetközi Lenin Békedíj) (1977).
Reference uredi
- ^ „János Kádár | Hungarian Communist Leader & Premier | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-29.
- ^ „Geroй Sovetskogo Soюza Kadar (Kadar) Яnoš :: Geroi stranы”. www.warheroes.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
Literatura uredi
- Gyurkó László: Arcképvázlat történelmi háttérrel (Magvető, 1982)
- Huszár Tibor: Kádár János politikai életrajza 1–2. köt. (Szabad Tér – Kossuth, Bp. 2001–2003)
- Huszár Tibor: Kádár. A hatalom évei, 1956–1989 (Corvina Kiadó, Budapest). 2006. ISBN 978-963-13-5469-0.
- Moldova György: Kádár János 1–2., (Urbis Kiadó, Budapest, 2006)
- Kornis Mihály: Kádár János utolsó beszéde, (Kalligram, 2006)
- Roger Gough: Kádár János, a jó elvtárs? (JLX Kiadó, Budapest, 2006)
- Recenzió: Tibor Fischer: „In the goulash”, Tajmsov dodatak od 6. decembra 2004.
