Википедија

Jajnik

Jajnici (lat. Ovarium, grč. Ωοθήκη) parni su ženski organi čija je osnovna uloga proizvodnja jajnih ćelija i lučenje polnih hormona. Jajnici su homologi organi testisima (semenicima). Ovalnog su oblika, slični bademu. Najčešće su dugi 3–5 i široki 1,5–3 cm. Jajnici takođe luče hormone koji igraju ulogu u menstrualnom ciklusu i plodnosti. Jajnik napreduje kroz mnoge faze počevši od prenatalnog perioda do menopauze. Takođe je endokrina žlezda zbog različitih hormona koje luči.[1]

Jajnik
Jajnici čine deo ženskog reproduktivnog sistema i vezuju se za jajovode
Snabdevanje krvlju ženskih reproduktivnih organa čoveka. Levi jajnik je struktura ovalnog oblika vidljiva iznad oznake „jajničke arterije“.
Detalji
SistemŽenski reproduktivni sistem
Arterijaarterija jajnika, arterija materice
Venavena jajnika
Nervpleksus jajnika
LimfaParaaortni limfni čvor
Identifikatori
Latinskiovarium
MeSHD010053
TAA09.1.01.001
FMA7209
Anatomska terminologija

Struktura uredi

Jajnici se smatraju ženskim gonadama.[2] Svaki jajnik je beličaste boje i nalazi se uz bočni zid materice u predelu koji se zove jajnička jama. Fosa jajnika je oblast koja je ograničena spoljašnjom ilijačnom arterijom i ispred uretera i unutrašnje ilijačne arterije. Ova oblast je veličine oko 4 cm x 3 cm x 2 cm.[3][4]

Jajnici su okruženi kapsulom, i imaju spoljašnji korteks i unutrašnju medulu.[4] Kapsula je od gustog vezivnog tkiva i poznata je kao tunica albuginea.[5]

Obično se ovulacija dešava u jednom od dva jajnika koji oslobađaju jeje tokom svakog menstrualnog ciklusa.

Strana jajnika najbliža jajovodu povezana je sa njim infundibulopelvičnim ligamentom,[3] a druga strana je umerena nadole i pričvršćena je za matericu preko ligamenta jajnika.

Ligamenti uredi

Jajnici leže unutar peritonealne šupljine, sa obe strane materice, za koju su pričvršćeni preko vlaknaste vrpce koja se zove ligament jajnika. Jajnici su otkriveni u peritonealnoj šupljini, ali su vezani za zid tela preko suspenzijskog ligamenta koji je zadnji nastavak širokog ligamenta materice. Deo širokog ligamenta materice koji pokriva jajnik poznat je kao mezorijum.[4]

Pedikul jajnika se sastoji od jajovoda, mezovarijuma, jajničkog ligamenta i krvnih sudova.[6]

Mikroanatomija uredi

Površina jajnika je prekrivena membranom koja se sastoji od obloga jednostavnog mezotela u kuboidnog do štapićastog oblika,[7] zvanog germinalni epitel.[7] called the germinal epithelium.

Spoljni sloj je korteks jajnika, koji se sastoji od folikula jajnika i strome između njih. U folikule su uključeni cumulus oophorus, membrana granulosa (i granuloza ćelije unutrašnje nje), corona radiata, zona pellucida, i primary oocyte. U folikulu se takođe nalaze teka folikula, antrum i likvorni folikul. Takođe u korteksu je žuto telo izvedeno iz folikula. Najdublji sloj je medula jajnika.[8] Može biti teško da se napravi razlika između korteksa i medule, ali folikule se obično ne nalaze u meduli.

Folikularne ćelije su ravne epitelne ćelije koje potiču od površinskog epitela koji pokriva jajnik. Okružene su granuloznim ćelijama koje su se promenile iz ravnih u kockaste i proliferirale da bi proizvele slojevit epitel.

Jajnik takođe sadrži krvne sudove i limfne kanale.[9]

Funkcija uredi

 
Ovčiji jajnik. 1. jajnik, 2. tercijarni folikul, 3. Ligamentum ovarii proprium, 4. Jajovod, 5. Arteria et vena ovarica u mezovarijumu

Stvaranje polne ćelije uredi

Smešteni su na krajevima jajovoda ili falopijan tuba, odnosno neposredno uz njihov otvor. Stacionirani su u plitkim jamicama (lat. fossa ovarica), na bočnim stranama gornjeg dijela male karlice koja se nalazi na dnu trbušne duplje. S obzirom da su parni organi, nalaze se obe strane materice.[10]

Jajnici se formiraju već u sedmoj sedmici intrauterinog razvoja (trudnoće). U sebi sadrže određeni broj primordijalnih, odnosno prvobitnih jajnih ćelija. Smatra se da broj nezrelih prvobitnih jajnih ćelija iznosi oko 2 do 3 miliona. [11] Smješteni su u vezivnom tkivu, tzv. stromi jajnika, i miruju do puberteta.

Međutim, iako nemaju veću funkciju do puberteta, oni neprekidno propadaju, te od početnog broja, od njih ostaje 15—20%, odnosno 400—500.000. Veličina primordijalnog folikula iznosi oko 50 do 100 mikrometara, a u vrijeme ovulacije doseže obim od 1,5 cm. Počev od puberteta, hipofiza lučenjem hormona FSH i LH stimuliše jajnike na sazrevanje i lučenje polnih hormona. U cikličnim vremenskim intervalima u jajnicima naizmenično sazreva po jedna jajna ćelija od postojećih oocita. Iako pod uticajem tih hormona, izrastu nekoliko primarnih folikula istovremeno, od petog do sedmog dana ciklusa odabira se samo jedan folikul, a ostali propadaju.

Oko četrnaestog dana menstrualnog ciklusa zrela jajna ćelija biva oslobođena iz jajnika (ovulacija) da bi mogla biti oplođena. Jajna ćelija po pucanju folikularne opne dospijeva u jajovod, iz kojeg uz pomoć horionskih resica biva istisnuta u materičnu šupljinu. Zreo folikul se naziva Grafov folikul i kao takav sposoban je za oplodnju narednih 12—24 h. Prazan Grafov folikul se transformiše u žuto telo koje luči progesteron koji održava eventualnu trudnoću. Ovaj proces traje tokom fertilnog perioda žene, odnosno od puberteta do menopauze, a tokom njega se u telu žene oslobodi 400—500 jajnih ćelija.

Lučenje polnih hormona uredi

Pored ove funkcije, jajnici takođe imaju i endokrinu funkciju. Njihov zadatak je da tokom cijelog života žene proizvode i dva specifična hormona (steroidni hormoni): estrogen i progesteron. Estogen se luči kontinuirano tokom čitavog života žene, a progesteron u drugoj fazi menstrualnog ciklusa i u toku trudnoće.

U klimakterijumu jajnik prekida svoju funkciju proizvođača jajnih ćelija, čime se završava fertilni perod žene, odnosno žena nakon toga ulazi u menopauzu i ne može zatrudneti. Jajnici u kasnijim godinama postepeno zakržljaju, i na kraju budu veličine koštice šljive. Uporedo s time smanjuje se i lučenje polnih hormona u njima.

Starenje jajnika uredi

Kako žene stare, one doživljavaju pad reproduktivnih performansi što dovodi do menopauze. Ovaj pad je vezan za smanjenje broja folikula jajnika. Iako je oko 1 milion oocita prisutno pri rođenju u ljudskom jajniku, samo oko 500 (oko 0,05%) od njih ovulira, a ostatak se gubi. Smatra se da se opadanje ovarijalne rezerve dešava sa konstantnim porastom sa godinama,[12] i dovodi do skoro potpunog iscrpljivanja rezerve do oko 52 godine. Kako ovarijalna rezerva i plodnost opadaju sa godinama, postoji i paralelno povećanje neuspeha trudnoći i mejotičkih grešaka koje rezultiraju hromozomski abnormalnim začećem. Rezerva jajnika i plodnost su optimalni u dobi od 20-30 godina.[13] Oko 45. godine menstrualni ciklus počinje da se menja i fond folikula se značajno smanjuje.[13] Događaji koji dovode do starenja jajnika ostaju nejasni. Promenljivost starenja može uključivati faktore životne sredine, životne navike ili genetske faktore.[13]

Žene sa naslednom mutacijom u genu za popravku DNK BRCA1 prolaze kroz menopauzu prerano,[14] što sugeriše da se prirodna oštećenja DNK u oocitima popravljaju manje efikasno kod ovih žena, a ova neefikasnost dovodi do ranog reproduktivnog neuspeha. Protein BRCA1 igra ključnu ulogu u tipu popravke DNK koji se naziva homologna rekombinaciona popravka i koja je jedini poznati ćelijski proces koji može precizno popraviti prekide dvolančanih DNK. Titus et al.[15] su pokazali da se prekidi dvolančanih DNK akumuliraju sa godinama kod ljudi i miševa u primordijalnim folikulima. Primordijalne folikule sadrže oocite koji su u srednjem (profaza I) stadijumu mejoze. Mejoza je opšti proces u eukariotskim organizmima kojim se formiraju zametne ćelije, i verovatno je adaptacija za uklanjanje oštećenja DNK, posebno dvolančanih prekida, iz DNK zametne linije (videti mejoza i poreklo i funkcija mejoze).[16] Homologna rekombinaciona popravka se posebno promoviše tokom mejoze. Titus et al.[15] takođe su otkrili da je ekspresija 4 ključna gena neophodna za homolognu rekombinacionu popravku dvolančanih prekida DNK (BRCA1, MRE11, RAD51 i ATM) opada sa godinama u oocitima ljudi i miševa. Oni su pretpostavili da je popravka dvostrukog lanca DNK vitalna za održavanje rezerve oocita i da pad efikasnosti popravke sa godinama igra ključnu ulogu u starenju jajnika. Studija je identifikovala 290 genetskih determinanti starenja jajnika, takođe je otkrila da su procesi odgovora na oštećenje DNK uključeni i sugeriše da bi mogući efekti produženja plodnosti kod žena poboljšali zdravlje kostiju, smanjili rizik od dijabetesa tipa 2 i povećali rizik od karcinoma osetljivog na hormone.[17][18]

Mogu se koristiti različite metode testiranja kako bi se utvrdila plodnost na osnovu starosti majke. Mnogi od ovih testova mere nivoe hormona FSH i GnrH. Metode kao što su merenje nivoa AMH (antimulerovog) hormona i AFC (broj antralnih folikula) mogu predvideti starenje jajnika. Nivoi AMH služe kao indikator starenja jajnika, jer se može odrediti kvalitet ovarijalnih folikula.[19]

Oboljenja uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Colvin, Caroline Wingo; Abdullatif, Hussein (2013-01-01). „Anatomy of female puberty: The clinical relevance of developmental changes in the reproductive system”. Clinical Anatomy (na jeziku: engleski). 26 (1): 115—129. ISSN 1098-2353. PMID 22996962. S2CID 46057971. doi:10.1002/ca.22164. 
  2. ^ „Dorlands Medical Dictionary”. www.mercksource.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-11-20. 
  3. ^ a b Daftary, Shirish; Chakravarti, Sudip (2011). Manual of Obstetrics, 3rd Edition. Elsevier. ISBN 9788131225561. str. 1-16..
  4. ^ a b v Williams gynecology. Hoffman, Barbara L., Williams, J. Whitridge (John Whitridge), 1866-1931. (2nd izd.). New York: McGraw-Hill Medical. 2012. ISBN 9780071716727. OCLC 779244257. 
  5. ^ „Ovaries”. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  6. ^ Baskett, Thomas F.; Calder, Andrew A.; Arulkumaran, Sabaratnam (2014). Munro Kerr's Operative Obstetrics E-Book (na jeziku: engleski). Elsevier Health Sciences. str. 268. ISBN 9780702052484. 
  7. ^ a b „Southern Illinois University School of Medicine”. www.siumed.edu. Pristupljeno 2017-11-20. 
  8. ^ „Foundational Model of Anatomy”. xiphoid.biostr.washington.edu. Structural Informatics Group at the University of Washington. Arhivirano iz originala 2016-05-30. g. Pristupljeno 2017-11-20. 
  9. ^ Brown, H. M.; Russell, D. L. (2013). „Blood and lymphatic vasculature in the ovary: Development, function and disease”. Human Reproduction Update. 20 (1): 29—39. PMID 24097804. doi:10.1093/humupd/dmt049  . 
  10. ^ Richards, JoAnne S.; Pangas, Stephanie A. (2010-04-01). „The ovary: basic biology and clinical implications”. The Journal of Clinical Investigation. 120 (4): 963—972. ISSN 0021-9738. PMC 2846061  . PMID 20364094. doi:10.1172/JCI41350. 
  11. ^ Folikulometrija, klinika-papic.rs. Pristupljeno 15. juna 2015.
  12. ^ Hansen, KR; Knowlton, NS; Thyer, AC; Charleston, JS; Soules, MR; Klein, NA (2008). „A new model of reproductive aging: the decline in ovarian non-growing follicle number from birth to menopause”. Hum Reprod. 23 (3): 699—708. PMID 18192670. doi:10.1093/humrep/dem408  . 
  13. ^ a b v Amanvermez, Ramazan; Tosun, Migraci (2016). „An Update on Ovarian Aging and Ovarian Reserve Tests”. International Journal of Fertility & Sterility. 9 (4): 411—415. ISSN 2008-076X. PMC 4793161  . PMID 26985328. 
  14. ^ Rzepka-Górska, I; Tarnowski, B; Chudecka-Głaz, A; Górski, B; Zielińska, D; Tołoczko-Grabarek, A (2006). „Premature menopause in patients with BRCA1 gene mutation”. Breast Cancer Res Treat. 100 (1): 59—63. PMID 16773440. S2CID 19572648. doi:10.1007/s10549-006-9220-1. 
  15. ^ a b Titus, S; Li, F; Stobezki, R; Akula, K; Unsal, E; Jeong, K; Dickler, M; Robson, M; Moy, F; Goswami, S; Oktay, K (2013). „Impairment of BRCA1-related DNA double-strand break repair leads to ovarian aging in mice and humans”. Sci Transl Med. 5 (172): 172ra21. PMC 5130338  . PMID 23408054. doi:10.1126/scitranslmed.3004925. 
  16. ^ Bernstein, H.; Byerly, H. C.; Hopf, F. A.; Michod, R. E. (1985-09-20). „Genetic damage, mutation, and the evolution of sex”. Science. 229 (4719): 1277—1281. Bibcode:1985Sci...229.1277B. PMID 3898363. doi:10.1126/science.3898363. 
  17. ^ „Researchers identify new genes linked to longer reproductive lifespan in women”. medicalxpress.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 9. 2021. 
  18. ^ Ruth, Katherine S.; et al. (avgust 2021). „Genetic insights into biological mechanisms governing human ovarian ageing”. Nature (na jeziku: engleski). 596 (7872): 393—397. Bibcode:2021Natur.596..393R. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/s41586-021-03779-7. 
  19. ^ Usta, Taner; Oral, Engin (jun 2012). „Is the measurement of anti-Müllerian hormone essential?”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology (na jeziku: engleski). 24 (3): 151—157. ISSN 1040-872X. PMID 22487725. S2CID 24219177. doi:10.1097/GCO.0b013e3283527dcf. 

Bibliography uredi

  • Venes, Donald (2013). Taber's cyclopedic medical dictionary. Philadelphia: F.A. Davis. ISBN 9780803629790. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јајник&oldid=27550042”