Википедија

Jastuk

Jastuk (tur. yastık) manja je i često meka podloga za glavu, uglavnom se koristi kao podmetač za glavu prilikom spavanja ili ležanja u krevetu. Ranije je uglavnom bio ispunjavan vunom ili perjem ali se u poslednje vreme koriste i sintetički materijali. Jastuk se još koristi i kao podloga telu prilikom sedenja na kauču ili fotelji, za klečanje, a postoje i dekorativni jastuci koji su napravljeni zarad ulepšavanja životnog prostora i ne pružaju komfor prethodno spomenutih. Pored ovog osnovnog značenja, izraz jastuk se koristi i u tehničkim naukama za označavanje uređaja za bezbednost u saobraćaju i protivpožarnoj zaštiti.

Razni jastuci
Tradicionalni jastuk na krevetu
Ukrasni jastuci na ugaonoj sofi
Ukrasni jastuk sa goblenom (Muzej Jugoslavije)

Neke vrste jastuka uključuju jastučiće, jastuke za telo, ukrasne jastuke i mnoge druge.[1] Jastuci koji pomažu pri spavanju su oblik posteljine koja podržava glavu i vrat. Druge vrste jastuka su dizajnirane da podrže telo kada se leži ili sedi. Postoje i jastuci koji uzimaju u obzir oblik ljudskog tela za povećanu udobnost tokom spavanja. Dekorativni jastuci koji se koriste na krevetima, kaučima ili stolicama ponekad se nazivaju podložcima.[2][3]

U savremenoj zapadnoj kulturi, jastuci se sastoje od običnog ili dezeniranog platnenog omota (poznate kao jastučnica) koji sadrži mekani sadržaj, tipično sintetički i obično su standardizovanih veličina i oblika.[4] Jastuci su istorijski napravljeni od različitih prirodnih materijala i mnoge kulture u svetu nastavljaju da koriste jastuke napravljene od prirodnih materijala. Reč pillow dolazi od srednjeengleskog pilwe, od staroengleskog pyle (što je srodno starovisokonemačkom pfuliwi) i od latinskog pulvinus. Prva poznata upotreba reči pillow je bila pre 12. veka.[5]

Osnovni delovi uredi

Jastuk se sastoji od dva osnovna dela: a) vreća, napravljena od tekstila, uglavnom pamuka ili svile, i b) punjenje, koje može da bude prirodno (najčešće perje, vuna, pamuk ...) ili sintetičko (razne sintetičke pene i sunđeri). Da bi se ulepšao jastuk i zaštitio od prljanja koristi se jastučnica (navlaka za jastuk). Jastučnice mogu biti sa izvezenim motivima, obojene ili neobojene, i lako se menjaju i peru.

Punila se biraju na osnovu udobnosti, elastičnosti, termičkih svojstava, cene, kao i iz medicinskih i etičkih razloga. Najčešća sintetička punila su materijali dobijeni od polimernih vlakana, kao što su poliester i memorijska pena. Sintetička punila su generalno jeftina i u slučaju memorijske pene mogu duže zadržati svoj oblik. Prirodna punila se koriste od antike. Najčešći su perje, paperje, vuna, lateks, pamuk (posebno u Indiji) i heljda. Korišćeni su i egzotičniji materijali, uključujući slamu, drvo ili kamen. Paperje je obično mekše punilo i nudi dobru izolaciju, ali je skuplje zbog svoje relativne oskudice. Poznato je da se paperje čupa sa živih gusaka,[6] ali već postoje sertifikati za takve proizvode da su prikušljeni bez okrutnosti.[7] U Indiji se tradicionalni jastuci prave od kapoka, pahuljastih, sjajnih voćnih vlakana drveća Ceiba pentandra i Bombax ceiba.

Istorija uredi

 
Jastuci kraljice Drage (četiri identična), pliš, platno za vez, konac, šivenje, vez, 86×40 cm, 19. vek. U sredini je njeno ovalno jastuče, konac, svila, heklanje, vez, 47×39 cm, 19. vek. Ovi predmeti nalaze se u vlasništvu manastira Vraćevšnica

Jastuci kraljice Drage (četiri identična), pliš, platno za vez, konac, šivenje, vez, 86×40 cm, 19. vek. U sredini je njeno ovalno jastuče, konac, svila, heklanje, vez, 47×39 cm, 19. vek. Ovi predmeti nalaze se u vlasništvu manastira Vraćevšnica

Iako je tačno poreklo nepoznato, upotreba jastuka je evoluirala kod životinja duboko u praistoriji, a najraniji primeri su uključivali gmizavce i sisare koji su naslanjali glavu na sebe, i jedni na druge, da bi poduprli glavu i vrat.[1] Životinje, uključujući ljude, razvile su upotrebu neživih predmeta u svojim gnezdima od drveta i kamena kao jastuka.[1] Od pripitomljavanja, mnoge životinje su takođe naučile da koriste jastuke i prostirke koje je napravio čovek, kao i da se odmaraju na pripadnicima svoje i drugih vrsta, u tu svrhu.[1]

Pre negde između 5 i 23 miliona godina, veliki majmuni koji žive na drveću počeli su da grade platforme za spavanje, uključujući drvene jastuke, kako bi poboljšali san.[8] Prema studijama o šimpanzama koje spavaju do osam do devet sati noću koristeći posebno odabrane jastuke od granja, čvrsti jastuci su omogućili velikim majmunima da pobegnu od lova noćnih predatora i da ne padnu sa drveća dok spavaju.[8] Verovatno je to bilo neophodno zbog evolucije velikih mozgova koji troše energiju.[8] Iako je to takođe moglo dovesti do dužih perioda REM sna, što je zauzvrat povećalo njihov kognitivni kapacitet.[8]

Prvi jastuci su pronađeni u grobnicama iz doba drevne egipatske civilizacije. U početku su ih koristili samo imućniji. Izuzetno lepo i skupoceno dekorisani jastuci tokom Srednjeg veka su postali cenjena roba prvo u Kini, a zatim u Persiji i Evropi. Korišćenje jastuka vremenom počinje da biva sve rasprostranjenije. Industrijska revolucija je dovela do masovne proizvodnje dekorisanog tekstila pa i jastuka.

Mesopotamija i stari Egipat uredi

 
Drveni jastuk iz drevnog Egipta

Najranija zabeležena upotreba modernog ljudskog uređaja datira iz civilizacija Mesopotamije oko 7.000 godina pre nove ere.[9] Za to vreme jastuke su koristili samo imućni.[9] Broj jastuka je simbolizovao status, tako da što je više jastuka neko posedovao to je imao više bogatstva.[9] Jastuci se već dugo proizvode širom sveta kako bi pomogli u rešavanju problema koji se ponavlja kao bol u vratu, leđima i ramenima tokom spavanja.[10] Osim za udobnost, jastuk je korišćen i za odbijanje buba i insekata iz kose, usta, nosa i ušiju ljudi dok spavaju.[10]

Upotreba jastuka je povezana sa mumijama i grobnicama drevnog Egipta tokom 11. dinastije, koja datira iz 2055–1985. p. n. e.[11] Drevni egipatski jastuci su bili drveni ili kameni nasloni za glavu.[11] Ovi jastuci su se najčešće koristili tako što su se stavljali ispod glave pokojnika, jer se glava čoveka smatrala suštinom života i svetom.[11]

Antička Evropa uredi

Rimljani i Grci drevne Evrope savladali su stvaranje jastuka mekšeg tipa. Ovi jastuci su bili punjeni trskom, perjem i slamom kako bi bili mekši i udobniji.[12] Samo ljudi više klase su obično posedovali ove mekše jastuke; međutim, svim klasama ljudi bilo je dozvoljeno da koriste neku vrstu jastuka dok spavaju, leže ili sede kako bi im pružili podršku.[12] Ljudi u staroj Evropi počeli su da koriste jastuke kada idu u crkvu kako bi klečali dok se mole i stavljali na njih svete knjige.[13] Ovo je tradicija koja i danas živi. Osim toga, Rimljani i Grci su koristili svoje jastuke tako što su ih stavljali pod glavu pokojnika baš kao što su to činili stari Egipćani.[12]

Drevna Kina uredi

 
Grnčarski jastuk iz dinastije Đin (1115–1234)
 
Porcelanski jastuk. Okrug Huangling, Kina. Đin period (1115 - 1234)

Kineski jastuci su tradicionalno bili čvrsti, iako su se ponekad koristili sa mekšom tkaninom preko njih. Tokom mnogih kineskih dinastija, jastuci su se pravili od širokog spektra materijala uključujući bambus, žad, porcelan, drvo i bronzu.[14] Keramički jastuci su postali najpopularniji.[14] Upotreba keramičkih jastuka se prvi put pojavila u dinastiji Suej između 581. i 618. godine, dok se masovna proizvodnja pojavila u dinastiji Tang između 618. i 907. godine.[14] Kinezi su ukrašavali svoje jastuke praveći ih u različitim oblicima i slikajući na njima slike životinja, ljudi i biljaka.[14] Jedna uobičajena vrsta grnčarije koja se koristila bila je posuđe Cidžou. Kineski keramički jastuci dostigli su svoj vrhunac u smislu proizvodnje i upotrebe tokom dinastija Song, Đin i Juan između 10. i 14. veka, ali su polako nestali tokom dinastija Ming i Ćing između 1368. i 1911. godine sa pojavom boljih materijala za izradu jastuka.[14]

Vek trajanja, održavanje i upravljanje otpadom uredi

Normalan životni vek tipičnog zapadnog jastuka je dve do četiri godine.[15] Stanje jastuka se može utvrditi tako što ćete proveriti da li ima grudvica ili ga savijati da biste videli da li ostaje u tom obliku.[16] Zamena se preporučuje iz sanitarnih razloga. Sve vrste navlaka za jastuke treba periodično prati jer su one deo koji je u kontaktu sa telom osobe. Jastuci akumuliraju prašinu i mikrobe među punjenjem, čak i kada se peru jastuci koji se mogu prati. Proizvođači preporučuju sušenje u mašini za sušenje u trajanju od petnaest minuta svake nedelje kako bi se osvežili i kako bi toplota ubila grinje. Dobrotvorne organizacije u većini zemalja neće prihvatiti korišćene jastuke zbog higijenskih propisa. Dok neka skloništa za životinje prihvataju oblike posteljine, većina odbija donaciju korišćenih jastuka zbog problema koji mogu da izazovu.

Reciklaža jastuka, kao i većine tekstila i posteljine, je skupa i ima slab prinos.[17] Zbog toga se malo njih reciklira i većina završi na deponijama.[15] Njihova mala težina znači da čine mali udeo kućnog otpada po masi.[15] Većina od nekoliko jastuka prikupljenih za reciklažu šalje se u Indiju i Pakistan i koristi se kao jeftina posteljina, ili u jugoistočnoj Aziji, zajedno sa drugim tekstilom za proizvodnju jeftine posteljine.[15]

Podela jastuka uredi

Jastuci se dele na tri osnovne kategorije: jastuci za spavanje, ortopedski jastuci, dekorativni jastuci. Pored njih postoje i mnoge bliže određene vrste, kao što su jastučić za igle, jastuk za grljenje, jastuk za plivanje, seksualni jastuk i drugi. Posebni jastuci su sastavni deo vreća za spavanje, dok se prilikom korišćenja jastuka obično leži na jorganu i prekriva ćebetom.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g Crickette M. Sanz; Call, Josep; Christophe Boesch (7. 3. 2013). Tool Use in Animals: Cognition and Ecology. Cambridge University Press. str. 184—. ISBN 978-1-107-01119-9. 
  2. ^ „Pillow”. Thefreedictionary.com. The Free Dictionary By Farlex. Pristupljeno 2012-05-20. 
  3. ^ „Pillow, n.1a”. Oxford English Dictionary. Pristupljeno 12. 5. 2015. 
  4. ^ „Pillow”. Cambridge Dictionaries Online. Pristupljeno 2012-05-20. 
  5. ^ „Pillow”. Merriam Webster. Pristupljeno 2012-05-20. 
  6. ^ Hay Newman, Lily (29. 10. 2014). „What's Good for the Goose”. Slate. Pristupljeno 5. 8. 2017. „"Down is harvested as a byproduct of the meat industry, and there are a number of ways that animals can suffer."” 
  7. ^ Reynolds, Kealia. „What Is the Responsible Down Standard and Why Should I Care?”. Earth by Anna. Arhivirano iz originala 29. 04. 2019. g. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  8. ^ a b v g „Chimpanzees Make Beds That Offer Them Best Night's Sleep”. National Geographic News. 2014-04-18. Pristupljeno 2018-03-30. 
  9. ^ a b v Levy, Joel (2002). Really Useful: The Origins of Everyday Things . Buffalo, NY: Firefly. 
  10. ^ a b Soane, Ely Banister (2007). To Mesopotamia and Kurdistan In Disguise. Cosmino, Inc. str. 13. 
  11. ^ a b v Seath, J.; A.P. Gize; A.R. David; K. Hall; P. Lythgoe; R. Speak; S. Caldwell (april 2006). „An atypical Ancient Egyptian pillow from Sedment el-Gebel: evidence for migrant worker trading and technology”. Journal of Archaeological Science. 33 (4): 546—550. doi:10.1016/j.jas.2005.09.014. 
  12. ^ a b v Smith, William (1875). A Dictionary of Greek and Roman Antiquities. London: John Murray. str. 456, 472, 473. 
  13. ^ Fehrman, Cherie. „Fine Pillows For Collectors: A Brief History”. Fehrman Books. Arhivirano iz originala 29. 6. 2013. g. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  14. ^ a b v g d „Porcelain Pillows”. chinaculture.org. 24. 9. 2003. Arhivirano iz originala 16. 3. 2006. g. 
  15. ^ a b v g „Help > Pillow Guide”. Https. Arhivirano iz originala 2. 2. 2017. g. Pristupljeno 26. 1. 2017. 
  16. ^ „When Should You Replace Your Pillow?”. Sleep.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-21. 
  17. ^ „Co-collection of duvets and pillows with clothing in textile banks – theoretical example” (PDF). Wrap.co.uk. Waste & Resources Action Programme. 20. 10. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 3. 2018. g. Pristupljeno 30. 3. 2018. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Jastuk na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јастук&oldid=27553024”